петак, 02.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.02.2020. у 22:00 Милош Лазић

„Грчка краљица” као да је отпловила у заборав

Када је 2007. затворена кафана у Кнез Михаиловој, на углу Рајићеве редовни гости су помислили да јој је катанац стављен на месец-два, због „шминкања” прастарог здања
(Фото лична архива)

Године 2007. затворена је топла кафана „Код грчке краљице” у Кнез Михаиловој, на углу Рајићеве и прекопута старог здања Ликовне академије. Редовни гости помислили су да јој је катанац стављен на месец-два, колико би морало да потраје „шминкање” прастарог здања. Али, прошло је од тада којешта улицама Београда, а кафана, једна од најстаријих у Београду, као да је отпловила у заборав. И ником ништа!

Да је та судбина заскочила оближњи и незнатно старији „Знак питања” наспрам Саборне цркве, дигла би се кука и мотика, а ово сироче нико не спомиње чак ни шапатом.

Када је Наум Ичко почетком двадесетих година 19. века подигао кућу у Главној чаршији, наменио ју је тихом породичном животу, а не лумповању. И тек после његове смрти испоставило се да је прави неимар био књаз Милош, који је 1826. године благоизволео ово здање поклонити свом личном лекару хећим-Томи, а он смислио да приземље преиначи у механу, прву од многих које су доцније називане „Српска кафана”. Име је мењала чешће него госте или ситан инвентар, да би се коначно усталило “?” („Знак питања”), чему је кумовала и Београдска митрополија. Због догађаја важних за повест града и веселих гостију који су у њу залазили, прича о кафани се одавно преселила у мит па је средином прошле деценије потпала под старатељство београдских власти и проглашена за први кафански културно-историјски споменик. Нека је, ваља се, али је зато свима промакло да је комшијска кафана, она на углу Рајићеве и Кнез Михаилове тек незнатно млађа, да је друга по старини међу „преживелима” у граду. А то је, већ, грехота!

Ту тада приземну зграду све са кафаном подигао је 1830. године неки Деспот Стефановић, а пошто је у поткровљу уприличио шест соба наденуо јој је име „Деспотов хан”. Радња је радила као луда па је две деценије доцније газда дозидао спрат са још осам соба. Само, како се успех у Србији никад и ником није праштао, градом се пронела пакосна сплетка да Деспот успешно ради јер гостима нуди и собе „с пуним креветом”! Вагајући између бруке и неизвесне вајде, продао је своје чедо будзашто Јови Куманудију и одмаглио некуда у заборав.

Нови газда променио је штошта, чак и назив, па је стари Деспотов хан постао – нови хотел „Код грчке краљице”, и као такав потрајао све до Другог светског рата. Али, по ослобођењу земље, и тадашња власница, а верује се да је то била Милева, Јованова ћерка, „ослобођена је” бриге о својој непокретној имовини, а њена потоња судбина слабије је позната. И чим је „ушла у посед”, држава је приступила реорганизацији: хотел је затворен, персонал разјурен, а кафани наденуто име „Плави Јадран” (јер је у подруму највеће палате на Тргу републике, уз распусни „Кристал бар”, већ постојао и један „Јадран” намењен чеднијој клијентели).

У „Плавом Јадрану” су се ишколовале генерације студената Ликовне академије, чак и неколико редовних чланова наших кућа бесмртних (СКА и САНУ), кафана је, као и окретница тролејбуса у Рајићевој, била окретница за променаду дуж престоничког корзоа, девојке су се у њој осећале као своје на своме, а у њу су без зазора довођени и малишани јер је на репертоару имала и изврсне колаче... а кришом је, кад би устребало, ревносно побожнима нудила и посне!

Нажалост, таман кад јој је враћен стари назив, а сама почела да враћа и стари углед, преписана је потомцима предратног власника и затворена. Ако је враћена, требало је и раније, али какве смо среће, у њој ће вероватно осванути бутик „фирмираног” доњег рубља, кафетерија, агенција за пословну пратњу, банка, кладионица... шта било. Уносније је, а и не буди успомене.

Коментари8
6a0c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Не разумем какве везе има комунизам и братство и јединство са овом ситуацијом. Тражили сте реституцију и добили сте да је реституцијом локал враћен власницима, односно наследницима. Ко је онда крив што они ништа не предузимају? Нити обнављају локал, нити га продају, нити га издају. Шта чекају то питајте њих.
MP
A zasto moraju da ga izdaju, ili bilo sta preduzimaju?? Imaju prava da zakljucaju, njihovo je. Nikoga ne ugrozavaju.
Београђанин
Срби су дозволили да нам изумре писмо, зашто вас чуди да се то десило једној кафани? За Србе данас више ништа није свето, понос нам је братство јединство појело.
абвгдђежзијклљмнњопрст
Тако је, браво!
Miki
U vreme `90-tih to je bio retko cist i otmen lokal koji nije ni bio toliko razlicit u ceni od ostalih, kud i kamo drugacijih. Meni je licno izgledalo, kada sam izlazio odatle kao da ponovo ulazim u okolinu iz filma Blade Runner kada sam zatvarao vrata za sobom. Bio je to prijatan kutak. Nije bio jedini ali je bio blizu Akademije, blizu lepog parka i blizu stanica trolejbusa kojih sada tu , vise nema. I tako je bilo preko dana, zimi, po kisi, nocu. Bas lepa uspomena.
шетач кроз време
Кад год сам имао прилику долазио сам у тај локал, управо због те неизречене смирене атмосфере. Било ми је жао када сам видео да је кафана затворена а на прозорима залепљен пак-папир мусаво беле боје.
I budi to sto jesi
Srbija se oslobodila fasizma ali je dosla okupacija komunizma koja cini se i dalje traje.
Minja
Trebalo bi opet da bude Hotel Grčka Kraljica (kao što se vidi na slici, to je pravi naziva, a ne Kod Grčke Kraljice), tj. da bude jedan mali butik hotel,kako se slična zdanja u toj funkciji zovu u EU i SAD i da ima lep restoran-poslastičarnicu da može i da se sedne, kao nekad, i 'žraka' narod koji prolazi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља