петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:48

Ко је био Хосни Мубарак, човек који је после 30 година власти завршио у затвору

уторак, 25.02.2020. у 14:31
Мубарак у Судници (Фото EPA-EFE/MOHAMED HOSSAM)

КАИРО – Бивши египатски председник Хосни Мубарак преминуо је данас у Каиру у 92. години живота.

Као четврти председник те земље, Мубарак је владао Египтом у периоду од 30 година пре него што је био приморан да одступи 11. фебруара 2011. године, након револуције која се одиграла 25. јануара, пише Иџипт тудеј.

Мубарак је био 24-годишњи пилот ваздухопловних снага када је војска свргла краља Фарука 1952. године.

Био је син државног службеника. Рођен је као Мухамед Хосни ел Сајед Мубарак у једном селу у делти Нила, 4. маја 1928. године, када је Египат још био под снажним надзором Британије, која је контролисала Суецки канал.

Постао је пилот 1950. године, а деценију касније провео је више од две године у Совјетском Савезу, обучавајући се за управљање бомбардером, пренео је Танјуг.

Када су израелски ратни авиони у шестодневном рату 1967. године збрисали већину египатског ратног ваздухопловства, постављен је на чело академије ратних ваздухопловних снага, задужен за обнову ваздушних снага како би узвратио ударац. Као шеф ваздухопловних снага од 1972, учинио је управо то, нападајући Израел 1973.

Анвар ел Садат, оснивач Националне демократске партије (НДП), који је у фотељи председника Египта наследио Гамала Абдела Насера 1970. године, видео је у Мубараку верног сарадника и поставио га за свог заменика 1975. године.

Ројтерс наводи да Мубарак никада није желео да буде председник, али је то постао 1981. године, када је на војној паради извршен атентат на Садата.

Као председник, Мубарак је 1980-их послао војску да заустави побуњенике, а такође је поправио односе са арапским државама после Садатовог мира са Израелом. Египат је 1989. године примљен у Арапску лигу, која је своје седиште преселила назад у Каиро.

Амерички новац осигурао је да се Египат никада не сукоби отворено са јеврејском државом, а Мубарак је годинама играо улогу посредника између Израела и Палестинаца.

Његова политика је иритирала многе на Блиском Истоку. Након што су исламисти Хамаса преузели контролу у појасу Газе, поред Египта, 2007. године Мубарак је подржао израелску блокаду територије.

Мубаракова владавина била је обележена хитним законом који је властима дао овлашћења да врше насумична хапшења и тешко нарушавао људска права. Такође је проширио овлашћења Централних египатских снага и државне безбедносне службе.

Ови алати коришћени су за сузбијање опозиције, посебно исламских фундаменталиста.

Захваљујући оштром ставу против исламиста и блиским везама са Сједињеним Америчким Државама, Мубарак је преживео неколико покушаја атентата, од којих један 1995. године када је присуствовао самиту Афричке уније у Адис Абеби у Етиопији.

Мубарак је 2005. године био под притиском САД да подстакне демократију, па је дозволио да се и други председнички кандидати појаве на изборима. Победио је са малом разликом, а његов противкандидат Ајман Нур, убрзо је затворен због оптужби за фалсификовање за које се верује да су намештене, пише Иџипт тудеј.

Пре тога, Мубарак је три пута изабран за председника. Током својих 30 година на тој функцији, он није именовао потпредседника до 29. јануара 2011, када је одредио бившег шефа обавештајних служби Омара Сулејмана за потпредседника, у покушају да угоди демонстрантима.

Управо је Сулејман најавио оставку Мубарака у фебруару 2011. године.

Мубарак са Обамом (Фото EPA/KHALED ELFIQI)

До 2010. године, НДП је на парламентарним изборима добијао 90 одсто мандата, а Муслиманско братство елиминисано је из законодавне власти, пише Ројтерс.

Јавно негодовање које је уследило можда се могло брзо окончати, као и раније, да није било изненадног успеха устанка у Тунису, само неколико недеља раније, што је такође подстакло протесте против египатског владара.

У почетку је Мубарак обраћао веома мало пажње на стотине хиљада демонстраната на каирском тргу Тахрир, тешећи се оклевањем западних сила због опасности да изгубе верног савезника.

Тек кад су његови генерали почели да га напуштају, а Американци су стали на страну „воље народа”, одустао је, испрва инсистирајући да се повуче тек касније, али је затим отишао из Каира.

„Египат и ја нећемо се раставити док не будем сахрањен у његовом тлу”, рекао је. Ухапшен је два месеца касније.

Суђење је почело у августу 2011. године, а 2. јуна 2012. године, непосредно пре него што је кандидат Муслиманског братства Мохамед Мурси победио на председничким изборима, Мубарак је доживотно затворен због завере против демонстраната за убиство и послат у каирски затвор Тора, а затим у оближњу војну болницу Мади, због наводног лошег здравља.

Међутим, у затвору је био кратко, јер је генерал Абдел Фатах ел Сиси свргнуо Мурсија већ следеће године.

Будући да је Сиси покренуо напад на Братство за које су критичари рекли да је гори од било чега што се могло десити под Мубараком, случај против бившег председника је укинут 2014. године.

У новембру 2014. године Мубарак је ослобођен оптужби за корупцију, као и за илегалну продају нафте Израелу по неправедним условима. Оптужбе за убиство демонстраната одбацио је председавајући судија, који је у образложењу пресуде рекао да нема довољно законских основа да се бивши председник оптужи.

У октобру 2019. године Мубарак се појавио у 25-минутном видеу који је постављен на Јутјуб канал под називом „Мубарак архива”, где је говорио о својим сећањима на арапско-израелски рат из 1973. године.

Мубарак је тада рекао да омладина мора знати улогу коју је генерација која је водила октобарски рат играла да би избрисала агонију пораза и вратила поверење у египатске оружане снаге.


Коментари2
aade0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sara
Da li bi doslo do arapskog proleca da su Egipcani sacuvali Mubaraka na vlasti?
Rade Ilic
Kako videsmo, arapsko prolece su Muslimanska braca pretvorila u arapsku jesen. Bilo je na sve strane pogroma hriscanskih kopta. Na svu srecu godisnja doba se menjaju.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља