субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.02.2020. у 20:00 Иван Цветковић

Дриблање пореских параграфа, распрострањена „игра” међу онима с дубоким џепом

Избегавање да се део сопствене зараде да држави прилично је распрострањена „игра” међу онима с веома дубоким џепом, па су се пре Рамаданија тиме „поиграли” у Шпанији Меси и Роналдо, а у своје време су Бекенбауер и Бекер смислили како да победе немачке прописе
Нису били имуни на утаје: Франц Бекенбауер и Јозеф Блатер (Фото EPA/Anthony Anex)

Дијагноза, коју су шпански иследници поставили Фалију Рамаданију и Николи Дамјанцу не треба да се схвати као менаџерска болест. Њих двојица су фудбалски менаџери, а међу светом с врло дубоким џепом прилично је распрострањено да се дриблају порески параграфи.

Таквих покушаја има и међу делатницима у другим областима, нарочито у онима, које доносе високе приходе. И ниједан предузетник се лака срца не одриче у корист државе од онога што је зарадио.

Недавно су јунаци такве серије биле највеће фудбалске звезде. И Меси, и Роналдо, и Морињо су осуђени због утаје пореза, чак и на затвор, али нису ни минут били иза решетака, јер су могли да плате да не робијају. И да врате Шпанији одређени део онога што је она кроз законе одредила да јој припада.

Занимљиво је својевремено било дриблање Бекенбауера и Бекера с немачким пореским прописима. Чувени фудбалер се као порески обвезник тада пријавио у Аустрију, јер је тамо држава узимала за себе готово упола мање од отаџбине славног фудбалера. А најбољи немачки тенисер свих времена био је још већи Кир Јања – он се пријавио да живи у Монаку, пошто је та минијатурна држава рај за оне који не би да плаћају цару царево.

У нашој држави је утаја пореза спортистима и онима, који су у некој вези са спортом (функционери, менаџери и слично) тек релативно недавно могла да падне на ум. Пре рата се код нас величао аматеризам (такав је био и Међународни олимпијски комитет, који је кажњавао спортисте ако су за бављење спортом икада узели неку парицу, па су познати случајеви с Торпом, Индијанцем који је бриљирао на Олимпијским играма 1912, или Нурмијем, једним од најчувенијих тркача). За време окупације у Другом светском рату још се строже сузбијао професионализам, јер је тако било и у Немачкој.

По стварању социјалистичке државе аматеризам је, такође, имао сву подршку државе, која је професионализам приказивала као кварење спорта у капитализму. Додуше, клубаштво је брзо узело маха, па су политичари, у складу с тиме докле им је досезала моћ, на овај или онај начин помагали својима, ако ништа друго бар су затварали очи за разна мешетарења.

Истина, у то време се није мешетарило због личног интереса (паре су, ионако, биле мале), него да се неки спортиста убеди да промени клуб, да се освоје важни бодови и тако даље. Велике афере су изазвали, на пример, преласци фудбалера Зебеца из Загреба у Партизан и Беаре из Хајдука у Црвену звезду, а праву експлозију је изазвала скривена борба „вечитих ривала” да приволе себи Остојића из нишког Радничког. Због такозваних црних фондова тада су своје каријере завршили Александар Обрадовић (Црвена звезда) и Хуго Рушевљанин (Партизан). Истина, касније им је омогућено да раде у фудбалу, али њихов зенит је прошао.

Од када и код нас пара врти, где бургија неће настају услови да и џепови имају дупло дно, то јест да се прикривају приходи остварени легално од бављења у спорту. На пример, о томе колико је плаћено за неког играча или добијено за његову продају углавном мора да се верује званичним особама на реч, јер некако није пристојно да се покаже и доказ, то јест уговор.

О намештањима резултата код нас се увек причало. Понекад се шушка о томе, понекад се унапред упире прстом. А од када су уведене кладионице изнад сваког резултата лебди знак питања.

Разуме се, ово надмудривање са законом и спортским начелима нисмо ми измислили. Једноставно, и нашу земљу запљускују таласи, који крену с дебелог мора. Фифа се, рецимо, преобратила у мултинационалну компанију. Данашњи спортски развој је незамислив без менаџера од којих су неки прави трговци робљем. Покупе из сиромашнијих држава даровиту децу и нуде је богатијим клубовима по свету. Тиме су задовољни родитељи, задовољна су и деца, јер како расту тако све више зарађују лепе паре, а задовољни су и менаџери, поготову ако је купопродаја што чешћа. Одговара, такође, и Уефи, па зато такозвани прелазни рокови уместо некадашњих десетак дана, сада трају и по три месеца (зимски је нешто краћи).

Лову у мутном погодују и друштвено-политичке околности. Послује се по целом свету, велике суме новца се пребацују из једне у другу земљу, мајка фирма оснива кћерке фирме, па онда оне дижу на ноге своје родитеље и бабе и стварају се замршени родбински односи у којима је тешко да се одгонетне ко пије, а ко плаћа.

Коментари1
d9a5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

proffesor
A sta se u svetu stvara na postenje? Zar je Amerika ili Australija nastala na posten nacin?? Naravno da nije, jer su obe zemlje stvorene istrebljenjem indijanaca i Aboridzana!! Da li je americki kapitalizam nastao na posten nacin? Naravno da nije, nego na kriminalu i mnogo toga nelegalnom...Zato tako mora biti i u sportu, a to je kap nepostenja u odnosu na drzavu, koja uvek masovno pljacka samo narod !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља