понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.02.2020. у 14:00 Бранка Васиљевић
НА ДЕПОНИЈИ „ВИНЧА”

Постројење за третман отпада – средином априла

Како најављује градска секретарка за заштиту животне средине, „фабрика” за пречишћавање отпадних вода и третман грађевинског отпада требало би да буде завршена до краја 2020. године
Већ 45 година је проблем главног града и коначно ће бити решен (Фото Д. Жарковић)

Дим који се претходне седмице опет надвијао над депонијом „Винча” узнемирио je суграђане, еколошка, али и политичка удружења и странке. Да ли овај дим додатно загађује ваздух, у каквом је стању највеће отворено сметлиште у граду, да ли клизи према Дунаву, да ли је почела изградња неких постројења на њему само су нека од питања која ових дана могу да се чују…

Нова депонија – постројење за третман отпада и производњу енергије, за рециклажу грађевинског отпада, у оквиру прве фазе радова биће завршено за месец и по дана, док ће цео пројекат бити готов до краја године, кажу за Танјуг у Секретаријату за заштиту животне средине.

Санација постојеће депоније предвиђа престанак депоновања отпада, дренирање и извлачење процедних вода, постављање одговарајућих цеви за сакупљање гаса и на самом крају и затварање постојеће депоније.

Град  је крајем 2018. године, како истиче Ивана Вилотијевић, секретарка за заштиту животне средине, спречио еколошку катастрофу изградњом бране на депонији која служи за пролазак оцедних вода и спречава даље клизање депоније ка Дунаву. Изградња ове бране коштала је готово два милиона евра и регулисала је доста проблема.

Депонија „Винча” постоји 45 година и то је вишедеценијски проблем који ће коначно бити решен. Вилотијевићева истиче да је све могло боље, још 2007. године када је Влада Србије донела одлуку да санира депонију у Винчи, али је тада заустављено тражење партнера. Од тада па до данас сваки дан на депонију се одлаже додатних 1.500 тона отпада.

– Приче које се месецима пласирају о наводним пожарима на депонији су неистините. Због клизишта се отварају шупљине од којих испаравају природни гасови, а који у додиру са кисеоником стварају дим, што се дешава годинама – додаје она.

У решавање овог проблема кренуло се 2015. године тендерским поступком, који је завршен две године касније.

– Град Београд је 29. септембра 2017. године закључио уговор о јавно-приватном партнерству са компанијама „Суез” из Француске и „Итоку” из Јапана, што је довело до оснивања домаће фирме „Бео чиста енергија”. Све то предвиђа санацију и затварање постојеће депоније, изградњу нове санитарне депоније и постројења за третман грађевинског отпада, изградњу комбинованог постројења за третман отпада и производњу енергије, и третман депонијског гаса који ће потом бити коришћен за производњу струје – објаснила је градска секретарка.

Према њеним речима, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и третман грађевинског отпада требало би да буде завршена до краја 2020.

Изградња комбинованог постројења за третман и производњу енергије из отпада почеће, како каже, средином ове године.

– Комплетан пројекат биће завршен до краја 2022. године. Електрана ће бити изведена у складу са свим српским, али и прописима Европске уније, имајући у виду да је Србија у фази преговора за поглавље 27 у вези са животном средином. У електрани ће се сагоревати само отпад органског порекла. Имајући у виду да је ЕУ прошле године издала нове препоруке за дозвољене емисије гасова, предвиђена је уградња додатне опреме да би електрана, када буде изграђена и пуштена у погон, била у складу са стандардима ЕУ – додаје Вилотијевићева.

Коментари0
4b1f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља