петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Макронов неуспешни пут у Пољску

Анджеј Дуда је повећао улог у сукобу са Бриселом потписом на закон који дозвољава смену судија које критикују реформу и пресуде доносе по европским, а не пољским законима
Аутор: Биљана Митриновићчетвртак, 27.02.2020. у 19:19
Емануел Макрон у Кракову (Фото: EPA-EFE/Lukasz Gagulski)

Показало се да покушај француског председника Емануела Макрона да током разговора с колегом Анджејом Дудом у Варшави ублажи спор између Пољске и Брисела – није био тако успешан. Њихово руковање пред камерама и изрази наклоности почетком овог месеца нису донели никакву промену нити олакшање. Већ следећег дана 4. фебруара, док је Макрон држао говор студентима у Кракову, Дуда је потписао ажурирани закон који омогућава разрешење судија у општинским судовима и Врховном суду који не признају реформу правосуђа и који доносе одлуке по правилима ЕУ, а не на основу националног законодавства.

Дакле, овај закон омогућује смену судија које критикују владину правосудну реформу, започету 2015, када је на власт дошла Странка права и правде Јарослава Качињског. Такође закон дозвољава да судије које је поставила владајућа странка изаберу председника Врховног суда, чиме би био смењен досадашњи председник који није по вољи влади и који упркос покушајима његове смене од 2018. опстаје на тој функцији.

Опозиција у Пољској и администрација у Бриселу истичу да су промене у правосудном законодавству усмерене на додатно потчињавање правосуђа извршној власти, то јест ућуткивању судија које критикују власт. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен сада има нови изазов јер је странка Качињског на самом почетку њеног мандата повећала улог у правосудној бици око надлежности Брисела. Пољска је већ упозорена да ће се, уколико се не повуче пар корака назад, суочити са финансијским санкцијама, па чак и искључењем из чланства у ЕУ.

За сада се не зна како ће ЕК реаговати на ново заоштравање из Варшаве, али су поручили да анализирају усклађеност пољског законодавства са правом ЕУ и да неће оклевати да „предузму одговарајуће мере уколико буде потребно”. Комисија је уз подршку Европског парламента у случају Пољске применила први пут преседан уведен у марту 2014. године. Европска комисија нема могућности увођења санкција против држава чланица, него то може да учини Савет ЕУ, који представља свих 27 чланица, а одлука мора да буде донесена једногласно, што због става Мађарске не би било могуће.

Јануарска седница Парламентарне скупштине Савета Европе протекла је у критикама Пољске због правосудне реформе, а Савет Европе сада надгледа владавину права. Већина чланица ЕУ сматра да би се дезинтеграција ЕУ убрзано одвијала ако не би било више међусобног поверења. Медији из Брисела претпостављају да ће званичници ЕУ сада вероватно тражити да највиши суд ЕУ – Европски суд правде – суспендује последње законодавне промене у Пољској. Суд ЕУ би, према тим најавама, требало да донесе одлуку и о захтеву да се обуставе дисциплински процеси против пољских судија постављених прошле године, а могли би да буду кажњени због садржаја пресуда које су изрекли.

Пољска је већ суочена с извесним степеном правосудног система, јер се споре око легитимитета судија Уставног суда, за који опозиција тврди да је попуњен владиним лојалистима, и Врховног суда, који води „независни” судија. „Фајненшел тајмс” је навео да сада неке судије одлажу рочишта због несигурности у вези са њиховим статусом.

Из владајућe странке тврде да су промене које су ступиле на снагу овог месеца, као и све претходно потписане уредбе и закони, неопходни за побољшање рада правосудног система. Међутим, влада у Варшави сматра да Брисел нема право да се меша у унутрашња питања, каквим види и правосудни систем. Влада је одмах по формирању 2015. реаговала на противзаконит избор судија у Уставни суд, који су по истеку мандата учиниле до тада владајуће Грађанска платформа, чији је лидер пре избора на место председника Европског савета био Доналд Туск, и Пољска народна партија на седници Доњег дома парламента. Странка Качињског, која је након боравка у опозицији тада добила већину и сама формирала владу, разрешила је ове судије и поставила „своје”.

Критичари правосудне реформе у Пољској позивају судове у ЕУ да више не признају пресуде својих пољских колега, а подела на подобне и неподобне судије се проширила и ван граница. Један ирски судија је 2018. године одбио да одобри изручење мушкарца траженог у Пољској због наводне трговине дрогом, позивајући се на забринутост због правичности пољског правног система. Ипак, ирски врховни суд је дозволио изручење у новембру прошле године, али је констатовано да је Пољска прекршила своје обавезе према ЕУ. Судови у другим земљама, укључујући Шпанију и Холандију, поставили су слична питања. Поставља се питање да ли би оваква пракса могла да постане једно од решења за дисциплиновање пољског правосуђа.


Коментари14
53202
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
наставак-појашњење: Индија и Пакистан су од 1947. год. били независне државе. Али Пакистан је био географски подељен. На западу је био већи део државе. На истоку је била провинција Источни Бенгал. Између та два дела била је Индија. 1971. године у Источном Бенгалу избија побуна и тај део се отцепљује и проглашена је држава Бангладеш. Пакистан покушава да војно интервенише, али га у томе спречава Индија...остало је историја.
Ljupco Andreev
AngloAmerikanci pripremaju novu Evropu. Poljska,Holandija,Grcka, deo Balkana..... videcemo sta ce biti. Nije ovo slucajno "nezadovoljstvo"
феликс1956
@joca. Потпуно сте у праву, сто посто! ЕУ пуца по шавовима. А један од шавова је и тзв. Вишеградска група-Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка. Могући сценарио: да ове четири државе или буду искључене из ЕУ. Онда би на крајњем истоку биле три балтичке државе-чланице ЕУ, па онда простор Вишеградске групе-ван ЕУ, па на западу "остатак" ЕУ. Као ситуација на Индијском потконтиненту до 1971. год.
Radoslav Jovanovic
Imali su nezavisnost pa su je izgubili pridruzenjem EU. Sad se ponovo bore za nezavisnost u okviru EU? Od toga nema nista.
ZLATKO S P
Bravo Duda! Cuvaj Poljsku, Od EU ujdurme.Vec tri puta boravim ,u tvom zavicajnom gradu Stary Sacz! Taj narod je zaista Poljska ,I zaisata ,taj Poljski Narod nema nista ,da deli sa EU kriterijumima!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља