субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.02.2020. у 18:00 Јована Рабреновић

Комерцијална не иде Словенцима, већ америчким инвеститорима

Удео Републике Словеније у НЛБ-у пао je на 25 одсто, јер ју је на продају натерала Европска комисија. ЕБРД је деоничар НЛБ-а, па ће и након изласка из Комерцијалне банке поново постати њен акционар
(Фото Небојша Марјановић)

Када се продаја Комерцијалне банке приводи крају и када је извесно да ће је купити Нова Љубљанска банка (НЛБ), као један од најчешћих аргумената против те куповине наводи се да нама није у интересу да једна државна банка купи нашу, такође државну банку. Притом се заборавља да НЛБ није више у већинском државном власништву, и то од краја 2018. године.

Тренутна власничка структура каже да Банка Њујорк Мелон има 62,32 одсто акција, а да други деоничари, чија имена нису наведена на сајту банке, имају 12,68 одсто. Република Словенија има 25 одсто деоница. Међутим, Банка Њујорк Мелон је само заступник појединачних акционара, нешто као збирни кастоди рачун, какав постоји и у структури власништва домаћих предузећа и банака. На сајту НЛБ-а је наведено да Њујорк Мелон заступа Брандес инвестмент партнерс, Европску банку за обнову и развој и Шродерс. Њихови удели унутар ове њујоршке банке на званичном сајту нису назначени.

Када се погледа власничка структура, интересантно је да ће ЕБРД, који више није акционар Комерцијалне банке, јер га је држава исплатила, поново постати њен деоничар преко акционарства у НЛБ-у. Према информацијама из медија, купили су 7,1 одсто акција НЛБ-а.

На продају већинског државног удела Нова Љубљанска банка се обавезала након што јој је Европска комисија одобрила докапитализацију. Наиме, Европска комисија је 2013. дозволила да словеначка држава својим средствима докапитализује НЛБ, а да се то не рачуна као кршење европских правила о конкуренцији и не третира као недопуштена државна субвенција, али само под условом да се већински државни пакет банке прода, како би она могла да се реструктурира и постане дугорочно одржива.

Словеначка држава је у неколико наврата морала да упумпа капитал у НЛБ, јер је ова банка, стручно речено, била поткапитализована, односно недостајао јој је капитал. Реч је о суми од око две милијарде евра. Словенци су се дуго опирали продаји банке, али на крају нису имали куд. Прво су продали удео од око 60 одсто акција, а прошле године и остатак, да би испунили услов Европске комисије о учешћу од 25 одсто. Продајом акција словеначка држава је инкасирала око 780 милиона евра. Након тога, акције НЛБ-а почеле би да се котирају на берзама у Љубљани и Лондону.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да су Словенци вероватно изабрали за продају модел иницијалне јавне понуде, односно продају на берзи, јер су знали да ће акције купити велики број инвеститора, те да ће самим тим утицај словеначке државе, с мањинским пакетом од 25 одсто акција, остати велики.

– Сасвим би другачија ситуација била да је целокупан пакет од 75 одсто акција купила једна инострана банка која би у скупштини акционара била доминантна у односу на садашњу структуру, где се наспрам словеначке државе налази мноштво појединачних инвеститора. Могла је и наша држава да изабере такав модел приватизације, па и да задржи мањински власнички удео, али очигледно није постојала воља за било какву другу стратегију. Могло би се рећи да је то и логична последица ситуације где је тржиште капитала урушено, у великој мери услед неспремности државе да подржи његов развој. Овако, и сама продаја би могла да се оцени као изнуђено и једино исправно решење, јер су државне банке у прошлости листом правиле губитке, који су премашили милијарду евра, премда биланс државног менаџерисања банкама никада званично није објављен. Овим путем би вероватно ишла и Комерцијална банка да није било две огромне докапитализације вредне 220 милиона евра од стране иностраних фондова и државе – каже Гујаничић.

Ако има неке сличности између Комерцијалне банке и НЛБ-а, онда је свакако реч о томе да су обе државне банке биле поткапитализоване.

Подсећања ради, још 2006. ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке докапитализацијом 70 милиона евра. Три године касније, ЕБРД је додао још 50 милиона евра у капитал ове банке. Проста рачуница показује да је улагањем у Комерцијалну зарадио, јер им је држава прошле године исплатила око 150 милиона евра. Тако је било уговорено такозваном пут опцијом, у случају да не буде постигнута добра цена или да држава одустане од продаје.

Коментари46
91cea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savan
Kad se zna da iza NLB stoje ameticki fondovi,onda je jasno radi cega je bio pritisa k MMF, da se Komercijalna banka mora prodati.
AKBABA
Mnogo smo uspesni u razvijanju i usavrsavanju SAMOPRODAJE, u svetu nam nema ravnih.
blago nama
Uh sad nam je lakše. Ne zna se ko je gori u uništavanju Srbije, Slovenci koji su poubijali nenaoružane dečake od 18 godina na redovnom odsluženju vojnog roka, strpali tela u stočni vagon i poslali u Srbiju ili bombarderi i tvorci Velike Albanije. Kratka pamet u Srba im ide na ruku.
gari
A amerikanci registrovani na nekom lepom "finansijskom raju", mislim ostrvu...
Mona
Prodaja Komercijalne banke je dosla u pravom trenutku, ili mozda nije? Ko ima koristi od ovoga gradjani samo mogu da nagadjaju, ali otpor zbog ove nerazumne odluke ne jenjava. Ko je novi vlasnik, eto, kazu nisu Slovenci, a zar je to vazno? Naravno, nije, sama cinjenica da gubimo i ono malo suvereniteta, dostojanstva, izaziva bes. Samo nam ostaje da se solidarisemo, i tihim otporom pokazati da nismo ovce za sisanje.
Maja
Naravno da je važno ko je vlasnik i još važnije je da se banke ne prodaju onima koji će pare iznositi iz Srbije umesto da ulažu u razvoj naše privrede. Ovi sa političkim motivima a ne samo ekonomskim će sprečiti bilo kakav ekonomski i društveni razvoj države Srbije. To su ozbiljne stvari, nisu privatne finansije u pitanju. Neophodne su nam jake banke u rukama države Srbije koje će investirati i omogućiti ekonomski razvoj Srbije. "Strani investitori" kojima plaća država za radnike je propast.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља