понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.02.2020. у 22:00 Дубравка Лакић
70. БЕРЛИНАЛЕ

Раскош и чаролија њујоршког литерарног света

Фалардоов филм идеалан је за фестивалски почетак и откупљен је за приказивање у Србији, „Малмкрог” Кристија Пујуа, рађен као румунско-српска копродукција, отворио је Сусрете и ускоро ће бити и на београдском Фесту
Из филма „Моја година са Селинџером” Филипа Фалардоа (Фото прес служба 70. Берлинског фестивала)

Берлин – Како је леп и привлачан тај књижевно-издавачко-агентски свет, колико само талентоване раскоши има у њему и какве се све интелектуалне чаролије у њему творе!

Наравно, реч је о њујоршкој литерарној сцени, не бих никако могла да замислим толико романтике, културе у изражавању и међусобном опхођењу да је којим случајем реч о оној нашој, углавном галамџијској. У тај њујоршки свет литературе повела нас је Џоана Рекоф, по чијим је мемоарима канадски редитељ Филип Фалардо снимио филм „Моја година са Селинџером”, с којим је синоћ свечано почео 70. Берлински фестивал. На најбољи могући начин. Овај филм, у којем Џоанин лик тумачи прелепа и талентована Маргарет Квели, а њену шефицу Маргарет, легендарну књижевну агенткињу старог кова, увек блистава Сигорни Вивер, идеалан је за фестивалско отварање. Све је у њему лепо и интригантно, нарочито тај (и споља и из унутра) изоловани свет тог „књижевног пустињака” – Џерома Дејвида Селинџера (1919–2010), којег филмски гледаоци виде баш онако како га је и сама Џоана током 1995. године једино и видела – с леђа. Али, као лична секретарица његове верне књижевне агенткиње Маргарет, она се са њим бар редовно чула телефоном. И управо је он био тај који ју је подстицао да не заборави да је пре свега песникиња и писац, а не неко ко ће свој живот заробити одговарајући на позиве и писма пишчевих обожаватеља, која до њега никада и нису стизала...

Романтизовани свет Селинџеровог окружења Филип Фалардо је претворио у крајње за гледање привлачан филм, који и биоскопском гледаоцу може лако да прирасте за срце јер му омогућава да се осети добро и позитивно. Због тога га је за приказивање у Србији и откупила кућа „Деxин Филм”.

Иначе, „Моја година са Селинџером” је филм из програма Берлинале специјал, у којем је јуче виђен и дугометражни документарни филм „Пливај док се море не претвори у плаво”, вишеструко награђиваног кинеског редитеља „шесте генерације” – Ђа Жангкеа. Овај мајстор поетских слика сада се окреће кинеској провинцији Шанси и кроз причу о окупљању књижевника и студената књижевности на традиционалном Фестивалу литературе у свом родном граду Фенјиангу, твори филмску симфонију од 18 поглавља. Пре свега посвећених огромном утицају који је у овом подручју Кине имао велики писац и активиста, уједно и сликар Ма Фенг, али и сведочанству три кључна књижевника из Шансија који су и даље активни. Жангке је и на филмском фестивалу који је пре четири године основао у Пингјау, у суседству Фенјианга, једну од награда назвао Фенговим именом.

Овај нови Жангкеов филм је и посвета кинеским уметницима који су оставили трага у 70 година (од 1949) дугој историји нове Кине, али и посвета његовим земљацима који су бурну историју и промене осећали на својој кожи. Уједно, аутор овим филмом заокружује трилогију о уметницима и кинеској уметности, започету још 2006. са филмом „Донг” и настављену филмом „Бескорисно” (оба су била приказана у Венецији)...

Јуче је у Берлину отворен и новоуведени такмичарски програм Сусрети, замишљен као контрапункт главном такмичарском програму, и то са филмом „Малмкрог” Кристија Пујуа („Сијераневада”, „Аурора”, „Смрт господина Лазарескуа”...), редитеља који се сматра оснивачем „румунског новог таласа”. Пују је овај филм сада радио у копродукцији са Србијом (продуцентске куће „Сенсе” и „Синамон филм”), БиХ и Северном Македонијом (продукцијска кућа сестара и брата Митевски) и ускоро ће се наћи и на београдском Фесту (7. марта).

Реч је о историјском, драмском и костимираном филму од 200 минута, о причи о велепоседнику који у свој летњиковац позива пријатеље да се уз богату трпезу играју и разговарају о антихристу, прогресу, моралу и различитим визијама света, религије и историје. Синематички издашно, историјски потковано, провокативно и оштрим критицизмом испуњено Пујуово филмско дело, засновано је на тексту руског филозофа Владимира Соловјева...

Коментари0
f3751
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља