субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.03.2020. у 22:00 Владимир Вукасовић
Међународни преглед

Патке и друга биолошка оружја

Квентин Тарантино се никад није устезао од прекрајања историје. Али, чак је и он у свом последњем филму, „Било једном у Холивуду”, подлегао притиску древног фолклора, класичне митологије и хорор алегорија те је, у њиховој традицији, једног двојника, заправо каскадера филмске звезде, колико год да је и сценаријем и избором Бреда Пита за ту улогу учинио да тај лик буде бескрајно више кул од било кога другог, осликао као двосмислену, испод љубазне спољашњости претећу, па и убилачку фигуру.

Овонедељне вести о двојницима су деловале смешније. На представљању нацрта новог руског устава, Владимир Путин је, одржавајући имиџ неустрашивог вође, порекао гласине да је икада регрутовао дублера ради своје безбедности. Они што га воле вероватно су помислили како и то потврђује да је Путин само један, они којима шеф Кремља није драг ваљда су прогунђали да је и тај један Путин за овај свет превише и да он више воли двојнике који на њега не личе: на пример, Дмитрија Медведева и кога год већ да ће, служећи се и новим уставом, поставити да га дублира на формалним позицијама док он буде вукао конце из позадине и након што му истекне мандат.

Док је руски председник идеју да се служи двојницима примио као блесав виц, интернационали тврде и крајње деснице није био превише смешан трик то да јавном мњењу понуди анти-Грету, још једну плавокосу тинејџерку која ће, као и Грета Тунберг, придиковати о климатским променама, али тврдећи како су оне измишљотина либерала и левице. Сад међу овим близаначким паром свако може бирати ону Грету која му се више допада. Штета је што немамо, као у „Марвеловим” стриповима које Холивуд воли, и двојнике ове планете, па да је свеједно на коју ћемо се Грету кладити пошто, ако Тунбергова испадне у праву, увек можемо емигрирати на Земљу која неће бити разорена климатском апокалипсом.

УКЛЕТИ БЛИЗАНЦИ: С потенцијалном новом мигрантском кризом, коју је покренуо Реџеп Тајип Ердоган након што је Путин скрхао његове војне планове у Сирији, у међувремену се суочава Европа. Стари континент, како се прозвао у својој колонијалној умишљености, не може да побегне од оних које и даље третира као своје, расистички дословно, мрачне двојајчане близанце. На ужас Европе, тамнопутим избеглицама из оног несрећнијег дела света за који је спојена, Азије, Турска опет отвара капије за пролаз ка западу, таман на време и за то да помогне словачкој крајњој десници којој се на данашњим изборима ионако смеши одличан резултат.

У тој паници, мало ко од Европљана примећује да су јуче представници САД и талибана потписали споразум који би требало да води ка миру у Авганистану, земљи у којој рат готово да не престаје од совјетске инвазије 1979. и која је стога донедавно била на челу светске листе по броју избеглица. Рат у Авганистану више не води ничему, али мир који подразумева да ће се радикални талибански исламисти опет укључити у власт не гарантује престанак те вишедеценијске колоне Авганистанаца који безбедност и бољи живот траже у иностранству. Нажалост, ни слом исламиста у Идлибу, сиријској провинцији, где Турска покушава да одржи своје миљенике, не значи крај масовне сиријске емиграције. Живот под режимом Башара ел Асада, уз оне џихадисте који ће побећи из борбе и расејати се по сиријском подземљу да чекају идућу прилику, пре слути на наставак дугорочне дестабилизације те земље. А препуцавање Турске и Русије, као и разних других, у Либији тек је један од бројних разлога за бежање у Европу из другог њеног „мрачног близанца”, Африке.

За стање у Авганистану је заинтересован и Пакистан, али тренутно му пажњу одвлачи кошкање са другим суседом, од којег он такође није успео да раскине пупчану врпцу што их је свезала док су се обе те земље у свом данашњем облику рађале у самртничким мукама њихове „мајке”, оне што их је прво прогутала па тек онда родила: британске империје. Не само што напетост око границе Пакистана и Индије у Кашмиру није спласла него су током посете Доналда Трампа у Њу Делхију избили нереди у којима је страдало око 40 муслимана и које исламске државе описују као погром од руку Индуса. Има и страховања да ће Индија, уз учестала трвења између тамошњег већинског становништва и муслимана, постати следећи велики лиферант избеглица, у броју који може надмашити све досадашње.

СКАКАВЦИ КОЈИ СУ ПОЈЕЛИ АНТИ-ГРЕТУ: Откако се испоставило да увоз специјалног биолошког оружја – 100.000 патака из Кине – није решење, Пакистан разбија главу и тиме шта да ради с најездом скакаваца. Патке тамане скакавце али, будући да зависе од воде, поручили су из Кине, не би помогле у сушном пакистанском поднебљу. И другде у Азији и Африци стуштили су се библијски огромни ројеви скакаваца, већи него што су одавно виђени, што се, анти-Грети уз нос, приписује климатским променама. Видећемо ко ће кога у пропагандном рату напослетку појести: скакавци анти-Грету или она њих.

Док у Пакистану жале за паткама из Кине, остатак света се прибојава оног што теоретичари завере заиста схватају као биолошко оружје, за неке кинеско, за друге америчко, док га трећи тумаче управо као нехотичну последицу егзотичног јеловника – вируса корона. И њега је споменула грчка влада образлажући затварање границе за мигранте, за које је оценила да повећавају ризик од ширења болести. Нови вирус постао је још једним поводом за страх од повезаности савременог света. Избеглице ионако многи посматрају као биолошко оружје, вирус који ће променити етнички и културни ДНК земаља у које улазе.

Неки су се безмало и обрадовали зарази кад је објављено да би је могао успорити рад од куће. Не брините, у савременој економији то ионако многе чека – послови на ограничено време, обављани у кућној изолацији где год је то, ради смањења трошкова за закуп просторија, могуће. Сад имамо и препоруку лекара да је тако најбоље и да је шеф и овог пута у праву. Скакавцима можда и умакнемо, али изолација, закључавање свих брава за нама, и националних и кућних, полако нас гута.

Коментари1
10bc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Nikolić
Podsvest je fascinantna. Ona često upravlja našim mislima i postupcima, a da mi toga nismo svesni. Tako i inferiorni, iskompleksirani ljudi neprestano blate i pljuju one bolje i uspešnije od sebe. Kritikujući i pljujući po uspešnima oni time laskaju i podilaze sebi da su bolji od onih koje omalovažavaju. Tako je i Putin uzrok svih nedaća na svetu, i naravno Rusija. Amerika je garant demokratije, mira i blagostanja čitavog čovečanstva. Nazdravlje. Pozdrav autoru ove kolumne.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља