субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.02.2020. у 21:30 Снежана Ковачевић

Композитор „Лијепе наше” почива на новосадском православном гробљу

Ако је Руњанин Хрвате задужио химном, онда је Србе везао уз себе познатом патриотском песмом „Радо Србин иде у војнике”, коју је такође компоновао
Јосиф Руњанин

Нови Сад – Певачица поп, соул и џез музике Јосипа Лисац отпевала је у Загребу, на полагању председничке заклетве Зорана Милановића, химну Хрватске и изазвала бројне и опречне реакције због начина на који је извела свечану песму. Неки у суседству чак нису могли да препознају „Лијепу нашу домовину”, а извесни Бошко Жупановић с приморја код Опатије тужио је уметницу због повреде угледа ове државе. Tо кривично дело, сматра он, учинила је тако што је химну интонирала „на изругљиви и омаложавајући начин”, како је навео у кривичној пријави која се брзо пронела друштвеним мрежама.

Испоставило се да је реч о локалном бизнисмену који је за хрватски портал „Индекс” испричао да је правник, две деценије у послу везаном за улагање у некретнине, као и да је спортски директор словеначког ФК „Копар”. Наводно су подношене бројне пријаве против њега, а 2009. судило му се због две преваре и плаћања кривотвореним новцем.

„Не бих се ја упустио у те спекулације, ја нисам осуђивана особа. Казнене пријаве, знате шта су казнене пријаве... Ево ја сам сад поднео против Јосипе Лисац па ћемо видети”, изјавио је.

У пријави пише како сматра да ниједан грађанин, без обзира на то да ли се ради о музичком уметнику или било коме другом, „нема право нити тоналитетно, нити вокално, нити гестикуларно, а ни манифестативно умањивати тежину, озбиљност и значај интонације националне химне”.

Јосипа Лисац заправо је извела, у уметничкој емоцији по којој је деценијама позната на сцени, мелодију Јосифа Руњанина (1821–1878), Србина официра и граничара у тадашњој аустроугарској војсци, али и композитора пореклом из Мачве, чији је гроб у Новом Саду.

Ако је Руњанин Хрвате задужио химном, онда је Србе везао уз себе познатом патриотском песмом „Радо Србин иде у војнике”, коју је такође компоновао. Узгред, ствари са неким важним песмама народа на овим просторима стоје тако да је српску химну „Боже правде” компоновао Даворин Јенко на текст Јована Ђорђевића, док је популарну мелодију „Марш на Дрину” „углазбио” Станислав Бинички.

Уосталом, многи су са инаугурације новог хрватског председника чули и музику култне београдске групе „Екатерина Велика”, када је Милановић завршио свој говор речима: „Ово је кућа за нас, за све нас...” То је познати стих из песме „Земља” ЕКВ-а.

Композитор Јосиф Руњанин је краће време живео у Новом Саду, где је умро и где је и сахрањен на Успенском гробљу, на коме почивају и друге личности из историје српског народа: Светозар Милетић, Васа Стајић, Коста Трифковић, Јован Хаџић... Чак ни многи Новосађани не знају где се налази то старо православно гробље, ушушкано у улици Новосадског сајма, некада Гробљанској, каже нам историчар Радивој Јованов из Удружења туристичких водича Новог Сада. Према његовим речима, групе хрватских туриста траже да обиђу ово гробље и виде гроб композитора њихове државне химне „Лијепа наша домовино”.

„Пре десетак година, делегација града Загреба била је у посети Новом Саду и тада је договорено да ће Загреб одржавати Руњанинов споменик, с обзиром на то да нема потомака и да је био у доста лошем стању. Према ономе што ја знам, ипак најзаслужнији за обнову споменика јесте новосадски Завод за заштиту споменика културе”, испричао је Јованов.

Познавалац старог Новог Сада, историчар Ђорђе Србуловић, иначе дугогодишњи делатник овог завода, каже да је споменик над гробом Руњанина културно добро, а подигнут је 1924. На њему је бар рељеф са ликом овог официра и композитора, који је израдио познати новосадски вајар Ђорђе Јовановић.

Јосиф Руњанин рођен је у Винковцима, а пореклом је из села Руњани код Лознице. Деда Петар је био прота, а отац Игњат капетан. Био је најстарији од седморо деце у породици. Стигао је у Нови Сад две године пред смрт, пошто је као официр принудно пензионисан. „Учествовао је у двобојима без одобрења”, каже нам Србуловић, објашњавајући да су официри у то време имали право да бране своју част, али уз одобрење надлежних, а Руњанин се осетио изазваним у ситуацији док је вечерао, када је „припити Хусар запалио цигару на свећу са његовог стола”.

Овај официр који је службовао у Првој банској пуковнији у Глини, а касније и у Италији, где је премештен пошто се истицао као ратник, имао је и нежну природу. Био је музикалан и свирао је на гитари, цитри и другим инструментима. Оженио се Отилијом, ћерком капетана Томе Пераковића, и с њом имао кћер која се звала, како напомиње Србуловић, исто као ћерка Вука Караџића – Вилхелмина.

Живео је у кући иза данашњег Српског народног позоришта, у малој улици центра града, која данас носи назив по њему. Пре седам година, кућа се срушила и ту су никле зграде.

Песму која је од 1991. године хрватска химна компоновао је у Глини 1846. године, на текст хрватског књижевника Антуна Михановића. Са њим се никад, према речима историчара, није срео, већ је стихове узео из часописа Људевита Гаја „Даница”. Ту је 1835. објављена Михановићева песма под насловом „Хорватска домовина”, који је пао у заборав, а у којој је први стих „Лијепа наша домовино”.

„Антон Густав Матош је писао да за ту песму нико не би знао да није било мелодије”, каже Србуловић, наводећи како се сматра да је основ ове мелодије једна од Донацетијевих опера.

Коментари20
da5d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ne mogu jedni bez drugih
Sta bi Srbi i Hrvati jedni bez drugih, samo ne znam sta im je do vraga, a to vec dugo traje. Sad ce to Milanovic da sredi, nakon sto je Runjaninovu himnu slusao u jazz interpretaciji dive Josipe Lisac. U "Jutarnjem" pisu da je prezadovoljan Josipinom izvedbom himne, jer je htio nesto posebno, ne ustogljeno. I dobio je.
Nenad
U svakom slucaju, netreba biti previse krtican prema ovom clanku, koji je napisan, pozitivno, sa puno kvalitetnih informacija. Ja bih ga okvalifikovao sa ocenom 8 . Pozdrav svima.
Ђока
Лепа замисао за чланак, само је помешао лончиће око Биничког, наводећига у контексту композитора посуђених од другог народа...
Teodora Lektora
Kad smo već kod dopuna i ispravki, Davorin Jenko je rođen u Austrijskoj Carevini, na teritorije današnje Slovenije, a više od pola veka proveo je u Beogradu (kratko vreme i u Pančevu). S obzirom na obim muzičkog opusa koji je ostvario u Srbiji, smatra se, a tako se navodi i u enciklopedijama, slovenačkim i srpskim kompozitorom. A kuća Josifa Runjanina u Novom Sadu nije "se srušila" sama do sebe, kako piše u tekstu, nego je srušena od urbanista, da bi na njenom mestu bile podignute nove zgrade.
Josip
Mala dopuna. "Lijepa naša domovino" se izvodi javno još od 1861. Usprkos izvođenju na javnim svečanostima npr. tijekom sjednice Sabora o odvajanju od Austro-Ugarske 1918 i na zasjedanjima ZAVNOH-a, tek je Ustavom iz 1972 službeno proglašena Hrvatskom himnom.
Odlican Tekst
Pohvale autoru za odlican tekst, interasantne informacije i dobro prozete aktuelnim podelama.
Veslac
Runjani su selo udaljeno 3 km od Loznice (ima jedno prigradsko naselje izmedju), granici se sa sledecim selom, Trsicem, gde je rodjen Vuk Karadzic. Udaljeno 3-4 km od planina Iverka i Cera gde su bile slavne bitke iz 1.sv.rata. Takodje udaljeno par kilometara od planine Gucevo gde je bila slavna bitka na Drini, posle Cerske a pre Kolubarske bitke i Mackov kamen, jedna od najkrvavijih bitaka na vrhu planine (tu su poginuli Ribnikari) poput bitke na vrhu Kajmakcalana gde su izginule hiljade.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља