среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.03.2020. у 19:00 Дубравка Лакић
ИНТЕРВЈУ: Кристи Пују, румунски сценариста и редитељ

Филмски одговор Владимиру Соловјову

Филм „Малмкрог”, рађен у копродукцији са Србијом, биће приказиван на Фесту 7. марта
Баран Расулоф, редитељева ћерка, у победничком филму „Нема зла” (Фотографије Прес служба Берлинског фестивала)

70. БЕРЛИНАЛЕ
Берлин –
Верујем да су историја и сећање веома блиски једни другима и да су из одређене перспективе прилично опасни, јер историја може да буде и субјективно сећање на чињенице. Имате званичну историју догађаја, а имате и алтернативне верзије, било да говоримо, рецимо, о руској или француској револуцији, Првом и Другом светском рату, рађању хришћанства или ислама. Сви имамо различите приче везане за све ове догађаје и шта је онда историја? Можда све то није тако једноставно као што се чини – говори овако за „Политику” румунски редитељ Кристи Пују.

Са његовим захтевним, интелектуално амбициозним филмом „Малмкрог” (назив једног места у Трансилванији), историјском, костимираном драмом, провокативним и критицизмом испуњеним делом, заснованим на филозофско-књижевном тексту руског филозофа Владимира Соловјова, започет је новоуведени, паралелни берлински такмичарски програм Сусрети, а ускоро ће га видети и публика београдског Феста.

Кристи Пују

Кристи Пују („Сиераневада”, „Аурора”, „Смрт господина Лазарескуа”...), који важи за покретача „новог румунског таласа”, упустио се у 200-минутну авантуру стварања неке врсте одговора Соловјову и то и уз помоћ српских копродуцената, о чему говори у овом интервјуу пред вама...

Пре него што почнемо о самом филму да вас питам за сарадњу са српским копродуцентима, били су ефикасни?

Лично, нисам тај који се бави продукцијом, то ради моја супруга Анка, она је и главни покретач овог пројекта који је рађен веома малим средствима, али знам да су наши српски партнери Милан Стојановић („Сенсе”) и Ивица Видановић („Синамон филм”) обавили добар посао и својим учешћем помогли и на томе сам им захвалан. Буџет је био мањи од двеста хиљада евра, ово је период драма, трошкови су били велики, а треба да захвалим и француским глумцима који су били спремни да раде за веома мали хонорар.

Доћи ћете на београдски Фест да се поклоните и нашој публици?

Знате да не путујем авионом, ни возовима ни бродовима. То ми је незамисливо. Није у питању страх од тих превозних средстава, већ осећај огромне нелагоде од напуштања чврстог тла. Ако после Берлина будем имао снаге да возим осам сати од Букурешта до Београда, доћи ћу.

Са „Малмкрогом” сте и пред себе и пред гледаоце поставили велики изазов?

Ха, јесам, али тако је морало бити када сам решио да екранизујем „Три разговора” Владимира Соловјова и „Кратке повести о Антихристу” и то после интроспекцијске радионице – три вежбе тумачења овог Владимировог филозофско-књижевног дела, коју сам годинама пре одржавао у Тулузу. То је тада заиста била само вежба, али нисам желео да одустанем од идеја које смо развијали у овој радионици и у једном тренутку сам се запитао да ли је могуће направити аудио-визуелни производ на основу филозофског текста из 19. века? Имао сам неки осећај да може, али сам такође осећао да би мало ко уложио средства у такав филм и нисмо започињали да га радимо до 2017. године. О Соловјову до пада комунизма у Румунији нисмо много знали. Његове књиге су биле међу оним забрањеним, па су преведене тек 1993. До тада нисам знао да је он постојао, али ме је толико заинтригирао да сам наставио да га проучавам, читајући га и на румунском и на француском језику.

„Историјске снаге које управљају масама човечанства сукобиће се и мешати пред телом ове звери, тргајући се тако да израсте нова глава: свеопшта, уједињена снага Антихриста...” рекао је Соловјов крајем 19. века, а ви сте у томе пронашли данашњу везу са Румунијом и Уједињеном Европом?

Соловјов је у наставку рекао и то да је највиши смисао у писању „Три разговора” био тај да „прикаже варљиво лице које исправља понор зла”. Ово његово дело је на различите начине пророчанско, али на крају и тужно јер показује да се, од када је оно написано, нисмо померили ни центиметар. Напротив, имам утисак да тапкамо у месту. Имали смо 20. век, два велика рата, пуно погинулих, имали смо концентрационе логоре, Кину, Камбоџу, Вијетнам, а нисмо научили лекцију и сада се бојим да само чекамо следећу епизоду масовних убистава и уништења. У том смислу Соловјов је и данас актуелан. Код Соловјова ме је највише занимао његов став о идеји добра и зла. Он је као аутор заговарао Исусову позицију која је данас прилично егзотична. Његови ликови упадају у замку властитог дискурса и верујући да се историја никада не понавља. Нико од њих није у стању да схвати опсег догађаја у којем су нехотице дошли у клопку. А, јесмо ли ми данас у стању да схватимо опсеге догађаја око нас? На то сам желео да укажем, суочавајући се са свим проблемима прилагођавања књижевног текста из 19. века за велико филмско платно.

Чега сте се највише прибојавали, шта је било најтеже?

Ризик од манипулације искривљавања пишчеве намере током процеса изношења својих идеја учинио ми се огроман. С једне стране морао сам да оживим једну епоху, са својим језиком, традицијама и обичајима, а са друге сам морао да поштујем дух „Три разговора”, а самим тим и пишчеве намере. Текст ме је ограничавао да преформулишем много тога у односу на филмску слику, деловање унутар приче испричане у прошлом времену. Зато сам одлучио да „Малмконг” замислим као испитивање и филма и сећања, корак по корак, уз сваку вибрацију простора, сваку промену светлости у простору, флуктуацију времена и сваки грч моје интуиције.

И тако је настао филм од три сата у којем нема акције, већ протагонисти углавном седе и причају?

Знам да је филм дуг. И није три сата, већ три сата и десет минута, ха, ха. То је озбиљан рад заснован на дијалогу и дебатама и за потпуно разумевање је потребно да га гледате бар три пута. Не да бисте га схватили као филмско дело, већ да би у себи развили све механизме размишљања и аргумената како би разумели куда све то иде. Овај филм нема у себи класичне акције. Акција је смештена у сферу вербалног. Дијалози и дебате о смрти и антихристу, ратовима, напретку и моралу чине филмску акцију. Ако ништа друго, показао сам и да тако може да се твори филм.

Филм веома захтеван и за глумце, толико текста је морало да се научи?

Са глумцима сам прошао та искуства још током радионице. Послужио сам се „триком” да сваки од њих има право да интервенише у свом делу текста. У том смислу сценарио је био флексибилан. Заједно смо вежбали сваку сцену и дијалог у њој и сви глумци су постепено почели да се боре да заштите свој део учешћа у дебати. Сваки је свој лик почео да доживљава лично, да га брани јер га је временом прихватио као део себе и сопственог дискурса...

Допринос српских аутора

Осим српских продуцената Милана Стојановића и Ивице Видановића (боравили су и поклонили се у Берлину заједно са Пујуом), својим радом у филму „Малмкрог” доприносе су дали и наши аутори – дизајенери звука Зоран Максимовић и Огњен Папић, креатори компјутерских визуелних ефеката Жива Станојевић и Букан Бурић, а није без значаја ни то што је Пују филм почео и завршио композициом „Тебе поем” Стевана Стојановића Мокрањца. Са овим румунским пројектом наши копродуценти су учествовали и добили средства на конкурсу за суфинансирање мањинских копродукција Филмског центра Србије у 2018. години.

Коментари0
affb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља