недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.02.2020. у 13:04 Љиљана Петровић
ДОМИНАЦИЈА ТВ СЕРИЈА

Важно је да се точак окреће

Многи кажу да се оволико није снимало још од времена партизанских филмова. Снимљено је или је у завршној фази реализације више од двадесет и пет серија. Добри познаваоци продукционих прилика кажу да би, до краја године, могло да се говори о десетак филмова, који су ушли у биоскоп или имали запаженији фестивалски живот. И то је успех! Изнад могућности, рећи ће циници. О релацијама између филма и телевизије говоре Михаило Вукобратовић, Маја Вукадиновић, Марија Бергам, Небојша Ромчевић и Предраг Перишић
Маја Вукадиновић (Фото: З. Петровић), Предраг Перишић (лична архива), Михаило Вукобратовић (Фото Г. Јовић)

Филм или телевизија? Ко коме мрси конце? Гледано на светском плану, филм и телевизија одавно нису конкуренција, већ се испомажу и допуњавају, чему је највише допринело устоличавање моћних видео-платформи какве су Нетфликс или Амазон. Велики филмски фестивали сада се диче приказивањем ТВ серија „Игра престола” или „Млади папа”.

Нешто се догађа и код нас, истина, у много мањем обиму. Домаћи фестивали одавно живе од телевизијских звезда. У овом периоду, премијера стиже филмску премијеру. Медији не стигну да објаве да се снима неки филм, а екипа новог филма се већ клања публици у београдском Центру „Сава” који је одавно лансирна рампа нове продукције.

Ипак, чини се да ће 2019. година остати упамћена по експанзији телeвизијских серија. ТВ станице са националном фреквенцијом утркују се која ће придобити публику. Протеклог месеца, само у једном дану на три канала, почело је приказивање нових серија. Ганц нових! Брижљиво испланираних из сата у сат да се не сударају! Ако се томе придодају нови наставци познатих серија, па копродукционе серије са суседима са истог говорног подручја, могло би се рећи да присуствујемо медијској трци у којој свако тражи своје место под ТВ сунцем... Дилема филм или телевизија се слила у удар на све пробирљивије гледаоце који су у сваком тренутку спремни да кажу како на телевизији нема шта да се гледа, што је опште место које захтева други приступ...

Изнад очекивања

Вратимо се производњи играног програма. Снимљено је или је у завршној фази реализације више од двадесет и пет драмских серија. Резултат изнад свих очекивања!

Добри познаваоци продукционих прилика кажу да би, до краја године, могло да се говори о десетак филмова, који су ушли у биоскопску продукцију или имали запаженији фестивалски живот. И то је успех! Изнад могућности, рећи ће циници.

Шта је узрок те „експлозије” играних садржаја? Ко је на добитку? Публика, аутори, глумци…

За познатог редитеља Михаила Вукобратовића ово је важан тренутак за играни телевизијски програм. Према његовим речима, начињен је позитиван помак. За почетак. Иако има много тога на чему треба радити. И дорадити...

– Наша публика „заслужује” да гледа домаће серије више него стране, увозне – сматра он. – Тачније, домаће серије су популарније. За филмску и ТВ индустрију – ако смем да употребим ту формулацију код нас – важно је да се непрестано окреће продукциони точак. Добили су шансу редитељи и глумци, сви аутори и сарадници у играним пројектима. Наравно, постоји надметање између кабловских оператера и осталих мрежа. Главну реч имају телевизије с националним фреквенцијама са све више играних садржаја, али у комбинацији су одскора и кабловски оператери, који полако освајају тржиште. То је за све корисно, а највише за нашу публику. Ипак, ваља бити опрезан у проценама о кретањима, све је у повоју – каже Вукобратовић, који је више од четири деценије на позоришној и телевизијског сцени. Потписао је, поред осталих, и филмове и серије „Није лако с мушкарцима”, „Полицајац с Петловог брда”, „Оно наше што некад бејаше”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Стижу долари”, које смо последњих година гледали више пута у репризним терминима на Јавном сервису.

– Наравно, оволики број снимљених серија би, у исто време, требало да изроди квалитет – каже Вукобратовић, који је недавно завршио монтажу серије „Јунаци нашег доба” по сценарију Синише Павића која ће 16. децембра имати премијеру на РТС-у. Редитељ поручује: – Очекујте једну од најбољих серија!

И додаје да је сваки посао са Павићем изазов, зато што цењени писац пажљиво и педантно ради, па се и цела екипа труди да тако приступи његовом сценарију. Павић је у 76. години написао „Јунаке нашег доба”.

Златно доба

Медијски стручњак и доцент на Факултету савремених уметности Маја Вукадиновић сматра да су током протеклих тридесетак година серије глобално постале најважнији и најпопуларнији жанр, те да је ова тенденција данас кулминирала појавом многобројних висококвалитетних остварења. Може се тврдити да присуствујемо још једном златном добу овог жанра. Део светског успеха и тренда везан је за технолошки развој: велики број кабловских канала, могућност Интернет стриминга преко Нетфликса и других платформи подстакао је продукцију која је већа него икада. Поред тога, многе (светске) серије које привлаче пажњу су усмерене ка такозваним тржишним нишама (ужој категорији публике), што је резултирало новим стилским приступима и креативним поступцима. Поједине земље су се специјализовале за одређене жанрове, попут занимљивог нордијског „ноара”. Сведоци смо „бума” квалитетних продукција и у региону, на пример у Хрватској: одличне серије „Новине” и „Успех”. Конкуренција је све већа, а публику у обиљу квалитета није лако придобити (толико добрих серија – тако мало времена!).

– Овај тренд је извесно време присутан и у Србији. На таласу успеха плови и наша продукција – каже Маја Вукадиновић. – Поједини креатори и продуценти су већ успоставили стандарде на овом пољу, а пре свих ауторска екипа „Сенки над Балканом” и „Беса”. Обе серије одликује зрела продукција, а укупан квалитет се може поредити са светским примерима. Још једна серија нетипичног наратива за наше прилике, „Дуг мору” има креативни и продукцијски потенцијал да стане раме уз раме с иностраним узорима. Можда сви поменути наслови нису по укусу масовне публике, али, свакако, њихове вредности препознају гледаоци формираног укуса упућени у светску продукцију. Колико се приступ играном програму код нас унапредио показују серије „Јутро ће променити све” и „Жигосани у рекету”.

Маја Вукадиновић још додаје:

– Не треба заборавити серије у жанру ситкома или класичних ТВ новела које код нас имају верну публику. Наши гледаоци су „навикнути” или, боље речено, пристају и на серије које не подразумевају високу продукцију. Обично се „штанцују”, а креативност је у другом плану. У сваком случају, публика је на добитку. Гледаоци могу да у великој понуди изаберу оно што им највише одговара, упознају нове приступе, развију укус…

Гледани и најгледанији

Иначе, према подацима Нилсена и Центра РТС-а за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума од 1. јануара 2015. до 14. новембра ове године најгледанија домаћа серија на Јавном сервису је „Немањићи – рађање краљевине ”, у просеку ју је гледало 1.143.000 гледалаца по минуту. Следе „Убице мог оца”, „Сенке над Балканом”, „Непобедиво срце”, „На путу за Монтевидео”...

Марија Бергам (Фото лична архива)

За глумицу Марију Бергам, која је заблистала у серији Драгана Бјелогрлића „Сенке над Балканом” као заводљива богаташица Маја Давидовић и коју ових дана гледамо у другој сезони на Новој С, актуелна хиперпродукција серија је права срећа за све глумце. Истиче да је добро што се много више новца улаже за снимање серија и филмова него у претходних десет, петнаест година.

– Многи кажу да се оволико није снимало још од времена партизанских филмова – каже глумица. – Разлоге могу само да наслутим. Чини се да обим филмске и ТВ производње превазилази потребе тржишта, са чиме се ја као глумица не слажем јер је за нас одлично то што има много разноликог посла. И млади глумци много брже долазе до прилике да изразе свој таленат. Уметничка вредност онога што се снима варира. Тренутно, постоји десет серија које се раде по угледу на иностране продукције и које претендују да буду високовредноване и радо гледане. Мислим да је мање битно какав ће бити крајњи резултат, али стваралачка атмосфера у којој се цела екипа озбиљно труди да произведе нешто боље од онога што објективно услови за рад дозвољавају за мене је веома подстицајна.

Марија Бергам тренутно снима серију „Дванаест речи”, у режији Јелене Столице. Биће приказана на Суперстару, а реализује се у сарадњи са МТС-ом и „Public film” продукцијом.

„Нечиста крв” у 2020. години

У овом тренутку Јавно сервис сарађују са десет спољних продукција, ушли су у сарадњу са Телекомом Србије. У том копродуцентском односу су дошли до солуције: остварени програмски садржаји прво се емитују у мрежи Телекома Србије а потом на РТС-у. После извесног времена РТС постаје апсолутни власник ових емисија, на свим платформама. У јануару ћемо гледати серију „Швиндлери”, адаптација романа Боре Станковића „Нечиста крв” је предвиђена за снимање у 2020. години, а најављена је реализација и „Бележнице професора Мишковића” и нових „Камионџија”.

У овим околностима, за професора Факултета драмских уметности, драмског писца Небојшу Ромчевића много тога је нелогично. Први и једини премијум филмски канал у Србији, ХБО се повукао из региона. Наглашава да смо мала земља и да немамо довољну квоту, толико становника да све то финансијски опстане и да се тренд успона настави. Зато са резервом прати ситуацију.

– Дивно што је дошло до експанзије, али не верујем да је она на здравим ногама. Не знам како ће ти програми да зараде новац. То математика говори, нема ту велике мудрости. У најави је оснивање још неколико телевизија, а ми имамо све мањи број становника, односно публике. Како се добијају дозволе, како се користи новац? Мислим да ће то, једног дана, тек да се види. Фино је што се ради, то увек доприноси општем квалитету. Ево, када погледате феноменалну Бјелогрлићеву серију „Сенке над Балканом” и „Групу” на РТС-у, генерално расте квалитет серијског програма, али није ми јасна формула по којој то функционише. Дивно је што се оволико снима, али се плашим да, као и све дивне ствари у Србији, иза себе имају мрачну дугу сенку, а о њој ћемо тек накнадно да чујемо...

Чујемо да је Ромчевић написао сценарио за серију која је требало да се снима код нас, али да се ХБО повукао из целог источног региона, као је објашњено, привремено, из демографских разлога.

– ХБО има стандард по којем снима. Ставили су све на папир и схватили да не могу финансијски да опстану на овом тржишту. ХБО изгледа зна што ми не знамо. Да ли се исплати направити милион серија? Јако сам сумњичав за све што се догађа у Србији. Не видим да се држави исплати да финансира приватне продукције.

Небојша Ромчевић (Фото А. Васиљевић)

У власти телевизије

Има и других отворених питања. Рецимо, како ће наредних неколико година ствараоци који се баве филмом постићи равнотежу између огромне телевизијске продукције и филма који је, ипак, продукционо и креативно-естетски, некада, теже упаковати.

Професор ФДУ-а Предраг Перишић наглашава да сваки индустријски систем тежи да се шири чак и да зависи од логике профита, а ова врста програма, када говоримо о ТВ серијама, постаје заиста индустријски систем.

– На први поглед нам се чини да ми владамо телевизијом, да је ТВ у нашој служби, што је само делимично тачно – каже Перишић. – Истина је да ми помоћу даљинског управљача можемо да променимо канал кад год то желимо, али ко нам гарантује да на другом каналу није исто оно што смо гледали на претходном. Ми смо у ствари у власти телевизије. Она управља нама, а не обрнуто. Како каже Марио Варгас Љоса, ако би се неко дрзнуо да ТВ серије пореди са стварним светом увидео би да се у њима дешавају бесмислене, апсурдне, сулуде ствари, али то нема везе, јер када је реч о фикцији, било у књигама или на сцени или на екрану, ако је прича добро испричана, она је уверљива без обзира на то да ли се подудара са животом који нам је искуствено познат.

Да ли серије угрожавају филм?

– Мислим да не. Бернардо Бертолучи каже: Можда сам идеалиста, али и даље мислим да је биоскоп катедрала у коју сви идемо да сањамо заједнички сан.

Шта је снимљено, шта ће се снимати

Списак серија које су ове године снимљене и већ се емитују је дугачак: „Жмурке”, „Дуг мору”, „Сенке над Балканом”, „Беса”, „Преживети Београд”, „Црвени месец”, „Група”, „Убице мог оца”, „Жигосани у рекету”, „Војна академија 5”, „Истине и лажи”, „Ујка – нови хоризонти”, „Синђелићи”, „Мамини синови”, „Пси лају, ветар носи”. Затим, „Кости”, „Државни службеник”, „Јужни ветар”...

„Јунаци нашег доба” је од ове недеље на програму, а „Швиндлери” у јануару. РТС у сарадњи са Телеком Србије завршиће снимање „Вози, куме” по сценарију Гордана Михића, својеврсни наставак култне серије „Камионџије”. Здравко Шотра снима серију по роману Вука Драшковића – „Александар од Југославије” за Компанију „Јунајтед медија”, која је у марту потписала уговор за снимање серија „Време смрти” и „Време зла” по романима Добрице Ћосића.

Коментари0
a945d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља