четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.02.2020. у 15:16

Произвођачи затражили да се донесе одлука о кесама на националном нивоу

(Фото А. Васиљевић)

Произвођачи пластичних кеса у Србији очекују да ће Министарство заштите животне средине ускоро усвојити нови правилник о пластичним кесама, који виде као одрживо и предвидиво решење, јер, како кажу, честа промена правилника и закона из те области утиче лоше на њихово пословање.

То је речено данас на округлом столу у Привредној комори Београда, где су произвођачи затражили да се донесе одлука о управљању кесама на националном нивоу кроз Закон о амбалажи и амбалажном отпаду, јер, како наводе, локалне самоуправе доносе различите одлуке, те због тога произвођачи често не знају како да ускладе своје пословање.

Секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС Драган Стевановић казао је да произвођачи купују и машине за израду кеса на лизинг и да узимају кредите на пет и више година, те да им стога честе промене не одговарају.

„Израда пластичних кеса у Србији није добро регулисана. Постоји један правилник о употреби оксо адитивних кеса који је донет пре 10 година, али њиме није обухваћено коришћење кеса од осталог материјала. Зато је на иницијативу произвођача пластичних кеса донет предлог нацрта правилника о техничким захтевима које мора да испуни кеса да би се нашла на нашем тржишту”, рекао је Стевановић.

Према том правилнику, објаснио је, дефинисана је категоризација кеса по дебљини, те у оквиру те поделе постоје кесе до 15 микрона дебљине (веома лагане), затим кесе од 15 до 50 микрона (лаке), које су у Србији почеле да се наплаћују од 2018. године, и преко 50 миркона (за више употреба).

Што се тиче материјала, како је навео, предвиђено је да се на тржишту Србије праве кесе од свих врста материјала, а то су кесе од полиетилена, биополимера и оксо адитивне.

„Ми не фаворизујемо ниједну врсту материјала. Донели смо предлог техничких прописа које треба да задовоље те кесе на тржишту, а на доносиоцима одлука је да одреде које ће то бити кесе”, рекао је Стевановић, јавља Танјуг.

Упитан да ли су кесе од све три врсте материјала биоразградиве, Стевановић је рекао да јесу, међутим, разлика је у томе што се неке спорије, а неке брже разграђују.

Објаснио је да се полиетиленске кесе најспорије разграђују, али да су оне добре јер могу да се сакупљају и рециклирају више пута. За оксо адитивне кесе, додао је, у Европској комисији води се полемика о томе да ли су добре, док кесе од биполимер имају велику будућност у одлагању органског отпада који би одлазио у компостане.

Према Стевановићевим речима, тренутно у Европи постоје две фабрике које производе такве кесе, у Италији и Немачкој, док произвођачи у Србији сматрају да још није моменат да се те кесе уводе код нас, јер ми немамо компостане.

„У Стратегији за управљање отпадом постоји план за изградњу 26 центара са компостанама и ГИЗ је почео изградњу две”, рекао је Стевановић додајући да због тога те кесе код нас имају велику будућност нарочито због чињенице да је на нашим депонијама више од 60 одсто органски отпад.

Произвођач пластичних кеса Виктор Грујић мишљења је да не треба ограничавати употребу кеса до 15 микрона и оне за вишекратну употребу, као што то није урадила ни ЕУ, додајући да би сва ограничења требало да се односе на кесе од 15 до 50 микрона.

„Треба ограничити употребу кесу од 15 до 50 микрона или обавезом наплатом или неким забранама, а да ове друге две врсте кеса не треба ограничавати, као што их нико у свету и не ограничава”, рекао је Грујић.

У Србији је за кесе од 15 до 50 микрона уведена наплата од 2018. године, док је Град Београд забранио употребу тих кеса.

Грујић каже да је употреба тих кеса у Србији већ испод количине која је прописана у ЕУ, а та граница је 90 комада по глави становника, док ће после 2025. године бити 40 по глави становника.

„Такође, не треба акценат стављати на некој врсти материјала, већ треба све врсте материјала третирати исто, односно, ако већ говоримо о смањењу потрошње, да се онда односи на све врсте материјала, а не само на поједине”, рекао је Грујић.

Произвођачи пластичних кеса траже и да се, каже, донесе одлука о управљању пластичним кесама на националном нивоу кроз Закон о амбалажи и амбалажном отпаду, јер, како наводи, локалне самоуправе доносе различите одлуке, те због тога произвођачи често не знају како да ускладе своје пословање.

Коментари3
922e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дринко Кончаревић
Можда је решење да већ у кући правимо селекцију кеса. Дакле у једну кесу стављали би купљене кесе које више нећемо употребљавати. Када се кеса напуни, носимо је у контејнер за кесе. Да би грађани за трен ока знали о којој се врсти материјала за кесе ради, треба на кеси крупним словима написати, назив сировине. И успут пет амбалажа. Када ће се код нас "откупљивати" пластичне флаше разних пића? У немачкој је то давно регулисано тако што се флаше убацују у "ормар" акупац добија рачун за касу, итд.
Prepreke...
Drinko, u Srbiji bi te automate iz inata pokidali! Obrazovanjem crvenih je stečen rušilački mentalitet. Uništeno je poštovanje.
Kako doći do urednosti?
E, to neće doživeti. Moraju se reorganizovati i šiti kese od platna. Ako se održati hoće, onda moraju te kese skupljati po celoj državi. Dosta je tih kesa, kao da iz zemlje i vazduha niču.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља