понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Пљеваљска литија у тишини

понедељак, 24.02.2020. у 10:46
Литија у Пљевљима (Фото принтскрин Јутјуб)

На путу за Београд, нашли смо се 13. 2. 2020. у Пљевљима. Стигли смо тачно када је кренула литија због Закона о верским слободама. Како је супруга из овог града, о коме сам, хтео не хтео сазнао много, решисмо да останемо сат-два. Било нам је необично што се литија кретала у тишини, праћена само црквеним појењем. Упитали смо једног Пљевљака о чему се ради, да није не дај боже забрањено.

– Не – одговори. – Вечерас нема пјесме, у знак саосећања за пре два дана трагично страдалим Неџибом и Амиром Делићем.

Били смо дирнути, па и поносни због овог геста Пљевљака православаца. Постало ми је јасније све оно што сам знао о овом граду, у коме је светосавље уткано у све његове поре. О граду у коме је рођен, одрастао и духовно уткан блаженпочивши патријарх српски Петар Ђ. Росић Варнава, који је животом платио своју борбу против Конкордата, али и велики број свештеника, чувара нашег кандила вере и пламена православља, славне породице Шиљак, Вукојичић, Лисичић, оданог и верног народа. Неко је, изгледа, на све ово заборавио, или није знао.

Боривоје Марковић,
Обреновац


Коментари1
0decd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Касно Јанко или Марко стиже на...
"Касно Јанко или Марко (свеједно) стиже на Косово“... Кад су разбијана два стуба српског идентитета језик и српско писмо, српска валст и лингвисти су ћутали. Ћуте и данас у Србији и "гаде" се српског Устава којим је у Члану 10. враћен суверенитет сропском писму. Али, и власт и лингвисти већ 14 година неће да усагласе ни српски правопис ни закон с уставном обавезом, па се у Србији и даље преко САНУ сачињава Речник српскохрватског језика, а хрватска абецеда влада 90:10 одсто. Кривац за то ћути.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља