понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:54
СПОРТСКИ ЦЕНТАР „ТАШМАЈДАН”

„Таш” је један од брендова престонице

У оквиру ове куће спорта послују стадион, отворени и затворени базен, хала „Александар Николић”, Ледена дворана и рекреативни центар. – У последњих пет година у објекте је инвестирано пола милијарде динара, а до краја ове године биће уложено око 400.000.000 динара
Аутор: Ана Поповићпетак, 21.02.2020. у 08:48
(Фотографије Небојша Марјановић)

Кад кажем кошарка – мислим „Пионир”. Кад кажем клизање – мислим Ледена дворана. Пливање –„Таш”, наравно. Ово су асоцијације већине суграђана који живе у центру града, а можда и шире. На хиљаде људи дође и прође кроз ове спортске институције које имају историју дугу 66 година.

Све је кренуло давне 1952, када је на темељима некадашњег каменолома почео да ниче велики стадион. Специфичан по својој архитектури, због стена на којима су изграђене бетонске трибине, убрзо је добио „браћу и сестре”, исто тако, на свој начин, аутентичне. У складној заједници са њим данас „живе” први олимпијски отворени базен у граду, затворени базен, хала „Александар Николић” (некада „Пионир”), Ледена дворана и рекреативни центар. Заједно функционишу под једним именом – Спортски центар „Ташмајдан”.

Најстарији брат у овој породици, стадион „Ташмајдан” превасходно је замишљен као стадион са клизалиштем, а пројектовао га је архитекта Мика Јанковић. У почетку, када би се зимска сезона завршила и лед отопио, клизалиште се претварало у терен за одбојку, кошарку, тенис…

Прва такмичења у тим спортовима, као и у рвању и у боксу, одржана су до краја 1954. на још недовршеном стадиону, укључујући и Европски шампионат за кошаркашице. Стадион је званично отворен 24. јануара 1954, а кошаркаши „Црвене звезде” ту су већ наредне године великим турниром прославили десетогодишњицу.

Посебну славу „Ташу” су донели и тенисери. Иако су у Дејвис купу 1956. домаћи победили убедљиво Египат, убрзо су, на исти начин, елиминисани од Енглеза. „Таш” је био домаћин и првог Светског првенства рукометашица 1957, када је Југославија освојила бронзу, а утакмица против репрезентације Немачке привукла је више од 8.000 гледалаца. Три године касније одржан је и први „Трофеј Ташмајдана”, турнир у мушком и женском рукомету.

– Многи Београђани су први пут, баш овде, у септембру 1971. године, видели и праву шпанску кориду, али и многе несвакидашње догађаје, попут аутомобилске фудбалске утакмице с огромном лоптом, коју су „шутирале” популарне „фиће” – наводи неке од најинтересантнијих спортских сусрета Милан Нововић, директор Спортског центра „Ташмајдан” (на слици).

На челу ове куће спорта Нововић је већ шест година. Када је преузео дужност, присећа се, није било све сјајно. Неко време у палилулски центар, каже, нису улагана средства. Стадион је био руиниран, спортска хала зрела за реновирање…

Уз напоре целог колектива, додаје Нововић, у коме је 74 запослених, али и градске управе, која је оснивач овог спортског комплекса, после паузе од 37 година, поново је прорадило клизалиште у децембру 2016. године.

– „Таш” сам себе издржава, то јест финансира себе продајом својих услуга. То нам је и дало могућност да последњих неколико година улажемо у своје ресурсе. Бављење спортом, професионално и рекреативно данас више и није неки луксуз, већ и култура. Веома је важно водити рачуна о здрављу пре свега, па тако и ми морамо да унапређујемо наш центар у складу с последњим трендовима. Конкуренција на тржишту је све јача, па смо захваљујући позитивном пословању уложили у најновију опрему за теретану, сауну и спа центар, баш зато што наши корисници то и заслужују – истиче директор Нововић.

Зграда у којој се налази затворени базен и дирекција сређена је за само месец и по дана, а Нововић истиче да су највише инсистирали на енергетској ефикасности.

– Уз радове на фасади објекат је додатно ушушкан, а све смо ово успели да завршимо у сарадњи са градом и Секретаријатом за спорт и омладину који су препознали вредност Таша – наглашава директор СЦ „Ташмајдан”.

Температура воде у затвореном пливалишту одржава се на 26, 27 степени, а таква је и ван њега. Омиљено место за рекреацију многих Београђана, али и спортских клубова који не могу да замисле своје тренинге у другачијем амбијенту, јер како кажу, „Таш” има своју чар, отворено је 1968.

Око 2.000 људи са трибина може да погледа ватерполо мечеве и „водена такмичења”, док његов седам година старији брат под отвореним небом може да угости око 6.000 људи уз активирање телескопских трибина.

Око 50 спортских клубова данас тренира у СЦ „Ташмајдан”. Баш због њих, али и рекреативаца који заслужују најбоље, каже Нововић, у његове објекте мора се непрестано улагати. И ако је претходних пет година у „Таш” инвестирано око пола милијарде динара, још „није све на свом месту”. Очекује их веома захтевна година. Око 400.000.000 динара биће уложено у објекте како би сваки кутак спортског центра заблистао пуним сјајем.

Можда су ово само бројке, али не може се оспорити да је „Ташмајдан” заиста један од највећих спортских центара у земљи. За његову историју требало би неколико страна нашег листа, просто је немогуће навести све догађаје који су одржани под његовим окриљем. Концерти који су обележили декаде прошлог века, али и најпосећенији догађаји прошле године одвијали су се управо овде.

Подмлађена спортска дворана

Спортска дворана изграђена по пројекту архитеката Љиљане и Драгољуба Бакића, врата је отворила 24. маја 1973. Од тада, на њеном паркету одиграно је на стотине спортских сусрета.

Помало истрошена од силних догађаја, коначно је прошле године реновирана. За само 90 дана, у току лета, некадашњи „Пионир” сада располаже са 8.000 места.

Замењени су расвета и паркет, а „кућа кошарке”, како је многи називају, испуњава све стандарде које разне спортске асоцијације намећу. За радове у дворани издвојено је око 200.000.000 динара, а ове године биће сређена и њена фасада.

Таличан за олимпијце

Вађење олимпијске визе у многим спортовима је прилично тежак посао, а у комплексу „Таша” управо су две наше националне екипе у узбудљивим надметањима узеле улазницу за Токио и овогодишње Олимпијске игре.

Први су то прошлог лета учинили наши ватерполисти борећи се против Хрвата, али и ужасног невремена. Овај спортски центар недавно је био таличан и за српске кошаркашице, које су, предвођене Марином Маљковић, у хали „Александар Николић” овериле одлазак на ОИ.

Базен на „Ташу” има и историјски спортски значај, јер је управо на њему Србија 2006. убрзо после осамостаљења, освојила прво европско ватерполо злато као независна земља. Како је то било једно од првих великих спортских надметања неке наше репрезентације после разласка са Црном Гором, интонирање химне „Боже правде” пропраћено је хорским извођењем ватерполиста и навијача са крцатих трибина.


Коментари3
3089e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko Popovic
Tacno je da je renovirana kosarkaska hala i svakako ulaganja za nase prilike nisu zanemarljiva. Lepo ste naveli dugu i bogatu tradiciju ali od istorije se ne zivi. U Ledenoj dvorani promene su kozmeticke a ono najvaznije a to je celogodisnji led izostaje. To su vec standardi u svim zemljama u okruzenju a ne u bogatim evropskim zemljama sa kojima svakako ne mozemo da se merimo. Ukoliko to moze Sofija ili Bukurest moze i nas Beograd. Informisite se o planu adaptacije Spensa.Novi Sad je primer zato
Ivan
Sta je sa Banjicom. Deca iz vaterpolo kluba Partizan nemaju toplu vodu vec 4 nedelje i verovatno i nece imati dok ne ogreje sunce. Zar ima vece sramote. Nakon svega sve ove price o obnavljanjima mi se cine smesne.
mladen
Ne sporeći veliki trud i ulaganja u sportske objekte, mislim da je potrebno i uređenje parking prostora kod dvorane Aleksandar Nikolić. Takođe moje mišljenje je da je Ledena dvorana u lošem stanju, toaleti su zapušteni. Sezona klizanja je kratka i trebalo bi da se produži. Što se tiče klizališta na Tašmajdanu, ovde je situacija još lošija. Klizalište sa radom počinje tek u decembru i završava je polovinom februara. Možda bi postavljanje nekog montažnog krova produžilo sezonu klizanja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља