петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Биљне болести и штеточине униште годишње до 40 одсто усева у свету

четвртак, 27.02.2020. у 18:34
(Фото australia.gov. au)

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) проценила је да биљне болести и штеточине униште годишње до 40 одсто усева широм света у вредности 220 милијарди долара, рекла је данас извршна директорка Удружења за заштиту биља у Србији (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Катарина Кринуловић.

Она је казала да би пољопривредна производња требало да порасте за око 60 одсто до 2050. године да би се прехранила светска популација.

У панел-дискусији у оквиру глобалне кампање у свету „Заштитимо биље, заштитимо живот” којом се обележава Међународна година здравља биља, рекла је да биљке чине 80 одсто хране људи и производе 98 одсто кисеоника који се удише.

„Здравље биља је све више угрожено, биљне болести и штеточине се појављују све раније у сезони и на местима где раније нису постојали, а томе су допринеле климатске промене, али и људске активности као међународна трговина и транспорт које су омогућиле и нехотично преношење болести и штеточина у нова станишта”, рекла је Кринуловић.

Додала је да је због тога важно да се подигне свест људи о значају заштите и очувања здравља биља, како због стварања услова за производњу довољне количине хране за растућу људску популацију, тако и у погледу заштите животне средине и очувања екосистема.

Удружење је, према речима Кринуловић, иницирала спровођење кампање о потреби заштите здравља биља у Србији „како би се подигла свест домаће јавности о значају заштите биља јер се само заједничким деловањем може обезбедити одрживи развој”.

У оквиру Међународне конвенције за заштиту биља (IPPC) спроводе се, како је рекла, бројне мере са циљем да се заштити њихово здравље.

Истакла је да Удружење има подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије јер се „само заједничким деловањем могу постићи резултати, разменити искуства на међународном нивоу и пренети добра пракса из ЕУ у Србију”, преноси Бета.

Државни секретар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Велимир Станојевић рекао је да држава улаже значајна средства у јачање биљне производње доброг квалитета и са великим приносима.

„Србија је потписала Међународну конвенцију о заштити биља, а надлежност за ту област у министарству има Управа за заштиту биља”, рекао је Станојевић.

Додао је да је биљни свет угрожен и да заштиту треба обављати превенцијом јер је мање компликована од лечења.

Министарство пољопривреде, према његовим речима, подржава иновативне програме и нове технологије и помаже научним институцијама у стварању отпорних сорти биљака.

Према речима професора Пољопривредног факултета у Београду Алексе Обрадовића заштита здравља биља треба да буде задатак више научних дисциплина кроз програм интегралне заштите.

„Интегрална заштита треба да обезбеди заштиту без последица, односно превентивно деловање да се спречи болест биља, а тек на крају употребе средства за заштиту, али да употреба буде безбедна”, рекао је Обрадовић.

Истакао је да бактерија ксилела фастидиоза (xylella fastidiosa) која је регистрована у Северној и Јужној Америци 2013. године стигла у Европу (Италију, Шпанију и Француску). Овај изузетно опасан проузроковач болсети изазива сушење код бројних врста економски веома значајних биљака, међу којима су најбројније дрвенасте врсте као што су винова лоза, бресква, шљива, трешња, бадем, маслина, крушка, цитруси, хрраст, брест, платана…

„Не смемо ићи иза проблема, већ испред и сва сазнања морамо спуштати у праксу и континуирано едуковати пољопривреднике”, рекао је Обрадовић.

Представник Српског удружења младих пољопривредника Милан Булајић рекао је да климатске промене стварају многе проблеме пољопривредницима јер су зиме благе и штеточине не угину, већ се на почетку сезоне јављају у огромној популацији.

„Због климатских промена и лета су сушна па и то утиче на здравље биља”, рекао је Булајић и додао да је неопходно едуковање пољопривредника.

„У нашем удружењу је око 1.000 младих пољопривредника и ми преко вајбера размењујемо знање и искуства”, рекао је Булајић.


Коментари4
e973a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ekspert
Netačan podatak. Gubitci prinosa usled bioskog stresa na svetskom nivou ne prelaze 30%, dok se kod abiotskog stersa (najčešće suše i nedostatka hraniva) smanjenje prinosa kreće i do 80%. Što svakako ne umanjuje opasnost od prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, ali je za njihovo ispoljavanje jako važan imunitet biljke koji može da bude znatno narušen delovanjem abiotskog stresa. Vrlo komplikovana priča, da se tako pojednostavljuje.
gile
a koliko uništi prskanje iz neobeleženih aviona??????????
Леон Давидович
Колико је томе допринео и фактор човек својом селекцијом уводећи све осетљивије сорте на болести.Приоритет је дават изгледу, укусу, приносу, а не отпорности на болести.
iz glave
znači da nije hemijske zaštite fabrikanata, priroda bi nestala za jednu godinu... kako preživesmo 7400g nije mi jasno i kako divlje vrste voća i povrća prežive bez praškova, vode i svega ostalog što experti vele

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља