уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.03.2020. у 18:00 Небојша Катић
ПОГЛЕДИ

Случај Асанж или кад маске падају

​Чини се да је поступак вођен са намером да се случај Асанж држи отвореним колико год је Американцима потребно да припреме оптужницу и да затим затраже његово изручење

У Лондону је 24. фебруара ове године почео судски процес у коме се одлучује да ли ће Џулијан Асанж, први човек „Викиликса”, бити изручен америчким властима по основу оптужби за шпијунажу. Како год британски суд да одлучи, случај Асанж ће остати трајно сведочанство о злоупотреби правног система у државама које се обично наводе као узори владавине права.

Колумна не даје простор да се хронологија Асанжових мука детаљно опише. Заинтересовани читаоци о томе могу наћи довољно информација у дугом, шокантном интервјуу који је професор Нилс Мелцер, специјални известилац Уједињених нација за тортуру, дао швајцарском интернет магазину „Република” (https://www.republik.ch/2020/01/31/nils-melzer-about-wikileaks-founder-julian-assange).

Лов на Асанжа почиње августа 2010, године, одмах пошто је „Викиликс” документовао ратне злочине америчких трупа у Ираку. Асанж је боравио у Шведској, и ту почиње његов прогон који траје већ готово десет година. На бази бизарних оптужби двеју жена са којима је Асанж имао блиске сусрете сексуалне врсте, шведске власти су конструисале причу о Асанжу као силоватељу и покренуле истражни поступак, фалсификујући при томе записник са саслушања једне од „оштећених”. Да је реч о конструкцији сведочи чињеница да „оштећене” уопште нису оптужиле Асанжа за силовање – цео случај се вртео око (не)употребе кондома током консензуалног секса. (Можда ћемо једног дана сазнати и да ли су се „оштећене” нашле у кревету са Асанжом задовољства ради, или се једна од њих ту затекла државним послом.)

У случају Асанжа није неопходно експертско познавање права да би се разумеле размере злоупотребе законских процедура и коришћења прљавих трикова. Процес је пролонгиран девет година, иако се могао окончати у неколико недеља, и без последица по Асанжа. Чини се да је поступак вођен са намером да се случај Асанж држи отвореним колико год је Американцима потребно да припреме оптужницу и да затим затраже његово изручење. Део те стратегије је и стално одуговлачење тужилаштва да саслуша Асанжа у време док је још боравио у Шведској. Да је прича о силовању била фарса јасно је из њеног епилога – после девет година тобожње истраге, шведско тужилаштво новембра 2019, гле, одустаје од подизања оптужнице. У том тренутку Асанж је већ у британском затвору, а америчке власти су поднеле захтев за његову екстрадицију. Услужни и суверени Швеђани су свој посао добро обавили.

Да ће америчке власти поднети захтев за екстрадицију Асанжа знало се још од 2012. године. Он се тада склања у Лондон, али како су шведске власти већ издале налог за његово хапшење и за изручење Шведској. Асанж је ухапшен у Лондону, а затим је после плаћене кауције пуштен из затвора како би сачекао одлуку британског суда на шведски захтев за екстрадицију. За то време, Швеђани не желе да испитају Асанжа ни путем видео-линка, нити да га саслушају у Лондону, а не желе ни да издају гаранцију да Асанж неће бити испоручен америчким властима ако се врати у Шведску.

Да би избегао изручење Шведској па затим америчким властима, Асанж се у Лондону склања у амбасаду Еквадора која му даје и азил и држављанство, и ту проводи седам година у ефективном кућном притвору. Када је у сувереном Еквадору дошло до смене власти, Асанжу је одузето еквадорско држављанство и укинут му је азил. Од априла 2019. године Асанж је у британском затвору у условима за које његови посетиоци кажу да су веома тешки и да су део психолошког рата проти Асанжа.

Основ за хапшење Асанжа у Лондону је чињеница да је он очајничким бекством у еквадорску амбасаду прекршио услове свог боравка на слободи из 2012, док је чекао одлуку суда о изручењу. Будући да је само седам година провео у ефективном притвору, енглески судија га милосрдно, после дуже расправе од читавих 15 минута, осуђује на додатних 50 недеља строгог затвора, уз квалификацију да је Асанж нарцис који брине само о сопственим, себичним интересима.

Све приче о људским правима, о независним медијима и слободи говора, о независном судству… све је то само фарса у случају Асанжа. Чини се и да се поступак према Асанжу водио на такав начин да свима постане јасно шта се може догодити ономе ко се нађе на црној листи моћних држава. Да порука јесте примљена уочљиво је из анемичних реакција водећих светских медија који се праве да не виде брутални однос западног правосуђа према Асанжу. Ово је поготово поразно за оне медије који су се напајали са извора „Викиликса” и на њиховим открићима повећавали своје тираже. Разлог је јасан – по истом основу по коме Асанж страда могли би страдати и уредници великих светских медија који су објављивали документа „Викиликса”. Коначно, Асанж није ни руски, ни кинески узбуњивач, па да западни медији лију сузе над његовом судбином. „Државни разлог” увек је изнад права и правде и ту постоји сјајно разумевање моћних држава и, дакако, слободних медија.

Економиста
https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
12ed8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan P
Odličan komentar. Licemerje i dvostruki standardi koje primenjuju SAD i Velika Britanija kada kritikuju druge države za nepoštovanje ljudskih prava su odavno poznati. Neka prvo počiste svoje dvorište pa tek onda neka gledaju tuđe. Džulijan Asanž koga su SAD i V. Britanija "demokratski" progonile kao divlju zver zaslužuje divljenje za hrabrost i zaslužio je da se sav slobodoljubivi svet zauzme za njegovo puštanje iz zatvora.
Marin
Problem WikiLeaksa sastoji se u jednoj zapravo prostoj stvari - prenatrpan je brojnim informacijama. Riječ je doslovce o milijunima dokumenata. Samo 90.000 dokumenata odnose se na rat u Afganistanu, a većina tih dokumenta ne otkriva ništa epohalno. Pa ti sada traži ono što je relevantno. Tu je možda WL u startu trebao raditi selekciju dokumenata. Uglavnom, WL je pokazao svu ranjivost tajnih dokumenata koji se spremaju u digitalnom obliku. Papir je ipak papir, a registrator - registrator :)
Боривоје Банковић
@ tja: Аха, значи проблем је у томе ко је и како дошао до америчких прљавих тајни, а није проблем лицемерје запада? Добро је знати. Како сте сви ви на исти калуп, то је урнебесно. Чим се спомене неко зло са те стране, а ви као запете пушке: "А шта раде Русија и Кина." А мене није брига за Русију и Кину, јер ми никакво зло није дошло са те стране.
tja
Za mene je problem sto su ga Rusi koristili da objavljuje dokumente koje su oni ukrali. Tako je postao ruski operator. Istocni svet voli da vidi kako i sta radi Amerika, ali nema prilike da vidi kako radi Rusija ili Kina. Da je objavljivao i ukradena dokumenta zi Kine i Rusije i ja bih ga cenio da je uradio nesto korisno. Bez toga, ne. Mada je moguce da je bilo takvih pokusaja i iz Rusije i Kine ali je takve koji su to pokusali pojeo mrak.
Боривоје Банковић
Све је ово описао Џек Лондон у "Гвозденој пети" пре нешто више од сто година. Људска права су за данашњу плутократију дивно растегљив појам. Богати их имају увек, подобни их могу имати по потреби, неподобнима се аутоматски ускраћују.
Ludolph
Za razliku od Snoudena, Asanz je bio manje inteligentan pa je izabrao pogresno mesto zivljenja. U svakom slucaju, sva ta represija nazovi demokratskih sistema nece biti u stanju da pomuti istorijsku slavu tog coveka. Naprotiv, bice slavljen vekovima i vekovima, pa i od strane potomaka svojih sadasnjih dzelata. Hvala autoru na ovom sjajnom tekstu iz kojega nisam saznao nista novo ali je dobro stivo za one koji jos veruju u bajke o demokratskim drustvima.
Sevast Nikon
Nije ni Snouden bio toliko inteligentan. Snouden je krenuo u Ekvador kao i Asanz (doduse u ambasadu a dobio je i pasos) . Imao je srecu da su mu Ameri ponistili pasos dok je cekao vezu za Ekvador u Moskvi. I tu je i ostao. Da je dosao do Ekvadora, sad bi bio uhapsen jer se vlast promenila.
JorgeLB
Vidite, državni poslovi se ne daju stavljati u uzance. Imate slučaj ruskog špijuna u Srbiji. Nitko nije odgovorio da li je bio registriran u Srbiji, niti su nastale neke konzekvence zbog njegova ilegalnog djelovanja. Uvijek će državni interesi nadvladati pravo i pravičnost. Kako će biti interpretirano - to je drugo pitanje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља