петак, 18.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.02.2020. у 15:00 Дејан Алексић

Враћа се круна на Игумановљеву палату

Врх здања красила је скулптура „Сима Игуманов са сирочићима” коју су 1950. скојевци разбили чекићима
Игумановљева палата и данас једно од најлепших здања (Фото Д. Алексић) – Овако је изгледала некад (Фотоархива Завода за заштиту спомења)

Дуго се међу делом Београђана, поготову оних који негују сећање на некадашњи изглед главног града, заговара реконструкција Теразија којима би се вратила предратна обележја. Питање је колико је то реално јер би захтевало огромне промене, пре свега саобраћајне, али то не значи да део детаља некадашњих Теразија неће поново украсити ову просторну културно-историјску целину. Једном од најрепрезентативнијих здања на Теразијама, Игумановљевој палати, 70 година од уклањања коначно би требало да се врати „круна” – скулптурална композиција „Сима Игуманов са сирочићима” коју је изворно урадио словеначки вајар Лојзе Долинар.

„Сима Игуманов са сирочићима” 
(Фотоархива Завода за заштиту спомења)

Назнаке да ће ова скулптура бити враћена на палату појавиле су се пре неколико година, а коначна потврда тога стигла је ових дана када је у нашем листу то обзнанио и заменик градоначелника Горан Весић. Како сазнаје „Политика”, нова скулптура, на основу сачуване архивске грађе, израђује се у атељеу вајара др Зорана Кузмановића у Смедереву. Израда нове скулптуралне композиције била је неопходна јер када је 1950. уклоњена првобитна, она није само скинута, већ су је тада скојевци разлупали чекићима.

Заменик градоначелника је повратак скулптуре на Игумановљеву палату најавио у причи о старом Београду, а потом и у најави новог генералног урбанистичког плана Београда који ће ступити на снагу 2021. Тада ће, како је додао, бити уведена нова правила када је реч о објектима који су проглашени споменицима културе, али и када се ради о културно-историјским целинама.
– Новим планом јасно ће бити дефинисани објекти који су споменици културе, а Завод за заштиту споменика убрзано ће радити на елаборатима за њихово проглашење споменицима културе – навео је Весић и додао да ће се ове и наредне године споменицима културе прогласити више објеката него у претходних четврт века.

– Када је реч о објектима који нису споменици културе, а налазе се у културно-историјским целинама, биће уведено правило да на изглед фасаде сагласност даје Завод за заштиту споменика културе града да би се, иако су нови, уклопили у постојећу целину. Неће више бити могуће да на Косанчићевом венцу или у Крунској улици никне стаклена фасада или она која личи на лего коцке. Осим тога, постојаће обавеза да фасаде у просторним културно-историјским целинама имају и скулптуре или рељефе или неко друго уметничко дело – најавио је Весић.
Заменик градоначелника додао је да ће се на наредној седници Скупштине града почетком марта пред одборницима наћи одлука да сви инвеститори који граде на скелама морају да имају засторе са одштампаним уметничким делима Народног музеја.

Украс Теразија од 1938.

Игумановљева палата подигнута је 1938. према пројекту Петра и Бранка Крстићa у стилу модернизма. На прочељу фасаде налази се натпис „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца”. Сима Игуманов, трговац, отворио је 1872. у Призрену Богословско-учитељску школу, чије је издржавање обезбедио тиме што је подигао палату на Теразијама и створио задужбину која је доносила редовне приходе. Замишљена је у модернизованој верзији српско-византијског стила. Овај објекат проглашен је за културно добро.

Шта љубитељи старог Београда желе поново да виде

Већ дуже се на форумима, фејсбук страницама и другим мрежама живо води расправа о томе шта би од старих репрезентативних објеката требало да буде враћено главном граду. Ако се може судити по броју коментара и образложењима у њима, љубитељи старог Београда волели би да престоницу поново украсе Народна библиотека на Косанчићевом венцу, Мост краља Александра, Маршалат и старе ограде дворског комплекса, Викторовићева апотека на Теразијама и наравно – Пошта у Савској. Једна од жеља је управо била и враћање скулптуре на Игумановљеву палату.

Коментари13
ff943
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki
Definitivno zgrada Maršalata izmedju starog i novog dvora, ili je izgraditi na drugoj lokaciji onakvu istu. Pošta u Savskoj takodje, obavezno vratiti staru fasadu, i nove zgrade u starom jegru graditi u stilu i gabaritima sa postojećim, a ne da svaka druga zgrada bude viša 5 spratova od susedne.
Пантелија
Срам да буде оне који су уклонили скулптуру великог добротвора.
Marko
Zasto su SKOJ-evci razbili cekicima ovu skulpturu?
Vladimir
Kako to da svaku skulpturu radi isti covek? Jel ima tu neki konkurs?
Goran
Ovo je odlicna stvar, ali bi isto tako u svim nasim gradovima, a posebno po selima trebalo sacuvati autenticne kuce, fasade kao i fasadnu plastiku, kako bi smo, umesto zemlje nedovrsenih fasada postali lepa i privlacna zemlja. Nesto kao Francuska ili Italija, u malom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља