понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:22

Гроб црногорског митрополита Јоаникија још је тајна

Претпоставља се да је црквени великодостојник са седамдесетак свештеника из Црне Горе стрељан 1945. код Аранђеловца, али, како каже историчар Срђан Цветковић, није постојала воља да се до краја истражи где су они скончали и место достојно обележи
Аутор: Јелена Чалијанедеља, 23.02.2020. у 20:00
Ми­тро­по­лит Јо­а­ни­ки­је (Фо­то Епархија будимљанско-никшићка)

Помињан је недавно на литији у Пљевљима, сетио га се његов наследник на трону митрополита црногорско-приморских, Амфилохије. Молитвено га помиње и слави Српска православна црква од 2000. године, када је придружен реду светих. Ипак, 75. је година како се не зна где је гроб Јоаникија (Липовца), митрополита црногорско-приморског, за којег се претпоставља да је скончао овде, у Србији, заједно са седамдесетак свештеника Српске православне цркве из Црне Горе.

Дугогодишњи професор цетињске Богословије и Прве мушке гимназије у Београду, епископ Јоаникије, устоличен је за митрополита црногорско-приморског у фебруару 1941, месец и по дана пре италијанске окупације Црне Горе. Комунисти су још у тим ратним годинама у српској цркви видели непријатеља своје револуције, каже др Јован Јањић, који је и аутор књиге „Српска црква у комунизму”. Митрополит Јоаникије, подсећа наш саговорник, известио је 1944. Синод да је „комунизам овамо нанио велика зла народу”, пишући да је 17 свештеника убијено, а да је много цркава и манастира порушено и попаљено. После ослобођења Цетиња крајем 1944. године, митрополит Јоаникије с групом од седамдесетак свештеника и народом заједно с јединицама Павла Ђуришића напушта Црну Гору и преко Босне стиже у Словенију, где су их у мају 1945. године зауставили партизани. Масовно су стрељани и убијани на Зиданом мосту, у Кочевском Рогу и другим местима у околини Марибора, а митрополит Јоаникије, претпоставља се, спроведен је у Београд, а затим у Аранђеловац, где је убијен.

– О томе је у књизи „Људи и догађаји” писао високи комунистички функционер Душан Чкребић, који је држао до части. Он је пренео дијалог између генерала Пека Дапчевића и митрополита Јоаникија у којем генерал оптужује митрополита да је издајник, а на речи великодостојника да му је спасао мајку из италијанског окупационог логора у Албанији, Дапчевић одговара да је и то доказ да је служио окупатору. Чкребић је записао да је митрополит Јоаникије стрељан у Аранђеловцу 1945. и да му се гроб ни данас не зна, описујући то као бесмислену одлуку еуфоричног победника. Потпуно се слажем са Чкребићем да је крајње време да државни органи Србије обелодане где се налази гроб митрополита Јоаникија. То би био цивилизацијски чин – истиче Јањић.

Историчар др Срђан Цветковић из Института за савремену историју описује догађаје из зиме 1944. на 1945. годину као велику националну трагедију и епску причу о петнаестак хиљада људи који су се повлачили из Црне Горе према Словенији на крају рата, плашећи се одмазде победника у грађанском рату.

– Наш рат, осим што је био антифашистички, био је у великој мери и грађански. У тој колони која се протезала километрима претежно су били цивили, један одред Павла Ђуришића и седамдесетак свештеника с митрополитом Јоаникијем. Велики број њих стрељан је у Словенији, где су их савезници изручили партизанским јединицама. Други део људи, међу њима и митрополит црногорско-приморски са седамдесетак свештеника, а један од њих био је рођени брат Светозара Вукмановића Темпа, Лука, ухапсиле су партизанске јединице. Прича иде да су они враћени у Србију и стрељани у околини Аранђеловца подно Букуље. Где су тачно стрељани, није довољно истражено, нити је постојала воља да се овде у Србији та прича до краја истражи – каже Цветковић, који је иначе био секретар Комисије за тајне гробнице, а која је престала с радом 2015.

Он истиче да су у Словенији гробнице већим делом откривене и обележене захваљујући раду државне комисије, вишедеценијској организацији и солидном буџету који им је био на располагању.

– Што се тиче Србије и наше комисије, нешто се радило, али се избегло да се иде до краја, ако ништа друго, макар ка обележавању тих места. Има у тим масовним гробницама и оних који су чинили злочине, али у огромној мери то су људи који су се у једном историјском тренутку налазили на другој страни, који нису имали неке грехе које би требало казнити смртном казном. Нико се у Србији још није усудио да темељно истражи, пристојно и цивилизацијски обележи гробове тих људи. А има у нашој земљи двестотинак тајних гробница, међу којима је и она у којој почива митрополит Јоаникије и свештеници из Црне Горе. Они су страдали на правди Бога, никоме нису нанели зло због којег би морали бити на тај начин убијени, а нарочито не због којег би требало да буду осуђени да им се ни гроб не зна – наводи Цветковић.

Он је уверен да када би се укључили сви државни ресурси, открила би се локација ове масовне гробнице, али би то подразумевало организован државни напор по моделу како је то урађено у Словенији, а не напоре групе ентузијаста чији су покушаји били унапред осуђени на неуспех.

– За разлику од гроба Драже Михаиловића, те гробнице су углавном масовне и биле су у том времену нека врста јавне тајне, тако да када би неко хтео озбиљно да се бави, не би било тако тешко да се оне лоцирају и макар обележе. А постоје и савремени уређаји помоћу којих би се то лакше истражило. То је цивилизацијско питање, како се опходимо према мртвима, без обзира на то којој страни они припадали. Неуређеност нашег друштва види се и у односу према тим масовним гробницама, по којима данас газимо – истиче Цветковић.


Коментари49
42e7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Сваки пут се уверим само колико је ревизионизам историје на сцени.Јасно сам рекао да је у целој историји онај ко је сарађивао са окупатором неке државе сматран издајником, а онај ко се бори патриотом. Ревизионисти називају НОП управо као и квислинзи у другом светском рату комунистима што није тачно. НОП је био широк покрет патриота и антифашиста различитих идеолошких погледа КПЈ је успела уз помоћ НОП-а доћи на власт , а то што су радили сирови екстремно настројени припадници КПЈ је њихов злочин
Trifun
@Leon ZASTO je u Srbiji najveci broj streljanih,u apsolutnom iznosu i u odnosu na ukupan broj stanovnika? I u drugim zemljama,u kojima je uveden komunizam,su likvidirani "klasni neprijatelji":U Rumuniji je ubijeno nekoliko stotina ljudi,Mađarskoj i Poljskoj nekoliko hiljada,u Bugarskoj oko 10.000..U Srbiiji je Ozna posle rata ubila oko 60.000 ljudi.Broj nije konacan jer nisu ukljucene zrtve iz Beograda,Kragujevca,Sapca..,za koje nisu pronadjene "Knjige streljanih".Ukupan broj je cca 100.ooo!!??
Препоручујем 3
Леон Давидович
@ Trifun Да су стрељали све оне који су им били противници мало ко би од југословенских народа остао у животу. Наравно уопште не сумњам да су погубили и недужних људи. Ревизионисти историје само се баве КПЈ, а не сећају се колико је НДХ убила свештеника СПЦ.Бројни свештеници СПЦ учествовали су у НОБ-у, Ју их је заборавила, али бар им је обновила спомен цркву у знак сећања на прву скупштиу свештеника СПЦ.После деведесетих нема више ни тзе цркве ни иккаквог сећања на свештенике учеснике НОБ-а
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Игор Г.
„Леон Давидович“ Жалонсно је да страшне злочине против човечности називате грех и зло, како бисте их ублажили. Основа комунистичких злочина после 09.05.1945, а у Србији после 20.10.1944, је идеолошка борба револуционарним терором убијањем идеолошких неистомишљеника зарад насилног освајања власти. Једно је Леоне отворена сарадња са окупатором на пример: Љотић, Пећанац, Драги Јовановић и слично, а друго убијање без доказа да је неко био сарадник.
Trifun
Strasne zlocine su pocinili Brozovi komunisti u borbi za vlast.Antifasisticku borbu Srba protiv okupatora zloupotrebljavaju za sprovodjenje komunisticke revolucije.U borbi protiv "klasnih neprijatelja"na meti su bili SPC i njeni svestenici u sprovodjenju etnickog inzenjeringa:Stvaranje instant nacija od delova srpskog n.korpusa(zapisano u Programu KPJ iz Drezdena).Smetala im je SPC,kao sto sada smeta Milu u Montenegru u stvaranju "novog nacionalnog identiteta"Montenegrina..Kao sto smeta NATO-u..
Trifun
U stvaranju hibridne CG nacije,asimilacijom tamosnjih Srba,na meti je SPC u CG.Posle likvidacije Joakinij, mitropolia MPC i SPC svestenika,krenulo se na rusenje SPC crkava i pretvaranje u stale i konjusnice.Na Lovcenu je srusena Njegoseva zavetna kapela,kao simbolu srpske pravoslavne CG i podignut faraonski mauzolejm,da se vlasi ne dosete,koji nema nikakve veze sa Njegosem..U Makedoniji Broz osniva tkz "MPC',otimajuci imovinu SPC..Po tom modelu sada radi Milo,koji pokusava da napravi "CPC"..
Препоручујем 9
Леон Давидович
У рату нема стране која неће починити какав грех, какво зло. Али, и целој историји света када неки непријатељ нападне неку земљу онда они који је бране називају се патриотима, а они који сарађују са непријатељем називају се издајницима.И правило је да углавном онај ко победи у рату добије и власт. Тако је било и у Другом светском рату на југословенском ратишту.Шта је мотивисало Јоаникија и многе друге да сарађују са фашистичком Италијом и Немачком и да се на крају све заврши како се завршило?
Trifun
@злогука сорта Najbolji i konkretan primer (ne jedini) onoga o cemu pisete je "Martovski sporazum"(1943.g) izmedju Brozovih partizana i Nemaca/ustasa.."Sporazum" prave,ocekujuci iskrcavanje saveznika na Jadranu,sto ni jednima ni drugima ne odgovara.Partizani se plase da ce se sa saveznicima vrtiti Kralj,pa pevaju "Partizani spremte mitraljeze da bijemo Kralja i Engleze".Znaci da je Brozu/partizanima borba za vlast glavni cilj i da zloupotrebljavaju antifasisticku borbu za ostvarenje tog cilja..
Препоручујем 4
злогука сорта
Леон Давидович@ Ваша грешка лежи у томе што мислите да комунистичка војска није сарађивала с окупаторима. Или да је мање сарађивала него друга страна. Комунисти су од почетка били у грађанском рату за власт, то им је био стари и ГЛАВНИ циљ. И, они не би победили да за њих није победио Совјетски Савез и да ЈВуО није остављена на цедилу од савезника и њени остаци у Словенији предати на масовно убиство комунистима. Кад се рат завршио, Черчил који га је добио је изгубио власт, ваше правило не важи.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Nebojša Joveljić
Pa sad, priča da je u grupi sa mitropolitom Joanikijem bilo “sedamdesetak sveštenika” i da su svi, bez sudjenja, streljani u Arandjelovcu zvuči prilično nevjerovatno. Ostade li tada i jedan sveštenik živ u Crnoj Gori, u kojoj, ja vjerujem, ni dan danas nema sve ukupno toliko sveštenika?
Nebojša Joveljić
Pravoslavno sveštenstvo Crne Gore je 1941. godine brojalo 202, islamsko 71, a rimokatoličko 41 pripadnika (ukupno 314). U godini kad sam ja rodjen, 1953, pravoslavnih sveštenika je u Crnoj Gori bilo 80, islamskih 82, rimokatoličkih 34 (ukupno 196), a 1957. godine prvih je bilo 53, drugih 23 i trećih 31 (ukupno 107). Godine 1949, časnih sestara je u Crnoj Gori bilo 21, 1953. bilo ih je 84, 1958. 138, a 1963. 142. Vidi: Mr Zvezdan Folić, Socijalni sastav sveštenstva u Crnoj Gori 1957.
Препоручујем 9
Синиша
У Црној Гори тренутно има око 600 свештеника, монаха и монахиња. Почетком 90'-тих је било 20. Комунисти су у периоду после 45-те убили 150 свештеника и монаха. Зато нека те не чуде податци из текста.
Препоручујем 21
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља