уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.03.2020. у 12:34 Марина Вулићевић

О односу Вука и Његоша

Нова „Даница” посвећена српском народу у Црној Гори, а као посебно издање објављена и „Даница за младе”, као ђачки алманах првога реда
„Даница за младе”

Нови број Српског народног илустрованог календара „Данице”, у издању Вукове задужбине из Београда, за 2020. годину, односно 27. годишта, према речима уредника Миодрага Матицког, у знаку је српског духовног тројства: Светог Саве, Вука и Његоша.

„Док су нека претходна годишта била посвећивана појединим просторима на којима се вековима у области културе и уметничког стваралаштва, посебно усмености, потврђивао српски народ: Херцеговини, Банату, Београду, као централном културном средишту Срба кроз векове, у више наврата Косову и Метохији, ово 27. годиште посвећено је српском народу у Црној Гори. У одељку ’Осветљења’ нашли су се прилози ’Голуб Добрашиновић о односу Вука и Његоша’, ’Пријатељство потврђено српством књаза Николе и Љубомира П. Ненадовића’, ’Учене жене Црне Горе у 19. веку’, ’Сакупљачи народних умотворина из Црне Горе (Вук Поповић, Вук Врчевић и Стефан Митров Љубиша)’, Црна Гора у књизи Мери Е. Дарам ’Кроз српске земље’ (…)”, нагласио је у предговору издања Миодраг Матицки.

Овај број садржи и текстове о истакнутим Србима, задужбинарима, добротворима, привредницима, ствараоцима из заграничја и расејања, који су у прошлости обележили или и данас обележавају присуство Срба у другим просторима, како је то нагласио Матицки.

Најобимнија рубрика у овој „Даници” посвећена је књижевности и уметности. У одељку „Народна књижевност” издваја се прилог „Мушка и женска страна у народној култури Срба” етнолога Љубинка Раденковића. Одломци из дела Петра Милошевића „Последњи Србин из Сент Андреје” упориште су за све оно трагично што нам доносе осеке сеоба у новијим временима, став је уредништва.

Одељак „Књижевна упоришта” отвара текст Душана Иванића „Доситеј данас”, који подсећа на Доситеја Обрадовића као на „велику тековину и српског народа”.

„Као што је сва своја дела Доситеј посвећивао ’јуности’ верујући у сутра, у обнову српске државе, тако су наставили Вук и многи ини ’Даничари’. И Вукова задужбина као додатак ’Данице’ објављује ’Даницу за младе’, која се штампа као посебно издање, као ђачки алманах првога реда”, додао је Матицки.

У тој „Даници за младе”, школском забавнику за 2020. годину, дванаестог годишта, налази се поезија Љубивоја Ршумовића, Дејана Алексића, Милана Мрдаља, Бошка Сувајџића, Зорице Бајин Ђукановић, Љубише Ђидића, и других, као и приче наших стваралаца за децу Весне Видојевић Гајовић, Гроздане Олујић, Весне Алексић, Слађане Ристић, Владе Батинића, као и загонетке и басне. Љиљана Симић представља у овој „Даници за младе” награђене листове основних школа у Србији, који су освојили прво, друго и треће место на конкурсу Друштва за српски језик. Миодраг Матицки за читање је препоручио антологију ауторских загонетки Гордане Малетић „Није човек, није чигра”, у издању „Лагуне”. Ту су и подаци о литерарним радовима награђеним на првом и другом наградном конкурсу посвећеном теми земље.

Коментари4
03124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Сваки други народ, поштовани Петре, лингвисти су у сачињавању норме уечвниог језика објединили своје народе језиком. Свуда у Европи сваки народ је научен које је његово писмо и сваки други народ је обједињен језички и у изговору и у писму. Само су Србе српски лингвисти поделили у уечвном (стабдардном) језику у четир колоне (и екавски и ијекавски, и хрватска латзиница и српска ћирилица). Моного је само тто деоба за један народ. Чак су се и Бошњаци, и Хрвати и Црногорци објединили на ијекавици и л
Петар Петровић
Поштовани Драгољубе Збиљићу, молим Вас појасните ваше виђење. Шта су лингвисти пропустити ли да уједине наш народ?
Сења
Одговор је прост – СВЕ! У последњих 25 година, ништа није урађено по питању српског језика и ћириличког писма.
Драгољуб Збиљић
Велики је проблем у српској лингвистици што су поствуковци у понечему погоршали оно што је Вук радио у вези са српским језиком. А оно што је требало дорадити и исправити као Вукове грешке, потоњи српски лингвисти нису нормативно ништа учинили за обједињавање српског народа у језику и, посебно, писму. Тако имамо данас потпуно разбијен српски народ у свом учевном језику, јер су међусобно у језику разбијени у четири колоне (две по изговору и две по писму). То је данас језички најразбијенији народ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља