среда, 08.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:03

Мира Бањац: Нема више таквих мајстора...

четвртак, 27.02.2020. у 15:19
Мира Бањац и Горан Марковић (Фотографије Танјуг/Т. Дробњак)

Прегршт емоција, сећања, анегдота, смеха и туге скупило се прексиноћ у Дворани културног центра, где је 40 година после премијере приказан култни филм Горана Марковића „Мајстори, мајстори”. Окупила се екипа филма, нажалост многи више нису међу живима, али свако ко је остао након пројекције и присуствовао разговору и евоцирању успомена Мире Бањац, Богдана Диклића, Тање Бошковић, Зорана Симјановића и других, може слободно да каже да је присуствовао историјском тренутку, или пак филму за себе, који ће остати упамћен можда на снимцима неколико камера, али сигурно заувек у главама и срцима публике, преноси Танјуг.

„Мајстори мајстори, нема више мајстора каквих је било у Мајсторима”, говори Мира Бањац са сетом у гласу и присећајући се бардова глумишта – непоновљивог Зорана Радмиловића, Павла Вуисића, Пепија Лаковића, Семке Соколовић-Берток, Миће Томића, Стојана Дечермића, Оливере и Радета Марковића...

Тања Бошковић се надовезује и враћа сећања на дане снимања, односно ноћи, њих тачно 18, јер је филм сниман без буџета и хонорара, суботом, недељом, ноћу када деце није било у школи у Жаркову. „Горан Марковић нас је све окренуо једне према другима. Заљубили смо се... Та снимања нажалост трају кратко, али пријатељства током њих стечена, трају вечно. Нећу никад заборавити те ноћи са Зораном Радмиловићем, како је правио атмосферу... Док сам са Павлом Вуисићем умела дуго да ћутим и то ми је било најлепше на свету”, присетила се глумица.

Током четири деценије филма било је и покушаја цензуре због „вређања лика и дела професора”, неразумевања критике, оснивања фирме „Арт филма” без буџета, шрафљења неонских цеви и лампица за панел плоче уместо расвете...

Све је то био, каже Марковић, апсолутни андерграунд филм за који је мислио да ће бити „полупропаст”. „Свирало се на школским инструментима из подрума академије”, додаје Симјановић и наглашава да Марковић никада није имао среће са критиком, али да ће сви они проћи, а филмови ће остати као доказ тог квалитета – заувек.

Да је Горан маг режије, који је све њих могао својом „чаролијом да преведе жедне преко воде”, а да направи нешто што се може назвати „филмом глумачких креација”, сматрају и Снежана Никшић и Добрила Ћирковић.

„С обзиром на то да су ми родитељи били глумци, а ја уз глумце и одрастао, много сам их заволео. Схватио сам да морам да им будем публика, јер се филм снима камером – хладном безосећајном машином, те им је потребно да иза ње буде неко коме верују, ко им је подршка и ко их воли”, био је искрен Марковић.

Тања Бошковић

Да се реплике из филма и даље преносе, слаже се редитељ, који се овом приликом присетио како је Сергеј Трифуновић био у истој соби болнице као и он када је оперисао кук, а како је казао, глумац није желео да оде све док није одглумио целокупне „Мајсторе” у свим улогама.

Богдан Диклић, сложили су се сви, имао је улогу која је спајала све остале, био је у додиру са свима, а како глумац признаје, био је срећан што може да се „претвара” да је гледалац. „Трудио сам се да не сметам и уживао. Све те улоге биле су колоритније, а они који су их изводили били су маестрални. Сећам се да сам некада једва преживео да се не насмејем када су у сцени Оливера и Зоран. То је филм у којем једино можете да видите Пају како плаче”, сећа се Диклић.

Каже да би он платио само да гледа те глумце и сцене, а камоли да међу њима и игра. Открио је Богдан и да је одиграо цео филм у свом матурском оделу које му је мајка купила у Загребу, као и актн-ташну коју је само том приликом носио, а хемијску оловку, коју је нажалост у међувремену изгубио, добио је лично од Фабијана Шоваговића...

Марковић је сценарио за „Мајсторе” написао за две недеље, а из трагикомичне приче о одласку у пензију чистачице, коју је глумила Смиља Здравковић, у основној школи, настао је култни филм који оцртава друштво и колектив у то време, а и данас је, видело се вечерас, још врло актуелан.

Стајаћим овацијама и дугим аплаузом поздрављена је екипа филма, а у фоајеу Дворане културног центра отворена је изложба фотографија Радета Самарџића коју је приредила Маја Медић. Медићева је и водила разговор са екипом филма, а за крај је најавила и дигиталну рестаурацију „Мајстора” који ће у новом руху бити приказана у септембру у Југословенској кинотеци.


Коментари3
784d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakos
Hvala Bogu ima iza nas da ostane vrednih stvari, nadajmo se, samo, da će imati i kome da ostane...
Dana
Film je kultna kreacija o školskoj atmosferi. To je mogao da napravi zaista genijalni čovek, a posle 27 godina rada u školi, kažem vam da su scene, atmosfera i likovi zaista 100% stvarni i dan danas prisutni u našim školama.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У праву сте! Стварно јесте, али и на генијалан начин осликано.
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља