Руско предузеће ИДЦ („Инфраструктура девелопмент и констракшн д. о. о.”), регистровано у Београду, које је било главни извођач радова на градњи трасе гасовода „Турски ток” преко Србије биће подизвођач и за део бугарске деонице овог гасовода, сазнаје незванично „Политика”.
Дозволу за градњу гасовода од Бугарске до Србије добио је саудијски конзорцијум „Аркад”. Портал „Си њуз” подсећа да је „Булгартрансгас” потписао уговор вредан 1,1 милијарду евра са конзорцијумом „Акад”, чије је седиште у Саудијској Арабији.
ИДЦ ће градити више од 100 километара гасовода кроз Бугарску, од границе с Србијом, као један од подизвођача, и то тако што ће бити искоришћена механизација којом се радило у нашој земљи, а радиће и део радника који су градили „Турски ток” преко Србије и имају искуство у оваквим великим пројектима. Они ће припремати терен, постављати и заваривати цеви гасовода. Дакле, реч је о комплетној услузи, каже исти извор.
Ова руска фирма ће припремати терен, постављати и заваривати цеви гасовода, а биће ангажован и део радне снаге из Србије
Овим су потврђене најаве првог човека „Србијагаса” Душана Бајатовића да би фирме које су градиле српску деоницу „Турског тока” могле да припомогну комшијама у Бугарској како би што пре завршили свој део посла, јер без бугарског дела гасовода нема гаса ни за Србију.
Наиме, ИДЦ ће градити трасу од границе са Србијом до унутрашњости Бугарске користећи комплетну своју механизацију, а уговор с извођачима је већ потписан и радови би требало да почну у марту. Посао изградње трасе преко Бугарске подељен је на пет подизвођача који би требало да заврше и градњу две компресорске станице у Бугарској. Исти извор „Политике” потврђује да је ова угледна руска компанија добила тендер да гради „Турски ток” преко Србије као главни извођач, а један до подизвођача им је био „Србијагас”, уз италијански „Сајпем”.
Трасу националног магистралног гасовода од бугарске до мађарске границе, којом ће бити допреман руски гас из „Турског тока”, пројектовао је италијанско-српски конзорцијум „Сајпем-Србијагас”.
Исти извор каже да је Србији остало да заврши градњу компресорске станице која је неопходна за потискивање гаса који би потом преузимали Мађари, будући да „Турски ток” из Србије иде ка њима. Највећи проблем у целом послу је наћи завариваче, који су дефицитарни у Србији, а без којих посао не може да се ради. Ни кад је реч о заваривању цеви, а ни компресорских станица.
У Бугарској је отворена прва деоница гасовода „Турски ток” у дужини од 11 километара, која се протеже од границе с Турском до компресорске станице „Странџа”. Радове на пројекту завршило је локално мешовито предузеће, у складу са уговором у вредности од 14,2 милиона евра. Како је потврђено, изградња другог крака гасовода „Турски ток” биће завршена до наредне грејне сезоне.
Руски „Гаспром” је у мају 2017. године започео изградњу првог крака гасовода „Турски ток” полагањем цеви испод Црног мора у дужини од 930 километара до турске обале. Тај крак је намењен снабдевању Турске гасом, док ће други крак, намењен испорукама гаса земљама јужне и југоисточне Европе, у дужини од 180 километара, ићи преко турске територије до границе са суседним земљама. Капацитет сваког крака гасовода је по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.
