уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:52
СА ЗАСЕДАЊА СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

Посланици о несталим бебама

За владајућу коалицију предложени закон о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији је „најбоље што је могло бити понуђено”, за део опозиције пропис не нуди никакве одговоре, а други опозиционо настројени тражили су његово повлачење
Аутор: Мирјана Чекеревацчетвртак, 27.02.2020. у 14:33
(Фото А. Васиљевић)

Предлог закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији пружа могућност и инструменте надлежнима да утврде под којим околностима је дошло до нестанка бебе као и да се, на неки начин, помогне породицама да добију одговоре на питања која постављају деценијама, рекао је јуче министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, представљајући овај документ у Скупштини Србије. Владајућа коалиција подржава предложено јер је „то најбоље што може бити понуђено”, део опозиције тврди да закон не нуди никаке одговоре и да се доноси због Европског суда, а део опозиционара тражи његово повлачење.

Образлажући предложена решења, министар Стефановић навео је да је Суд за људска права у Стразбуру 2013. године, по тужби једне породице, пресудио да Србија има обавезу да на правичан начин утврди чињенице за сваки од случајева нестале деце. У овом случају је утврдио да је тужиоцу повређено право на породични живот и да би Србија на име нематеријалне штете требало да му исплати 10.000 евра. По Стефановићевим речима „циљ закона је да се у посебном двостепеном поступку пред надлежним судовима утврде чињенице на основу којих се може доћи до истине о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима, као и да се испуне међународне обавезе Србије и пресуде Европског суда за људска права”. „Оставља се могућност остваривања правичне накнаде за нематеријалну штету, успоставља се појачана процесна дисциплина. Сведоцима и вештацима запрећено је казном уколико не пруже вештачење, или не сведоче”, додао је министар.

Стефановић је казао да суд може да одбије предлог, да га усвоји и утврђује статус несталог лица, при чему је дужан да утврди која институција је одговорна за нестанак детета. Суд може да констатује да није могуће утврдити статус несталог детета, рекао је Стефановић јер је „врло тешко утврђивати нешто што се десило пре 40 година”.

У расправи Александар Шешељ (СРС) приметио је да се из предложеног не види „да се држава довољно посветила овом проблему што, на неки начин, показује да се закон доноси само због препоруке Европског суда за људска права”. Према његовим речима, „било је толико случајева да је морала да постоји одређена група која се бавила овим послом, а нису сви случајеви настали пре 20–30 година”. Истакао је да би „било много боље да је држава препознала проблем, па у сарадњи с тим људима који имају неке индиције, да саслуша све, онда би се можда дошло до закона којим би се направио први корак у решавању проблема”. Замерио је и што је „одређена цена од 10.000 евра”, подсећајући потом и на анкетни одбор Скупштине Србије који је „2006. године прикупио значајну документацију, али до конкретних истрага није дошло”.

Министар Стефановић му је одговорио да није чуо ниједно решење, осим да треба да се разговара с родитељима, питајући: „Зар мислите да нисмо разговарали?” Навео је да се разговарало са члановима удружења, а „највећи број њих има потпуно супротстављене ставове, чак неће ни да чују шта они други говоре, нити се слажу с њиховим предлозима”. Казао је и да скупштински анкетни одбор није „донео апсолутно ништа, сувише су му слаби резултати. Додао је да „ми решавамо проблем тако да државне институције могу и кривично да гоне, а да се људи којима држава није кадра да каже како је дошло до пропуста, обештете; не постоји цена, ово је само накнада државе родитељима”. Осврнуо се и на неке приче о регистру ДНК, рекавши да „не можете никога да натерате, можете једино судском одлуком у појединачним случајевима некоме тражити ДНК, мимо тога не може”.

Елвира Ковач (СВМ) говорила је о раду скупштинског анкетног одбора током 2005. и о извештају који је он поднео 2006. године, али „државни органи тада ништа нису урадили, нису спровели предложене мере”. Говорила је и о јавном слушању о овом предлогу закона крајем прошле године, „расправа је била емотивна и медији су углавном о емоцијама известили, а не о суштини”. Додала је: „Када причамо о удружењима, код неких постоји конфузија о томе шта је правно могуће, други сматрају да овај закон укида кривичну одговорност за крађу бебе. Чињеница је да ниједна истрага неће бити обустављена, да су то кривична дела која нису застарела, да је овај закон припремљен у складу с препорукама Савета Европе, да је Комитет министара СЕ рекао да је закон довољно добар, да су узимане у обзир правне могућности и да ће његову примену пратити експерти Савета Европе. Зато ћемо ми подржати овај закон.”

Татјана Мацура (СМС) казала је да не жели да било ко прави спискове посланика који ће, „можда из најбоље намере”, притиснути тастер за усвајање закона, нити жели да „проклиње чланове владе, посебно жене у њој, што су упутили овакав закон у скупштину” и додала: „Учинићу све што је у мојој моћи да вас убедим да повучете овај закон из процедуре и да напишемо нови, у интересу оних грађана који очекују да овај закон буде донет, да нам кажу да ли је овај закон у реду или није. Овај закон не решава проблем родитеља, у свим случајевима, који потражују своју децу. На оном јавном слушању сва удружења родитеља била су против овог закона.”

Министарка Славица Ђукић Дејановић казала је да дуго „траје поступак да разговарамо о закону, некако ми се чини да је критика о томе да није добро оно што се ради постала својство свих нас и само зато не могу с вама (обраћајући се Мацури) да се сложим да зато што закон или поједине одредбе могу бити различито тумачене од оних којих се тиче, треба да буде разлог да парламент не решава проблем, да закон кроз амандмане не поправимо и да га не изгласамо”. Славица Ђукић Дејановић је додала да су „све то предлози који ме асоцирају да има оних који раде и оних који разграђују, који критикују”. „Видела сам вашу емоцију и не сумњам у вашу жељу да дате допринос. Некако је овом парламенту ближа конкретна сугестија како да поправимо постојећи текст и шта да урадимо да већи број заинтересованих буде задовољан. Доста јаки аргументи су да се у овом моменту чини оно што је могуће, што је у складу са сугестијама и потребама а, наравно, ова материја у перспективи може да се мења”, рекла је министарка.


Коментари1
7edd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

може да бидне
Ако је стварно неко крао и препродавао бебе, како то није знала србска милиција,државна безбедност...? Немогуће да се толико беба украде без њиховог знања.Шта ли ћемо ми све сазнати, ако се икада у Србији отворе полицијски досијеи!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља