петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.03.2020. у 12:46 Јелена Чалија
ВАТИКАН ДАНАС ОТВАРА ТАЈНИ АРХИВ

Откривање истине о улози Степинца

Међу први пут доступним документима има и оних у вези са загребачким надбискупом из периода Другог светског рата
(Фото ЕПА / Fabio Frustaci)

Промењеног имена у којем више нема придева „тајни”, ватикански Апостолски архив од данас отвара за истраживаче из целог света фондове у којима се чува документација из периода понтификата папе Пија Дванаестог (1939–1958).

Одлука папе Фрање да учини доступном документацију до 1958. године, оригиналну преписку, службена документа, извештаје, заслужено је завредела велику пажњу стручне, али и шире јавности. Док се светска јавност углавном пита и занима колико ће нам истраживање ове вредне грађе открити новог о папи Пију Дванаестом у Другом светском рату, овдашњу претежно занима шта ћемо сазнати о једном другом високом католичком великодостојнику тог доба – Алојзију Степинцу.

Архива из доба понтификата папе Пија Дванаестог отворена је за истраживаче, међу којима има и српских историчара

Истраживачи су спремно дочекали овај дан и према извештајима медија сва места за рад у ватиканској архиви заузета су до краја године. Међу њима су, према сазнањима саговорника „Политике”, историчара др Радмиле Радић и др Милана Кољанина, и српски истраживачи. Неколико младих историчара налази се у Риму и већ су добили дозволу за рад у архиву. Иначе, број места за истраживаче у архиву ограничен је на 60 дневно, што је и један од разлога због којег је потребно претходно одобрење које важи три месеца, после чега је потребно поднети нови захтев. Начелник ватиканског архива Серђо Пагано, говорећи о отварању дела документације, рекао је да се ради о 200.000 архивских јединица, према проценама, око 16 милиона страница из времена овог папе.

Иако тек предстоји истраживање, историчари указују на делове грађе која би могла бити занимљива за српску историографију и пружити одговоре или барем боље осветлити нека давно постављена питања и недоумице. Најинтересантнији је, као и страним истраживачима који би желели да добију прецизније одговоре о папи Пију Дванаестом, период Другог светског рата.

– Било би добро, на пример, добити на увид извештаје папског нунција из Независне државе Хрватске или, на пример, оне о посетама Степинца Светој столици за време Другог светског рата. Ратни период је за нас најинтересантнији, али не само тај. Свакако је занимљив и онај од самог почетка понтификата Пија Дванаестог. Ти документи су веома важни због става Ватикана, али и Степинца према југословенској држави, а Ватикан је био веома љут на Југославију због одбацивања Конкордата 1937. Не сумњам да неће наши истраживачи те ствари тражити – каже Кољанин.

Радмила Радић наводи да су очекивања велика јер наши историчари нису имали много прилике да раде у ватиканској архиви и да би сваки српски историчар који се бави тематиком Другог светског рата гледао све што се односи на међуратни и ратни период: у складу с временом и могућностима.

– Мислим да ће бити врло занимљивог материјала у вези с Алојзијем Степинцем. Уосталом, и у раду Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која се бавила његовом историјском улогом, као један од услова постављен је и тај да се ови архиви отворе, да се коначно види шта тамо има и о самом у Степинцу и да се то питање разјасни – истиче Радићева.

Она је, као и Милан Кољанин, била ангажована у раду ове комисије која се састајала током 2017. као спољни стручњак на позив СПЦ. Кољанин додаје да је тада било говора да ће та документација бити доступна истраживачима комисије, али се ипак на крају није изашло у сусрет овом захтеву.

(Фото ЕПА / Fabio Frustaci)

Прилика се отворила сада, али када можемо очекивати и прве резултате истраживачког рада заснованог на документима Ватиканског апостолског архива из периода папе Пија Дванаестог зависиће од много ствари.

– Не знам како ће то бити организовано тамо, колико ће појединац моћи да добије на увид, колико материјала му је доступно дневно, то су детаљи које ћемо, верујем, ускоро сазнати – истиче Радмила Радић.

И Милан Кољанин додаје да ће се тек у пракси видети шта ће бити омогућено на увид истраживачима, каква ће бити правила коришћења, како су и колико документи архивистички обрађени...

– Свакако ће проћи године, али не мора то да буде ни тако дуг рок јер нека истраживања ватиканске архиве постоје. Седамдесетих година Ватикан је објавио серију докумената из времена понтификата папе Пија Дванаестог, али ће ово значајно попунити празнину која недостаје јер то су само изабрани документи –објашњава Кољанин.

У јавности су се чуле и процене стручњака да би први озбиљнији резултати истраживања могли да се очекују наредних од три до пет година, а то мишљење дели и Радмила Радић. Она каже да је за једно истраживање таквог типа у просеку, док се обради, потребно најмање две године. Уз то, за историчаре из Србије постоји још један моменат о којем би требало размишљати: онај финансијски. Ради се о скупим истраживањима за која би истраживачима из наше земље била неопходна институционална подршка.

(Фото ЕПА / Fabio Frustaci)

Грађа дуга 85 километара

Име Ватикански тајни архив (Archivum Secretum Vaticanum) промењено је одлуком папе Фрање у октобру прошле године управо да би се избегло овакво превођење његовог латинског имена које изворно означава приватни, лични папин архив. Како су придеви у модерним језицима изведени из латинског изворника у међувремену почели да означавају и тајни, скривени, садашњи папа одлучио је да избегне двосмислене преводе и негативне конотације преименовањем у Апостолски архив. Основан средином 17. века, састоји се од више од 600 архивских фондова од осмог до двадесетог века, а грађа је смештена на импозантних 85 километара полица. За истраживаче делови грађе отворени су од 1881. године, а 1924. уведена је пракса да се доступним чини документација груписана по понтификатима.

Коментари22
77422
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Ko se nada da ćemo konačno saznati istinu o ulozi Stepinca u zločinima ustaša i NDH bojim se da će se razočarati jer je arhivska građa pre otvaranja arhiva izfrizirana u skladu sa potrebama Vatikana i sadašnje ustaške NDH
milan
Ne mogu razumjeti pojedine ljude .Stvaraju nepovjerenje kada su arhivi bili zatvoreni i sada kada su otvoreni.Od nečega se mora poći pa ako ima sumnji ondah se treba istražiti.Za ovaj posao trebaju povjesničari koji nisu opterećeni sa bilo čime.Samo tako će stvari krenuti prema istini!!
Daca
Doris-Kad budes imala vremena,idi u hram Svetog Save.Kako ulazi s ideš pravo na ikonu Stevana Jasenovackog.Kad su mu usta se vadile oči,sekli nos i uši,pitaju:deda jel ti tesko".Njegov odgovor je novi Kosovski zavet.--SAMO TI DETE RADI SVOJ POSAO
Daca
Ja bih za inat samom sebi proglasio Stepenica za sveca.Sramota me Srpske Udbe.NJih nekoliko je prodala Srpske žrtve i srpsku istoriju za nekoliko soba po Beogradu.
Леон Давидович
Степинац је наравно имао и свој архив, а ту је и званично гласило надбискупије .Након састанка са Павелићем Степинац у својој окрижници од 28. априла 1941. обраћа се свештеницима као"син хрватског народа" и "још више као представник Свете Столице". Потом позива на подршку и сарадњу са усташама. Католички тједник број 19 од 11 .о5. 1941. :"...Одазовите се стога спремно овоме позиву на узвишени рад око чувања и унапређења Независне Државе Хрватске."
Yugocinik
Evo nekih podataka o doticnom: "Mnogi Stepinčevi biografi pominju njegovu oficirsku razboritost i hrabrost, međutim, ne postoje materijalni dokazi za takve tvrdnje. Stepinac je zapravo bio zarobljen i odveden u italijansko zarobljeništvo. Odatle je uspeo da pobegne i da se priključi srpskoj vojsci kao dobrovoljac na Solunskom frontu, gde je ostao do proleća 1919. godine, kada je demobilisan u činu podrškučnika". Negde sam procitao da je dobio i Karadjordjevu Zvezdu. Moze li neko da to potvrdi?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља