среда, 05.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.02.2020. у 14:00 Бранка Васиљевић
НА ДЕПОНИЈИ „ВИНЧА”

Постројење за третман отпада – средином априла

Како најављује градска секретарка за заштиту животне средине, „фабрика” за пречишћавање отпадних вода и третман грађевинског отпада требало би да буде завршена до краја 2020. године
Већ 45 година је проблем главног града и коначно ће бити решен (Фото Д. Жарковић)

Дим који се претходне седмице опет надвијао над депонијом „Винча” узнемирио je суграђане, еколошка, али и политичка удружења и странке. Да ли овај дим додатно загађује ваздух, у каквом је стању највеће отворено сметлиште у граду, да ли клизи према Дунаву, да ли је почела изградња неких постројења на њему само су нека од питања која ових дана могу да се чују…

Нова депонија – постројење за третман отпада и производњу енергије, за рециклажу грађевинског отпада, у оквиру прве фазе радова биће завршено за месец и по дана, док ће цео пројекат бити готов до краја године, кажу за Танјуг у Секретаријату за заштиту животне средине.

Санација постојеће депоније предвиђа престанак депоновања отпада, дренирање и извлачење процедних вода, постављање одговарајућих цеви за сакупљање гаса и на самом крају и затварање постојеће депоније.

Град  је крајем 2018. године, како истиче Ивана Вилотијевић, секретарка за заштиту животне средине, спречио еколошку катастрофу изградњом бране на депонији која служи за пролазак оцедних вода и спречава даље клизање депоније ка Дунаву. Изградња ове бране коштала је готово два милиона евра и регулисала је доста проблема.

Депонија „Винча” постоји 45 година и то је вишедеценијски проблем који ће коначно бити решен. Вилотијевићева истиче да је све могло боље, још 2007. године када је Влада Србије донела одлуку да санира депонију у Винчи, али је тада заустављено тражење партнера. Од тада па до данас сваки дан на депонију се одлаже додатних 1.500 тона отпада.

– Приче које се месецима пласирају о наводним пожарима на депонији су неистините. Због клизишта се отварају шупљине од којих испаравају природни гасови, а који у додиру са кисеоником стварају дим, што се дешава годинама – додаје она.

У решавање овог проблема кренуло се 2015. године тендерским поступком, који је завршен две године касније.

– Град Београд је 29. септембра 2017. године закључио уговор о јавно-приватном партнерству са компанијама „Суез” из Француске и „Итоку” из Јапана, што је довело до оснивања домаће фирме „Бео чиста енергија”. Све то предвиђа санацију и затварање постојеће депоније, изградњу нове санитарне депоније и постројења за третман грађевинског отпада, изградњу комбинованог постројења за третман отпада и производњу енергије, и третман депонијског гаса који ће потом бити коришћен за производњу струје – објаснила је градска секретарка.

Према њеним речима, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и третман грађевинског отпада требало би да буде завршена до краја 2020.

Изградња комбинованог постројења за третман и производњу енергије из отпада почеће, како каже, средином ове године.

– Комплетан пројекат биће завршен до краја 2022. године. Електрана ће бити изведена у складу са свим српским, али и прописима Европске уније, имајући у виду да је Србија у фази преговора за поглавље 27 у вези са животном средином. У електрани ће се сагоревати само отпад органског порекла. Имајући у виду да је ЕУ прошле године издала нове препоруке за дозвољене емисије гасова, предвиђена је уградња додатне опреме да би електрана, када буде изграђена и пуштена у погон, била у складу са стандардима ЕУ – додаје Вилотијевићева.

Коментари0
88140
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља