Када су људи у љубавној вези или у браку, тада по правилу очекују једно од другог искреност, то јест отвореност, бар када су важне ствари у питању. Једна од дефиниција блискости јесте управо да особе деле једна с другом оно што им је важно. Чак и када једној особи није важно оно о чему прича други, само због тога што је то другом важно, то и њој постаје важно.

Ако искренете чашу пуну воде, из ње потече вода. Дакле, „искреност” долази од „кренути из”. Када се једна особа отвори и из ње крену неки садржаји, веома је важан начин на који она то чини. Тако, на пример, није свеједно да ли то особа чини импулсивно или спонтано.

Опасне импулсивне реакције

У чему је разлика између импулсивности и спонтаности? Импулсивне реакције су увек праћене веома снажно емоцијом, као када особа у некој ситуацији „експлодира”. Једни реагују импулсивно чим примете нешто што им смета, док други „накупљају” у себи овакве реакције, па експлодирају када „кап преврши чашу”. Људи никада не реагују емотивно на ситнице, већ на то какво значење и важност су приписали тим ситницама. Емоције настају по принципу „што важније, то снажније”, што значи да је особа која је „експлодирала” у датом тренутку нешто доживела као изузетно важно. Ова особа је свесна свог снажног осећања, а како има право на искреност у вези, она ту своју емотивну реакцију „дели” с партнером.

Импулсивне реакције су по правилу непромишљене и често неправедне. То увиђа и сама особа која је тако реаговала, тако да се често и сама осећа лоше након извесног времена када се смири и када друкчије сагледа ситуацију. Јасно је да импулсивне реакције нису добре за однос, јер особа која је импулсивно реаговала често то чини тако што вређа или застрашује партнера, стварајући велику непријатност у односу и чинећи га нестабилним. Не тако ретко људи се одлучују за раскид или развод управо због засићености од импулсивних реакција партнера.

За разлику од импулсивних реакција које имају неприхватљив интензитет, спонтане реакције су прихватљивог интензитета. Када је неко спонтан, он своје право на искреност користи тако што једноставно подели с партнером своје менталне токове, оно што мисли и како се осећа. Међутим, и ту може настати партнерски проблем када је спонтана особа свесна својих мисли и осећања, али не обраћа пажњу на партнера у датој ситуацији – како је он расположен и да ли је добар тренутак да с њим дели дате садржаје.

У том смислу можемо разликовати спонтаност без емпатије, то јест без свесности о томе како се у датом тренутку осећа партнер и да ли је дата ситуација примерена за спонтано дељење датих садржаја, и спонтаност с емпатијом, када ова свесност постоји. Емпатија је способност уживљавања у другу особу, поготово у особу коју добро познајемо и за коју можемо претпоставити како размишља и како се осећа у некој ситуацији. Спонтани пољубац у једним ситуацијама може изазвати пријатност код партнера, а у другим непријатност и одбојност.

Тајна стабилних веза

Када је особа у вези спонтана у датој ситуацији без емпатичког увида у партнера, тада њена спонтана акција или реакција код партнера може изазвати непријатност, иритираност, доживљај да је предмет гњављења. Ако се то често понавља, како се ређају ситуације у којима му је непријатно, партнер може закључити да је особа неувиђавна, себична и агресивна. А све то дестабилизује везу јер чини да су оба партнера незадовољна. Први што му је се ограничава спонтаност, а други зато што се у датим ситуацијама осећа отписаним.

Тачно је да су искреност и отвореност, па према томе и спонтаност, важни у односима блискости и љубавним односима. Али такође је тачно и да у овим односима постоји и правило да је важно како се партнер осећа. Принцип саосећајности у љубавним везама заповеда да треба избегавати оно што код вољене особе изазива непријатност, а да треба чинити оно што изазива пријатност. Према томе, спонтаност с емпатијом подразумева да се не препуштамо спонтаном импулсу, већ и да помислимо када и како поделити с партнером оно што нам је важно. То је једна од тајни добрих, стабилних и дуговечних веза и бракова.