субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 29.02.2020. у 11:00 Александар Милетић

Шпански истражитељи можда и у Србији

Данас се лакше улази у траг фиктивним уговорима: Фифа у последњих пет година увела je неколико правилника који омогућавају да се лакше прате токови новца од трансфера. – Одговорност играча и породица могућа ако се установи да су добијали новац од агената
Сумња се да је Аполон са Кипра служио Рамаданију за "пумпање" цена играча (Фото ЕПА ЕФЕ - К.Ч.)

Откако је Светска фудбалска федерација (Фифа) пре неколико година укинула менаџере и увела Правилник о посредницима, неупоредиво је лакше утврдити све неправилности у вези са трансферима фудбалера и извести некога пред лице правде, говори за „Политику” један „фудбалски радник” са добрим контактима у Фифи, који је желео да остане анониман.

Према том правилнику, крајем марта сваке године савези су дужни да јавно објављују (рецимо, на свом званичном веб-сајту) имена свих посредника које су регистровали, као и појединачне трансакције у којима су учествовали. Савези су такође дужни, сходно подацима које су добили од клубова и играча, да објаве укупан износ свих накнада и износа које су исплатили посредницима.

Овај правилник се може наћи и на сајту Фудбалског савеза Србије (ФСС), а у њему се, поред осталог, наводи и то да „укупан износ накнаде по трансакцији за посреднике који су ангажовани да иступају у име играча, не треба да прелази три одсто од играчевог основног бруто прихода током комплетног рока важења предметног уговора о раду”.

„Нормално, тешко је поверовати да се сви уклапају у толику провизију и није тајна да она иде и до десет одсто, тако што се посредници довијају на разне начине”, каже наш саговорник. „Сваки поступак у трансферу мора да се покрије одговарајућим документима, данас је много лакше пратити сваки корак у том мозаику, међутим, и даље многим агентима нису довољне тако уносне провизије па онда траже начин да избегну плаћање пореза. У уређеним системима, као што је енглески, менаџери имају знатно мању улогу и тамо се озбиљно страда за такве преступе.

Код пословања фудбалских агената, на мети тужилаштва је углавном њихов лични порез (иако су данас регистровани преко својих агенција а не лично), да ли преко фиктивних фирми постоји прикривање токова новца, да ли постоје посебни „односи” са играчима и њиховим породицама… Ако агент нема доказ да у једној земљи борави дуже од пола године (што је неретко случај), онда порез мора да се плати тамо где је „центар животних активности” (у држави у којој се сместила породица, где деца похађају школу…). Тако је финансијска полиција у Шпанији покренула истрагу против Фалија Рамаданија и његовог сарадника Николе Дамјанца који се, како пишу светски медији, сумњиче за прање новца и да су наводно више од 10 милиона евра потрошили на некретнине и јахте у Шпанији.

Постоје државе у којима се не плаћа порез (Монако), али се тешко стиче статус њиховог пореског обвезника. Неки агенти се зато опредељују за одређене клубове преко којих „напумпавају” цену играча, као што се сада сумња да је Аполон са Кипра служио Рамаданију. Страни медији наводе да неки играчи овог агента нису заиграли ни минут у Аполону, а да су били регистровани за тај клуб на кратко, а затим за вишеструко већи уговор прешли у неки већи клуб који је раније показивао интересовање за њих. Није немогуће да истражитељи закуцају и на врата неког од наших клубова, имајући у виду то да Рамадани „држи пола Србије”.

После увођења Фифиног правилника, већина агената је прихватила ту реалност и ради „по књигама”. Сумња се да код неких и даље постоји разрађена шема како да се за себе задржи што је могуће већи део колача, као и да у неким трансферима значајну улогу имају чланови породице фудбалера.

„Да би постојала одговорност играча и породица требало би прво да се установи да су им менаџери давали некакав новац”, каже даље наш извор. Да би играч или неко из његовог окружења добио новац на руке, неопходно је да агент подигне велику суму новца, што одмах упада у очи. Рецимо, у Србији ништа не може да се плаћа кешом (већ само преко рачуна) уколико је износ већи од 10.000 евра. Такав чин би се окарактерисао као кривично дело прања новца, а крив би био онај ко је примио новац.

Када се отварају овакви процеси, као што је овај против Рамаданија, прва ствар пореске управе је да утврди где су плаћане провизије, на који рачун, на коју фирму. Кад дође то тих рачуна, онда тражи од банке папире да види где је новац отишао и тако се корак по корак одмотава клупко. Кад утврде нешто опипљиво, могу да траже притвор, мада се то у неким државама ретко догађа (у Шпанији је било случајева да се докаже нечија кривица, а да онда он плати и тако избегне затвор), а у некима је то нормална ствар (у Немачкој је председник Бајерна Ули Хенес завршио у затвору, истина најслободнијег типа, због утаје пореза).Глоса

Ако агент нема доказ да у једној земљи борави дуже од пола године (што је неретко случај), онда порез мора да се плати тамо где је „центар животних активности” (у држави у којој се сместила породица, где деца похађају школу…).

 

 

Систем за упаривање трансфера

Фифин Правилник о статусу и трансферу играча предвиђа и Систем за упаривање трансфера (ТМС) који је „осмишљен тако да јасно направи разлику између различитих плаћања по основу међународних трансфера играча”. Сва плаћања по том основу морају бити унета у систем који „тражи од националних савеза да гарантују да се заиста ради о правом, а не фиктивном трансферу играча ради вршења незаконитих радњи, као што је прање новца”. Чим се постигне уговор између два клуба, оба су дужна да у ТМС унесу све податке и приложе документа у вези са трансфер: износ фиксне накнаде играчу, име посредника играча, фиксна накнада за трансфер, валута плаћања…

 

Утицај трећих лица на клубове…

Пре пет година Фифа је донела пропис којим се забрањује утицај и власништво трећег лица над економским правима играча. У уводном члану тог прописа каже се да „ниједан клуб или играч не могу закључити уговор са трећим лицем којим се трећем лицу даје право да учествује, било у целини, било делимично, у накнади која се плаћа за будући трансфер играча из једног клуба у други или којим треће лице стиче било каква права у вези са будућим трансфером или накнадом по основу трансфера.”

 

Изјава о беспрекорној репутацији

„Изјављујем да имам беспрекорну репутацију, а нарочито потврђујем да никада нисам осуђиван за финансијска кривична дела, нити за кривична дела због насилничког понашања”… Овако гласи изјава коју су агенти дужни да дају према Правилнику о раду са посредницима.

Коментари0
9a2d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља