понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51
Колико „коштају” изборне листе

За оверу потписа треба више од 80.000 евра

Јавнобележничке канцеларије су већ одредиле 540 особа за оверу потписа за кандидате на предстојећим изборима, а немају право да наплаћују теренски и рад ван радног времена или дневнице
Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 24.02.2020. у 08:45
(Илустрација Новица Коцић)

Трошкови овере потписа код јавних бележника за кандидовање на предстојећим парламентарним, покрајинским и локалним изборима остају исти и биће и овог пута 50 динара по потпису, сазнаје „Политика” у Јавнобележничкој комори Србије (ЈКС). То значи да ће они који буду желели да кандидују своју изборну листу за парламентарне изборе морати да обезбеде више од пола милиона динара само за ову сврху, будући да сви, најпре сигурности ради, подносе више од минималних 10.000 потписа неопходних за кандидатуру. Овлашћени предлагач листе коју је потписима подржало, на пример, 12.000 грађана, платиће нотарима за оверу 600.000 динара, то јест око 5.000 евра.

Цена од 50 динара (укључујући ПДВ) по потпису је иста код свих јавних бележника који раде на територији Србије, а одређена је одлуком Министарства правде, напомињу у Јавнобележничкој комори Србије. Ова накнада јавном бележнику припада за оверу потписа бирача који подржи изборну листу за народне посланике, изборну листу за покрајинске посланике и изборну листу за градске и општинске одборнике.

Осим издатка за оверу потписа, политичке странке и удружења грађана који желе да учествују на предстојећим изборима неће имати никаквих додатних трошкова код нотара. Јавни бележник, наиме, нема право да наплаћује накнаду других трошкова при овери потписа за кандидовање на изборима, попут рада ван радног времена, теренског рада или дневница (колико год да је удаљен од своје канцеларије), наводе у ЈКС.

Ипак, ако се узме у обзир да ће 26. априла бити избори на три нивоа, трошкови за нотарске услуге неће бити баш мали. За Скупштину Војводине потребно је прикупити и оверити најмање 6.000 потписа (изборне листе националних мањина имају лакшу обавезу – 3.000 потписа), за шта треба издвојити још најмање 2.500 евра. А ту је и још око 150 општина и градова у којима ће бити спроведени локални избори, уз напомену да ће неке јединице локалне самоуправе бити „прескочене” (избори за град Београд, на пример, били су 2018. године, током 2018. одржани су избори у Бору, Мајданпеку, Лучанима, Дољевцу, Кладову, Кули, а у Медвеђи су одржани пре пет месеци...).

На терен хронолошки
У ЈКС-у напомињу да су политичке странке које подносе захтев за оверу потписа бирача за подржавање изборних листа дужне да јавном бележнику поднесу писмени захтев ради обављања службене радње ван јавнобележничке канцеларије са тачно означеним местом и датумом обављања овере потписа. Јавни бележник ће примљене захтеве хронолошки заводити и такође тачно назначити и датум и време примљеног захтева. Место где се обавља овера мора бити на територији службеног седишта јавног бележника, односно на подручју основног суда за којe је именован јавни бележник.

Ако рачунамо да се локални избори одржавају у 150 општина и градова и ако, сасвим произвољно, узмемо да се у њима гласа у просеку за 40 одборника, а за сваког кандидата за одборника потребан је потпис подршке најмање 30 грађана, и за сваког по 50 динара, добијемо рачуницу да је за политичку организацију која жели да учествује на изборима у свим локалним самоуправама потребно још више од девет милиона динара (или више од 76.000 евра). Оверу потписа за локалне изборе, наравно, плаћају локални одбори странака са својих подрачуна, односно удружења грађана која учествују на тим изборима.

Ово би могло и много прецизније да се израчуна ако се рачуна појединачно, од општине до општине, у којима се број одборника, према Закону о локалној самоуправи, креће између 19 и 75, и од града до града, где закон прописује само да број одборника не може бити већи од 90, осим у Скупштини града Београда, која има 110 одборника. Изузетак чине и општине које имају мање од 20.000 бирача, у којима није потребно обезбеђивати 30 потписа по кандидату за одборника, него 200 потписа укупно за целу изборну листу.

Већ поглед на ове основне трошкове указује да само највеће политичке странке могу да учествују на парламентарним, покрајинским и изборима у свим локалним самоуправама и кандидују максималан број посланика и одборника. Иначе је један од начина да се смање трошкови и учествује на изборима у што више општина и градова – пријављивање „скраћених” изборних листа, јер закон допушта да се поднесе изборна листа са кандидатима за минимално трећину одборничких мандата.

За подручја четири основна суда у Србији – у Димитровграду, Мајданпеку, Сјеници и Књажевцу – још нема именованих јавних бележника, па ће се овера потписа за кандидовање на изборима обављати у судовимаАнтрфиле

Ван изборне кампање, иначе, овера потписа кошта 360 динара. Тако су, рецимо, Заветници, уписани у Регистар политичких странака пре пола године, као последња странка без мањинског предзнака, платили око пет милиона динара (око 42.000 евра) за оверу потписа за оснивање странке. Закон прописује да је и за оснивање, односно регистровање политичке партије, потребно најмање 10.000 потписа пунолетних грађана (за странке националних мањина треба 1.000 потписа). Лидер Заветника Стефан Стаменковски каже за наш лист да су после седам година деловања као политички покрет (удружење грађана) врло брзо скупили више од 10.000 потписа, и то у око 35 градова и општина где су имали довољно „инфраструктурних могућности” да их прикупе. Од тога, како каже, само две до три општине нису имале јавне бележнике, па су потписе оверавали у суду, што је јефтинија варијанта.

Јавно бележништво уведено је у наш правни систем у септембру 2014. године, а у овом тренутку у Србији постоји 198 јавнобележничких канцеларија, у којима је, поред 198 јавних бележника, запослено око 1.200 јавнобележничких помоћника, приправника и административног особља. Јавнобележничке канцеларије већ су одредиле 540 особа за оверу потписа за изборне листе за предстојеће парламентарне, покрајинске и локалне изборе, што је значајно више него за прошле изборе, кажу у ЈКС за наш лист. За подручја четири основна суда у Србији – у Димитровграду, Мајданпеку, Сјеници и Књажевцу још нема именованих јавних бележника. Због тога ће се на подручјима које покривају ти судови овера потписа за кандидовање на изборима обављати у судовима.

„На територијама општина у којима нема јавних бележника, али се налазе на подручјима суда за које постоји именовани јавни бележник, оверу потписа преузеће јавни бележник именован за подручје тог суда, а са друге општине. На пример, подручје Основног суда у Брусу покрива две општине – Брус и Александровац. У Брусу постоји јавни бележник и пописивачи из канцеларије тог јавног бележника ће оверавати потписе и за општину Александровац, у којој још нема јавног бележника”, истичу у ЈКС-у.

Указују и да ће јавни бележници Србије спроводити оверу потписа бирача за предстојеће изборе у складу са Одлуком Извршног одбора ЈКС, донетом у фебруару 2016. године. „С обзиром на то да је поступак овере потписа код јавних бележника за председничке изборе одржане у априлу 2017. године протекао без примедби на ефикасност и законитост овог процеса, ЈКС је уверен да ће јавни бележници и овога пута обавити тај важан посао на исти начин”, додају у одговору „Политици”.


Коментари15
7d4ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Петровић
Одлична илустрација Новици Коцић и добар чланак о нашим Јавним бележницима (Ј.б.) по српски или Нотарима по енглески.
Петар Петровић
Потпуно су измишљени послови Јавних бележника и ЈКС 2014. по узору на ЕУ. а затворена предузећа да би се приватизовала. Кад је тако Ј.бележник на шалтеру треба да има приступ и да попуњава све обрасце које постоје у држави. Странка само захтева, покаже Л.К. потпише и плати. Све као у ЕУ. Просечно 3до5 минута. Око 100 захтева за дан један бележник обави. Сви захтеви документи јавно видљиви свима! Нема мртвих душа на изборима, ни невидљивих власника фирми и станова. Све "транспарентно" и законски.
mile
Onda i da se plati kao u eu i bice tako
Препоручујем 1
Живан
Свугде ,по западним земљама сви трошкови овере потписа код јавних бележника за кандидовање ,су демократско и грађанско право и не треба да кошта ништа . Живан (из краљевине Шведске)
Zoran Jovanovic
U zemlji punoj "zlog" kapitalizma zvanoj Amerika, usluge notara se mogu dobiti u svim bankama, sudovima, besplatno. Notar overava samo potpis na dokumentu a ne njegov sadrzaj. Ah da, niko vise ne upotrebljava ni pecate.
čovek
Sramno o kriminalno. Ljudi koji nemaju novac znači ne mogu se kandidovati na izborima.
Владимир Челекетић
Па наравно, демократија је систем владавине новца.
Препоручујем 30

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља