недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.03.2020. у 12:00 Бранка Васиљевић
РЕПОРТАЖА

Крај винчанске депоније ниче модерна фабрика за прераду смећа

Тренутно се гради погон за спаљивање комуналног отпада од кога ће се правити струја и топлотна енергија. – Ту су и постројења за пречишћавање оцедних вода и прераду грађевинског „вишка”
Ексклузивна фотографија снимљена из дрона (Фото: „Бео чиста енергија”)

На месту где су до пре неколико месеци биле само пусте ливаде, неколико стотина метара од локације где се већ 46 годинa одлаже градско смеће, ниче део комплекса нове депоније у Винчи. Између шљунка, наслага земље и блата, а лево од улице што води ка језгру ове еколошке бомбе, већ се виде бетонске зидине новог погона у коме ће се спаљивати комунални отпад и од њега производити струја и топлотна енергија. Са тог места стара депонија изгледа као овеће брдо земље прекривено беличастом копреном. Повремено се та беличаста маса усталаса, а онда се један део ње вине у небо. Тек тада схватите да су се из ове необичне „мензе” у висине подигле стотине хиљада галебова.

Око депоније, чије је затварање планирано за октобар ако „допусти” време, на 135 хектара простираће се нови комплекс који чини неколико сегмента. Осим места где ће бити погон за прераду комуналног отпада (спалионица), на депонији ће бити изграђен погон за третирање грађевинског отпада где би годишње требало да се обради око 200.000 тона изломљеног бетона, цигала, црепова... Поред тог дела биће смештена управна зграда и трафостаница. На супротној страни депоније уређује се простор за одлагање земље и шута.

Нова санитарна депонија биће изграђена на узбрдици, лево од постојеће и планирано је да се на њој у наредним деценијама одлаже смеће. И ту су припреме увелико у јеку. До ње већ води добро утабани пут и праве се први нивои за одлагање отпада.

С радовима се највише тренутно одмакло испод саме депоније, где је изграђена такозвана оцедна брана. У ову брану слива се сва вода из старог сметлишта. Боја те воде подсећа на браон, али јој праву нијансу највероватније не би могли одредити ни они који се баш добро разумеју у спектар боја. А тек мирис... е, он се не може ни са чим упоредити.

Брана је, како кажу у предузећу „Бео чиста енергија”, завршена у марту 2019. и прекривена је заштитном покривком. У „круни” је широка шест метара, а у основи око шездесетак и зидана је у нивоима. Испред ње, ка Дунаву, тренутно се формира плато на коме ће бити постављено специјално постројење за прераду отпадних вода.

– Испред постројења градиће се резервоари где ће се скупљати оцедне воде из депоније. Из тих резервоара отпадне воде ће се усмеравати у постројење на пречишћавање. Тек када буду уклоњене, све нечистоће из тих оцедних вода оне ће моћи да иду у Ошљанску бару, затим у Ошљански поток, па у реку – кажу у овом предузећу.

Иако јој се полако ближи крај, стара депонија још функционише. Њоме шпартају камиони, багери, радници „Чистоће”, а још има и сакупљача секундарних сировина.

(Фото Б. Васиљевић)

Планирано је да када се стара депонија, како каже Александар Ћирић, руководилац Сектора за управљање отпадом у Секретаријату заштите животне средине, затвори одмах почне њена санација и опоравак.

– Биће насипана земља и употребљен геотекстил – материјал који се последњих деценија користи у грађевинској и еколошкој индустрији. Метан који сада прави проблем и често у додиру са ваздухом изазива дим, извлачиће се посебним цевима и прерађивати у топлотну енергију – објашњава Ћирић.

Према плану, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и третман грађевинског отпада требало би да буде завршен до краја, а погон за третман и производњу енергије из отпада средином године. Тренутно на изградњи погона у комплексу нове депоније ради више од сто радника.

– У решавања овог великог проблема кренуло се 2015. тендерским поступком који је завршен две године касније. Град је у септембру 2017. закључио уговор са компанијама „Суез” из Француске и „Итоку” из Јапана. После тога је основана и наша фирма „Бео чиста енергија”. Цео пројекат новог комплекса требало би да буде завршен за две године. За овај посао опредељено је око 370 милиона евра – истакла је Ивана Вилотијевић, секретарка за заштиту животне средине.

Осим изградње новог комплекса, на простор у његовој близини допремљене су и велике цеви. Њима ће бити, кад све буде завршено, транспортована топлотна енергија од Електране на комунални отпад до Београдских електрана ка Коњарнику.

Коментари7
256f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Stanojevic
Ne pravi metan dim u dodiru sa vazduhom , nego podzemno neregulisano tinjanje ogromne kolicine otpada koji je jedan od uzrocnika velikog zagadjenja vazduha i u Beogradu.Taj tzv dim je kancerogen ,stipa za oci kao suzavac i jedina je sreca gradjana Vinče što ga vetar nosi na Beograd. Mi imamo kontejner ,koji se ne gasi ,od 25 miliona tona.A posle nam je krivo Nato bombardovanje .Naravno da i to bombardovanje ima posledice najvise zbog piralena i stradale petro i hemijske i industrije .
Miro,Bastina-Ohio
Postovani komentatori,slazem se da je nalaziste Lepenski Vir u vreme totalitarnog anacionalnog sistema,potopljeno i da su zanemarena i ostala nacionalna nalazista,Manastiri i spomenici prirode,istorije i kulture.To je najtuznija istina o zanemarivanju nacionalne bastine! I danas ima nekih propusta,ali zato moramo priznati da se Manastiri ,Muzeji,kao i prelepe tvrdjave obnavljaju.Licno sam se uverio u prelepu obnovu Dunavskih tvrdjava,Ram,GolubacPetrovaradin,Kalimegdan i pomenuti Viminacijum.
Мићко
Извини, али винчанског налазишта Усек на Бањици, откривеног 1906 данас нема. Жрнова на Авали нема. Ипак се ту више ради о нама него о туризму.
Mићко
На месту где би требало да се истражи и представи, једна од најстаријих култура у Евпопи винчанска, приватник ће спљивати отпад и тиме "прочистити" београдски ваздух ?!
Дунав
А на супротној обали Дунава је подигнута рафинерија на налазишту старчевачке културе. Неких 150 км низводно налазиште Лепенски Вир је потопљено у време изградње ХЕ Ђердап. Да нам није Виминацијума и сличних "Бондстила" не би смо имали шта туристима да покажемо.
Miro,Bastina-Ohio
Najradosnija vest za sve Beogradjane...Najiskrenije zelim slicne ekoloske poduhvate u svim zivotnim sredinama u Srbiji! U Ohaju,2/3/2020 15:28
B
Populacija galebova ce biti desetkovana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља