субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 25.02.2020. у 22:00 Дубравка Лакић
70. БЕРЛИНАЛЕ – ИНТЕРВЈУ: ЂА ЖАНГКЕ, кинески редитељ, сценариста и продуцент

Вирус је „покосио” биоскопе у Кини

Нарочито оне у мањим градовима. Ударна биоскопска сезона је у време тих 15 дана прославе кинеске Нове године, а сада су све дворане затворене и то је огроман финансијски губитак
Ђа Жангке, омаж аутору у Берлину (Фото: прес служба 70. Берлинског фестивала)

Берлин – Ђа Жангке, славни кинески сценариста, редитељ, продуцент, оснивач међународног фестивала у Пингјау и идејни творац уметничког села са филмском школом и изложбеним простором у близини родног града у покрајини Шанси, творац филмова попут „Џепароша”, „Платформе”, „Света”, „Непознатог задовољства”, „Мртве природе”, „Додира греха”, „Планине могу да оду”, „Пепео је најчистије бео” – током свог четвртог боравка на Берлинском фестивалу у програму Берлинале специјал представио је дугометражни документарац „Пливај док море не постане плаво”, а у програму „У трансмисији” и свој првенац „Џепарош” који је послужио за директан разговор са колегама редитељима.

Овај мајстор поетских слика сада кроз причу о окупљању књижевника и студената књижевности на традиционалном Фестивалу литературе у родном Фенјиангу, твори филмску симфонију од 18 поглавља у којој даје посвету писцима из четири различите генерације током 70 година од настанка модерне Кине, али и затвара трилогију о уметницима и кинеској уметности, започету још 2006. са филмом „Донг” и настављену филмом „Бескорисно”...

Овим филмом о писцима заокружили сте причу о кинеским уметницима?

Увек сам имао велико поштовање према писцима који настоје да буду у току са светом који се брзо мења, понекад под крајње тешким околностима. У својој родној провинцији Шанси, недалеко од мог родног села је и село Ђа породице која нема директне везе са мојом, већ неколико година постоји велики књижевни фестивал и моја првобитна идеја је била да снимим филм о томе. Убрзо сам схватио да то не доживљавам само као путовање кроз савремену кинеску литературу, већ и као путовање кроз духовну историју кинеског народа. Уз разговоре са књижевницима појавио се још један веома важан протагониста филма – сељаштво, које настањује огромно залеђе Кине. Спонтано се наметнуло да у филму покажем како се у овим областима живело током 70 година од оснивања модерне Кине као Народне Републике. Људи у мојој земљи живе животима попут река које воде до мора. Они путују са великим теретом негде ка плавим и бистрим даљинама.

У филму сте приредили и омаж писцу Ма Фенгу, који је као млади револуционарни лидер просветио сеоску средину?

Почињем са причом о Ма Фенгу зато што је он био изузетно важан у периоду успостављања социјалистичког уређења и колективизације, стварања задруга у селима Шансија и образовања сељака који су били и главни ликови у његовим књигама. Он је био лучоноша социјалистичке књижевности и ми га још доживљавамо као кључни елемент за разумевање тог историјског контекста. За разумевање тога како се живело и стварало педесетих година прошлог века и како се то у литератури одржавало.

Ваш филм ни на једном плану не суди историји већ је „хвата” онаквом каква је била у ових седам деценија?

Мислим да је важно показати шта се све догађало. Да се не заборави од чега се и како пошло и где смо данас, јер младе генерације то не знају довољно добро, они најмлађи не знају уопште. Та прошлост није тако давна. Успостављање и развој социјалистичког друштва заснованог на идеалима.

Занимљив је ваш избор музике, углавном чујемо руске, совјетске класике, Шостаковичеве симфоније?

То није случајно. Осим што волим њихову музику, волим Димитрија Шостаковича, та музика на најбољи начин даје тон причи о периоду колективизације у Кини, сличног оном у СССР и осталим социјалистичким, комунистичким земљама после Другог светског рата. Кроз избор музике направио сам додатну везу између четири различите генерације у 70 година живота модерне Кине. Како у наративном смислу мој филм иде од колективизма до индивидуализма и то кроз сусрете четири различите генерације кинеских писаца, та музика поцртава и све последице колективизма.

Из филма „Пливај док море не постане плаво”

И структура овог филма је музичка, ви сте направили филмску „симфонију” са 18 делова?

И та идеја се наметнула спонтано. Првобитна замисао да развијам филм као хронолошки след различитих сећања из различитих периода живота мојих протагониста, нужно се претворила у нешто другачије. Сваки од протагониста има јединствено сећање на своје време одрастања и наметнуло се да их треба представити појединачно. Од периода колективне исхране на бонове, развоја руралног до социјалистичког и колективистичког друштва, до економски снажне државе у којој јача индивидуализам. Осим историјских приказа уочио сам да су се наметнули и други рукавци приче: јело, љубав, слабости, породична структура и све оно што делимо са свим другим људским бићима. Тако се некако и наметнула сама структура филма, веома слична структури класичних симфонија из совјетске социјалистичке ере.

Прва сцена у филму је призор великог гранитног споменика са ликовима сељака у тешком раду?

Да, они су тешко и напорно колективно градили и хранили нову земљу. Ту сцену одмах суочавам са оном у којој видите безизражајна лица стараца који стрпљиво чекају у реду за ручак у колективној кухињи. Ти старци су некада били они људи са споменика. Као млади они су изградили ову земљу у којој постоји и оно што се зове скривена историја.

Млади не знају за постојање бонова за храну, група за узајамну помоћ, колективизацију, рустификацију?

Не знају много тога, а то није давна прошлост. Кина је доживела огроман економски бум, све се убрзало, све је модерно, лакше доступно и млади не мисле о прошлости, већ о благодетима модерне технологије, савремених паметних телефона и електронских књига. Мој филм им можда може помоћи да разумеју прошлост својих породица, трансформацију друштва кроз време, некадашње сиромаштво које су све породице својевремено искусиле, Културну револуцију, принудни живот на селу и многе друге ствари. Треба да разумемо прошлост да бисмо боље разумели садашњост, а можда и будућност. Млади треба да буду свесни и виталности кинеског народа, различите генерације су прошле кроз различите проблеме, људи су имали различите ране, али су наставили да живе и да се мењају. То је за поштовање.

Сада се вирус корона наметнуо као нови изазов за модерну Кину, мислите ли да се у остатку света може створити нови вид ксенофобије?

Надам се да то неће бити случај. Мислим да ову ситуацију треба да искористимо да сагледамо где смо сaда и где желимо да идемо даље. Мислим да је пред нама у Кини много домаћих задатака.

Ситуација са вирусом се озбиљно одразила и на биоскопе, може ли се одразити и на ваш међународни фестивал у Пингјау?

Вирус је „покосио” мултиплексе, нарочито оне у мањим градовима. Ударна биоскопска сезона је у време тих 15 дана прославе кинеске Нове године, а сада су све дворане затворене и то је огроман финансијски губитак. На губитку су и филмски ствараоци који нису успели да заврше своје филмове пре епидемије. И ја сам имао проблема јер ме је све то затекло у постпродукцији, а сви чланови мог тима, укључујући и мене, били смо у добровољном карантину у Пекингу и два дана пред мој пут у Берлин завршили микс звука и слике. Прошао сам здравствену контролу и сада сам овде. Ситуација са вирусом се полако стишава, можда ће све ово још трајати до краја маја или јуна, а мој фестивал у Пингјау је у октобру. До тада ће, верујем, све бити у реду.

Коментари1
9df52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Baba
Stvarno mi zao bioskopa u Kini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља