четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.02.2020. у 19:59 Јелена Чалија

Амерички сабор и одбрана јединства СПЦ

У Клирвотеру сутра почиње заседање црквеног сабора на којем би требало да буде извршен налог Синода о поништавању свих одлука претходног заседања које се тичу организације српске цркве на америчком континенту
Патријарх са сарадницима отпутовао у САД (Фото СПЦ)

Патријарх српски Иринеј отпутовао је у Сједињене Америчке Државе, где ће сутра у Клирвотеру (Флорида) председавати ванредним црквеним сабором Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци.

Како је објављено на званичном сајту СПЦ, поглавар српске цркве боравиће у САД до 5. марта и посетити парохије у Мајамију, Вашингтону и Њујорку. С њим је отпутовао и владика шумадијски Јован, члан Светог архијерејског Синода.

Црквени сабор у Клирвотеру сазван је крајем прошле године како би спровео налог Синода који је затражио поништавање свих одлука које се тичу организације српске цркве на америчком континенту, а које су усвојене на црквеном сабору у јулу прошле године.

На том сабрању „примљене су” измене Устава СПЦ за Северну и Јужну Америку, којима је овај документ ограничен само на територију САД и уведен нови назив цркве Српске православне епархије у САД.

Јулски сабор одржан је у присуству тројице од петорице епископа на америчком континенту: председавали су му владике новограчанички Лонгин, источноамерички Иринеј и западноамерички Максим. Епископи канадски Митрофан и буеносајрески Кирило нису позвани, о чему су њих двојица известили и Синод СПЦ, критички се односећи и према појединим одлукама сабора.

Уочи заседања у Клирвотеру, објављена су два текста која се тичу одлука јулског сабора, измена Устава, организације СПЦ на америчком континенту, а која дају различита гледишта на нека важна питања. На сајту Српске православне цркве у Северној, Централној и Јужној Америци објављен је подужи текст „У одбрану истине и јединства Српске православне цркве”.

Текст је, како се наводи, одговор на бројне нападе и оптужбе за „наводни тајни план или скривени покушај” тројице епископа да своје епархије одвоје од СПЦ и предају их под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Потписује га десеторо људи, чланова Централног црквеног савета или одбора овог тела. Они наводе да је „ажурирани Устав” потпуно у складу с одлуком Светог архијерејског сабора из 2018, али и канонским правом којим се управља СПЦ.

За ранији „правни рад”, који је довео до промена у регистровању код државних органа САД, овлашћење су, како се истиче, дали сви епископи из САД, укључујући и владику Митрофана, тада епископа источноамеричког и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је управљао у то време Епархијом буеносајреском до избора владике Кирила за њеног епископа. Тако је, према овом објашњењу, 2017. дотадашња Илиној корпорација, основана још 1935, а 1984. преименована у Српску православну цркву у САД и Канади, конвертована у непрофитну корпорацију и преименована у Српске православне епархије у САД.

Како се додаје, „промену имена су препоручили наши спољашњи адвокати како би се обезбедило осигурање од одговорности у САД, што би било тешко уколико би име корпорације укључивало Канаду (или Јужну Америку)”. Што се тиче измена Устава, с тим су се, наводе аутори текста, на заседању Сабора СПЦ у мају 2018. сложили сви епископи, укључујући и владике Митрофана и Кирила, па је тако донета одлука: „одобрити територијално ограничење овог Устава искључиво на српске православне епархије у САД”.

Уз додатак да Епископски савет предузме мере ради извршења измена, да их достави Синоду, а он даље Сабору на коначно одобрење. Његови аутори даље наводе да на јулском црквеном сабору није донета ниједна одлука која се тиче Устава, да је делегатима само подељен измењени текст на увид. „Гледајући уназад, можда је подела ажуриране верзије Устава пре него што ју је Свети архијерејски сабор коначно потврдио био један преурањен корак и да је он изазвао збуњеност.”

Судећи по другом тексту, а то је обраћање владика Митрофана и Кирила Синоду, који реагују на ове наводе, збуњеност се не тиче само преурањене поделе неодобреног Устава. У заједничком писаном обраћању, осим што се питају како је овај текст објављен на званичној страници СПЦ у Северној, Централној и Јужној Америци без одобрења Епископског савета, они демантују поједине наводе.

Тако се истиче да ни владика Митрофан, а ни митрополит Амфилохије нису дали никакву сагласност за било какву реорганизацију СПЦ на америчком континенту, а камоли по питању регистровања имовине.

„Напротив, 4. јануара 2017. тројица епископа из САД одржала су седницу без нашег знања, као ни знања митрополита Амфилохија, у Либертивилу, где су донели одлуке у вези с регистрацијом нових корпорација. Одлуке те седнице цитиране су у свим формативним документима нових корпорација као одлуке Епископског савета, а ми смо о том састанку сазнали из докумената корпорације тек у јесен 2019.”

Постојање тих једночланих корпорација, а поготово Српских православних епархија у САД, како се додаје, „сасвим случајно је испливало на видело као последица конфузије настале после црквеног сабора у јулу 2019”. Двојица епископа наводе и да је учесницима тог сабора Устав подељен уз образложење да је то коначна верзија. Осврнули су се и на заседање Епископског савета у пуном саставу, крајем прошле године, на којем је усвојена одлука Синода да се одлуке јулског сабора пониште.

„Тек на инсистирање епископа Митрофана и епископа Кирила, а и уз смиреност и одлучност епископа Лонгина (као председавајућег Епископског савета), усвојен је став да се морају извршити све одлуке Светог Синода које су нам свима добро познате”. Сабраћу архијереје из САД подсећају и да критике на њихов рачун нису стигле само од неких злонамерних људи с неидентификованих интернет адреса већ с највишег места – Синода и готово свих епископа СПЦ с којима су имали прилике да о томе разговарају.

Коментари4
bc7b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maxa
То је све Максимово дело. Потпуно се поклонио лажном Васељенском папи са седиштем у Константинопољу. Атанасије ћути док му духовна чеда разбијају СПЦ и саслужују са католицима.
dejan
Eto najvisi predstavnici SPC su bili u Americi i sad bi trebalo da pomognu SPC u CG da oseti crnogorski i srpski narod vaznu podrsku.Pokazalo se da je SPC vazan faktor za narod i da je itekako bitno da ne podlegnu politicarima jer su oni promenjivi a vera nije.Nadam se da ce biti i u Srbiji uz svoj narod jer su nama Srbima stalno teska vremena.
Марко Латиновић
"Конфузија" која се везује за огранке СПЦ на простору гдје се примјењује англосаксонско право (САД, Канада и Аустралија...) проистиче из начина на који је тамо црква третирана, а нарочито њена имовина (цркве, парохијске домове итд.). У тим државама често се као власници цркава воде црквени одбори, поготову тамо гдје је цркве подизала политичка емиграција која је послије организовала тзв. Слободну српску православну цркву. Ту СПЦ и данас има проблема са власништвом располагањем имовином.
Stevan Nedeljkovic
Једно је кад се имовина стекне наслеђем или радом. Ту се зна власник, и постоји устаљен начин преноса власништва. На другој страни, цркве су махом установљене добровољним прилозима, и добрим делом се и незна ко је власник.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља