понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Патријарх Иринеј председава сабору у Америци

Црквени сабор у Клирвотеру требало би да спроведе одлуку Синода СПЦ да се одбаце све раније донете одлуке које се тичу устројства српских православних епархија на тој територији
Аутор: Јелена Чалијапетак, 21.02.2020. у 18:00
О ванредном сабору владике су крајем године обавестиле и Централни савет СПЦ у Америци (Фото Епископски Савет СПЦ у Америци)

Претходни је одлучивао о организацији српске цркве на америчком континенту без двојице епископа чије се епархије налазе на тој територији, а овом предстојећем црквеном сабору уз, овог пута, свих пет америчких владика присуствоваће и патријарх српски Иринеј.

Како је објавио Епископски савет СПЦ за Северну, Средњу и Јужну Америку, патријарх Иринеј предводиће литургијско славље и председавати сабору „упућујући речи љубави и слоге и посведочујући наше православно и светосавско јединство”. С њим у Америку долазе митрополит загребачко-љубљански Порфирије и владика шумадијски Јован, члан Светог архијерејског синода.

Црквени сабор главно је законодавно тело Српске православне цркве у Северној, Централној и Јужној Америци, а ванредно заседање 29. фебруара у Клирвотеру (Флорида) сазвано је само с једним разлогом: да би се спровела одлука Светог архијерејског синода СПЦ да се „одбаце све одлуке (претходног) црквеног сабора које се тичу устројства српских православних епархија на тој територији”. То значи да би ванредни сабор требало да потврди одлуку којом СПЦ у Америци остаје под старим називом – Српска православна црква у Северној и Јужној Америци, уместо новог Српске православне епархије у Сједињеним Америчким Државама. Или прецизније: да нема измена Устава СПЦ у Америци, којима је уведен нови назив.

Као што је за многе било изненађење да се важне одлуке које се тичу измена кровног документа српске цркве на овом континенту доносе у одсуству двојице епископа, канадског Митрофана и буеносајреског Кирила, тако није уобичајена пракса ни да српски патријарх председава телом које окупља архијереје с америчког континента и делегате из њихових епархија. Посета поглавара СПЦ у неколико реченица најављена је на званичним црквеним сајтовима, без много образложења, која „Политика” није могла добити ни у Патријаршији у Београду, али сам његов одлазак у Клирвотер несумњиво даје на важности заседању.

Месецима претресан на интернету, црквени сабор одржан у јулу прошле године, коме су председавали епископи новограчанички Лонгин, источноамерички Иринеј и западноамерички Максим, усвојио је измене устава којима је овај документ ограничен само на територију САД. То је, између осталог, значило и промену назива цркве, али и састава Епископског савета, највише црквено-јерархијске власти СПЦ у Америци, чији су чланови постале само владике из САД. Највише пажње изазвала је промена имена у којем више није било Српске православне цркве (у Северној и Јужној Америци) већ Српске православне епархије (у САД). Образложење тројице епископа, Лонгина, Иринеја и Максима, да је нови назив прецизнији јер они нису „црква” већ „епархије” пратили су коментари да нови назив оставља простора за спекулације под чијом су јурисдикцијом „српске православне епархије” јер су, на пример, украјинске православне епархије у САД под јурисдикцијом – Васељенске патријаршије.

Одлуке јулског црквеног сабора, међутим, изненадиле су двојицу епископа који чине Српску православну цркву у Америци: епископа канадског Митрофана и буеносајреског Кирила. Њихова писма „процурила” су у јавност и у њима обојица постављају питање због чега је донета оваква одлука и зашто српска црква на америчком континенту више не треба да буде окупљена око једног устава и у један Епископски савет. „Ко то жели да раздвоји три руке Свете Тројеручице којима грли Америку и Канаду и Латинску Америку”, написао је владика Кирило тројици сабраће, тражећи одговор да ли је за тај потез добијена сагласност Сабора и Синода СПЦ. Епископ Митрофан обратио се Синоду тражећи да ове одлуке стави ван снаге и обавештавајући их да ни он, ни епископ Кирило нису добили позив на црквени сабор, што му се десило први пут откад је на катедри канадских владика. Ни њему, као ни владици Кирилу, није било јасно како ће се убудуће доносити одлуке и каква ће бити улога Епископског савета који је до тада постојао и који је чинило свих пет владика. Тројица епископа, чланови новоуспостављеног Епископског савета Српских православних епархија у САД, објашњавали су у неколико саопштења да је поступано на основу одлуке Светог архијерејског сабора из маја 2018, истичући да је промена устава била неопходна и због бољег уподобљавања државним законима САД. Саборска одлука која, очигледно, није била позната владикама Митрофану и Кирилу, до сада није објављена у јавности. Судећи по реакцији Синода, „црквене владе” којом председава патријарх, а који је наложио стављање ван снаге измена устава, устројство српске цркве у Америци, ако га је требало мењати, очигледно није требало то чинити онако како је урађено у јулу.

Коначно, сва петорица владика састала су се због овог питања крајем прошле године на седници Епископског савета СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци. Они су усвојили одлуку Синода и сазвали ванредни црквени сабор који би требало да је изврши.


Коментари2
2b0f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Међу делом верника и нижег свештенства СПЦ постоје сумње да је известан број владика и епископа "прозападно" настројен. Добили су и надимак-мондијалисти. То се посебно односи на део свештенства СПЦ изван Србије. Кришом се прича, а негде и отворено, да су се ставили у службу Ватикана. Задатак им је да све православне цркве потчине папи у Ватикану.
Ιωαννις
Ваш коментар само показује да су владике на правом путу. Оваквих зилотистичких ставова никако да се решимо, а они су рак рана на Телу Цркве и цепају Га. Треба да вас буде стид и срамота, јер ово што радите није од Бога, напротив! На крају крајева, ни један једини аргумент, а посебно богословски аргумент, нисте дали да поткрепите овај сраман и дрзак коментар. Не знам због чега редакција уопште и одобрава коментаре овога типа, када је очигледно реч о пљувачини светих владика Цркве Христове...
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља