субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.02.2020. у 18:30 Бранка Васиљевић

У плану обнова ограде Академског парка

Завод за заштиту споменика културе урадио је пројекат статичке санације и рестаурације ове монументалне зидине. – На 176 декоративних ваза које красе цео простор зуб времена оставио је дубок траг
Камен је попуцао, а скулптуре су оштећене или сасвим уништене (Фото Б. Васиљевић)

Детаљнија обнова Академског парка урађена је пре девет година, али она није подразумевала и реконструкцију камене ограде израђене у рококо стилу нити је тада на ту ограду примењен пројекат њене санације завршен 1989. године. Ових дана, када се све више прича о уређењу Студентског трга, Завод за заштиту споменика културе града Београда урадио је нови план статичке санације и рестаурације ове монументалне зидине. Да је ограда зрела за санацију видело се још пре три деценије. Једна од капија направљена од кованог гвожђа већ је годинама затворена, степенице испод ње су се накривиле, камена ограда је испуцала, а украсне скулптуре су оштећене. Од 74 овална декоративна удубљења, у 15 више нема украсних оградица, док је остатак кованих детаља већ одавно дотрајао. На 176 декоративних ваза које красе цео простор зуб времена оставио је дубок траг.

– Идеја да се уради нови пројекат јавила се јер је ограда у лошем стању, а планира се и велико партерно уређење са археолошким истраживањима Студентског трга. Ограда парка изграђена је на насипу као зид без прекида, што је условило њену статичку нестабилност. На месту капија где је највеће оптерећење дошло је до слегања терена и померања оса стубова ка унутрашњости. Због безбедности пролазника капија до Етнографског музеја затворена је већ низ година. Структуралне пукотине у огради су такође последица слегања терена, али и недостатака тих прекида у зиду који би омогућили да зидана ограда „ради”. Завршна обрада ограде у вештачком камену такође је дотрајала, а скулптуре и декоративни елементи су у великој мери оштећени или потпуно уништени – објашњава Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Новим пројектом предвиђени су рестаурација и радови на статичкој стабилности ограде који подразумевају подзиђивање капија и степеништа и презиђивање најоштећенијих делова.

– Предвиђена је и рестаурација оштећене декоративне пластике и израда нових декоративних елемената чија обнова не може да се уради или их уопште нема каже Вучковић и истиче да су пројектну документацију урадиле архитекте Завода Љиљана Конта и Раде Мрљеш.

Био је турско гробље, пијаца, Краљев трг

Академски парк, као интегрални део Студентског трга, репрезентативан је пример академски конципираног парковског простора и као такав представља културно-историјску и архитектонско-урбанистичку вредност.  Место где се данас налази парк некада је било турско гробље, затим пијаца, па такозвани мали парк, Панчићев парк и Краљев трг. Године 1824. на делу овог већ запуштеног гробља отворена је Велика пијаца, која је постојала све до 1927. Формирање Студентског парка у данашњем облику изведено је 1927. године, по пројекту архитекте и урбанисте Ђорђа Коваљевског.

У парку се налазе три обележја. Споменик Јосифу Панчићу постављен је 1897. и рад је вајара Ђорђа Јовановића. Споменик Доситеју Обрадовићу, Рудолфа Валдеца, постављен је 1930. године, а обележје Јовану Цвијићу подигнуто је 1994. Рад је вајара Ота Лога.         
Ограда је коштала седам пута више од парка

Раскошна ограда Академског парка, подигнута 1929. године према пројекту архитекте Милутина Борисављевића, пројектована је у класицистичком маниру са необарокним, рококо мотивима. Када је парк формиран, њена израда коштала је седам пута више него изградња целог парка. Грађена је од армираног бетона са облогом од вештачког камена. Има две репрезентативне капије од зиданих стубаца и кованог гвожђа и степениште које регулише денивелацију између парка и платоа Студентског трга. Елипсасти отвори ограде испуњени су стилизованим цветним мотивима од кованог гвожђа, док се на кратким ступцима између отвора налазе амфоре, са мотивом главе овна и гирландама.

Коментари2
3d7bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Minja
Rad na sređivanju parka bio bi i prilika da se arheološko nalazište na neki način učini dostupnim i time bude u službi turizma. Parking garaža o kojoj se priča da bi bila ispod parka je promašaj--nije joj tu mesto. Treba da bude na Trgu Republike, a do Studentskog trga da se ostavi gradski prevoz i to trolejbuski, kao do sada.
Radašin Filadelfija
Divan tekst novinarke Branke Vasiljević, što je ukazala svojim tekstom na našu nebrigu i sramotu! Verovatno će zavod biti brži od metroa, mislim u realizaciji!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља