петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05
Професија композитор: Александар Ранђеловић

Важно је не омашити тему

Најважније је да ми композитори будемо тачни када радимо музику, да наратив не прикажемо погрешно. Да не буду подцртане неке друге емоције, да се не осети можда нешто друго већ баш оно што је режисер желео да изрази, каже Александар Ранђеловић, аутор музике за филм и серију „Јужни ветар”: Александар Ранђеловић
Аутор: Снежана Чикарићпонедељак, 24.02.2020. у 15:44
(Фотографије Лазар Ковачевић Јовановић)

Композитор Александар Ранђеловић има богату радну биографију. Безмало седам година је био асистент Горану Бреговићу од кога је много научио, сарађивао је са Срђаном Драгојевићем, Душаном Милићем, Гораном Бјелогрлићем... Сада и са Милошем Аврамовићем чијем је филму и серији „Јужни ветар” дао музичку боју која се свидела гледаоцима.

Шта сте тачно радили у „Јужном ветру”?

Музику која доприноси драми. Која помаже да се боље разуме радња. Не радим песме, никада се нисам бавио популарном музиком. Углавном, трансцендентном музиком која ближе објашњава радњу гледаоцу. У филму и серији има пуно музике, све што није покривено оним популарним песмама. Музика која „покрива” све оне акционе, емотивне сцене јесте моја.

Како је дошло до сарадње са Милошем Аврамовићем?

Упознао нас је монтажер Лазар Предојев и то баш када је почео да ради на почетку монтажу „Јужног ветра” јер нису имали композитора. Милош је мислио да ће моћи да покрије причу песмама, али када су ушли у монтажу видели су да им треба права филмска музика. Пошто сам ја са Лазом раније сарађивао он је мене предложио. Милош ме је позвао, направио сам неке нумере, њему се то свидело и урадили смо филм.

Колико вам је Милош давао смернице током сарадње и колико је композитору важна сарадња са редитељем?

Доста. То је, заправо, најважније. Могућност да са редитељем постоји добра комуникација, да се филм скроз разложи, да ликови буду јасни, да се зна подтекст, шта су мотиви који терају те ликове да раде ствари које раде, са којим проблемима се суочавају да би остварили поједине циљеве. И онда се иде од сцене до сцене. Најважније је да ми композитори будемо тачни када радимо музику, да наратив не прикажемо погрешно. Да не буду подцртане неке друге емоције, да се не осети можда нешто друго већ баш оно што је режисер желео да каже. Да не претерамо, да не омашимо тему. Јако је важан, наравно, и монтажер слике који поставља ритам сцене. Композитор тражи ритам када крене да ради композицију за одређену сцену. А тај ритам је диктиран кадровима које сложи монтажер заједно са редитељем. Он најбоље разуме ту сцену и пре него што ја дођем он је са редитељем већ разлучио све детаље. Он је још више упознат и јако је добар и вредан сарадник композитору.

Имате свеприсутну тему у „Јужном ветру”.

Тачно, то је Марашева тема која се ту појављује кад год имамо са њим неку сцене. Наравном, не све. Са Софијом, његовом девојком, имамо другачију музику. То се посебно гради. Њихови односи...

То је један стандардни посао где су односи већ установљени.

Али, ова прича није стандардна. Прво је рађен филм, па серија, па се поново снима филм... Серија је проширена, рађена делимично од филма... Додатно сте и ви радили?

Како да не, има много нове музике. И то је најава да ћемо сарађивати и даље.

Ако будете радили и музику за „Јужни ветар” други део, шта ћете ново радити?

Нисам упознат са сценаријом, па када ми буде послао видећу какве су ту нове ситуације. Овде у серији смо имали много нових ликова, нових дешавања, имамо нове карактере, они су морали да имају своје музичке теме, другачији је и темпо па је и музика мало другачија. Тема остаје, али шпица више није иста. Одлучено је да то буде песма коју је радио Цоби.

Значи, новим околностима се прилагођавао цео тим па и ви? Да ли вам је било тешко да радите јер је и прича тешка? Суморна.

Има ту тешких, сурових сцена. Јесте, Милош је то сјајно дорадио. Први пут је приказана криминалистичка прича којој верујете, а не по принципу како мали Перица замишља да се у Србији дешава криминал. А серија иде корак даље.

Да ли сте током рада на музици могли да замислите да ће филм бити најгледанији у историји српске кинематографије?

Не! Сећам се да се на ручку након једне контролне пројекције у „Роди” наш познати дизајнер звука Александар Протић опкладио са Милошем да ће филм видети 500.000 гледалаца. Милош је рекао: „Не, 300.000”. Прота је био већи оптимиста, а омашио је и он. Тако да смо баш сви јако срећни јер нам се због тога указала прилика да радимо све ово даље. Мени се мало и преплитало са радом на другом делу „Сенки над Балканом”. У овом делу сам баш композитор.

У првом делу „Сенки” био сам додатни композитор, а овде сам равноправан. Јако је добра серија и добра је била сарадња са Драганом Бјелогрлићем. Мањифико је имао своје сцене, ја своје. Овај пут сам се окушао и у компоновању песама и урадио обраду нумере „Удаде се Живка Сиринићка”.

Шта вас је понукало да то урадите?

Наруџбина! Бјелогрлић је тражио неку јужњачку песму да иде уз „Сенке”. И онда сам изабрао ту песму, обрадио је. И још једну сам направио, ако се сећате оне свадбе где пева македонска глумица. То није обрада већ ауторска песма. Све остало је филмска музика. Морам да кажем да имам дивне сараднике. Хармоникаш Драган Станковић из Зајечара много ми је помогао на тој песми. Заједно смо је направили. И за „Јужни ветар” имам сјајног сарадника Немању Ранчића, он је стручан у електронској музици и помаже ми да добијемо неки нови звук. Проналазим дивне нове таленте, људе који доносе неки нови звук.

Како је дошло до прве сарадње везане за филм и серију? И одакле ви у музичким водама?

То крене одмалена, прво виолина у нижој музичкој школи, па бендови разни, па соло певање у средњој школи, а онда је било питање Музичка академија или шта... Преломио сам и отишао на Факултет драмских уметности где сам завршио дизајн звука. Због филма и љубави према филмској музици отишао сам на ФДУ. Тамо сам упознао младе редитеље, сада сараднике. Тамо смо почели са студентским пројектима. Мића Зајец је предавао дизајн звука и ја сам му дао мој диск који сам радио за једну видео-игру. Он је то однео Срђану Драгојевићу који је био у раној фази филма „Свети Георгије убива аждаху”, после сам упознао сјајног Душана Милића са којим сам заједно радио филм „Травелатор”, па серију „Сумњива лица”. До 2001. године сам био асистент Горана Бреговића, безмало седам година.

Колико вам је била значајна сарадња са њим?

Јако, од њега сам доста научио. Он је велики уметник, научио сам да радим са музичарима, пуно тога о музичкој продукцији, како водити цео пројекат. Бреговић има посебан таленат да исприча причу музиком. Штета је што није више радио као филмски композитор, то га је више мучило него радовало јер су га редитељи ограничавали, а дешавало се да производ, филм, не буде задовољавајући. Увек је помињао филм „The Serpent’s kiss” из 1998. за који се јако намучио и направио предивну музику, али филм није успео. Наравно, десили су се и „Андерграунд” и „Дом за вешање”, али њега то више није интересовало и ми смо већи део посла преузимали. Он би маказицама само прекројио делове и сцене би напросто продисале. Осећао је причу и како она функционише са музиком. Од њега сам заиста пуно научио о драматургији.

Да ли вам је велики успех „Јужног ветра” неочекивано отворио нека врата?

Добијао сам позиве за сарадњу, али се надам да ће тога бити још више после серије. Мислим да ће бити створен још већи простор за ишчекивање новог дела. Серија даје нове назнаке.

Имате ли још неке нове пројекте у плану?

Сада сам у преговорима за „Небеса”, нови филм Срђана Драгојевића. Лепо смо некада сарађивали. А ово је диван, јак уметнички филм. Верујем да ће имати богат фестивалски живот.


Коментари0
476c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља