Са следећим „вечитим” дербијем у плеј-офу Суперлиге Србије, навршиће се годину дана без иједног гола Црвене звезде у мечевима највећег формата, у Лиги шампиона када је реч о међународној сцени и против Партизана на домаћој, у игри 11 на 11 фудбалера. На девет сусрета, „црвено-бели” су своје једине голове постигли у оних пола сата са играчем више против Олимпијакоса у Београду. Са судијским надокнадама, то је више од 800 минута фудбала без онога што је смисао ове игре.

За то време, гледаоци су ипак могли да виде доста голова, будући да су противници укупно постигли чак 22 (не рачунајући други гол Партизана јесенас у Хумској, после црвеног картона Вулића који је зарадио по истеку 90. минута). Другим речима, у ери у којој се некадашњи првак Европе, са два узастопна појављивања у елити Старог континента промовише као да је на сопственом врхунцу за новију историју, скор у равноправном односу снага у мечевима који највише привлаче публику је – 0:22.

Са овим билансом нема потребе питати ни стручњаке за теорију вероватноће какве су шансе да би Звезда постигла гол против Олимпијакоса, да није било оног црвеног картона Бензије код 1:0 за екипу из Пиреја. А и тада је 1:1 било актуелно до 87. минута. У Пиреју ни пенал није помогао.

Прекјуче у 162. првенственом „вечитом” дербију, Звезда је по неколико ситуација за гол у оба полувремена, створила у 70 минута игре без шута у оквир. Једине две лопте које су ишле ка голману „црно-белих” Владимиру Стојковићу, од којих је прва била готово додавање, записане су у првих двадесетак минута. Партизан није дозволио гол у протекла три међусобна сусрета, почев од финала Купа прошлог маја (победио 1:0 на стадиону „Рајко Митић”), али било је и веће серије дербија без Звездиног гола. У време Партизановог другог пласмана у Лигу шампиона пре једне деценије, четири првенствена дуела заредом (од 138. до 141) нису донела ниједан гол „црвено-белих”.

Према најреферентнијем извору за цене играча на фудбалском тржишту, немачком сајту Трансфермаркет, фонд Звездиних нападача тренутно вреди – 23,8 милиона евра. У овим границама се кретао и пре јануарског одласка најскупљег играча, Марка Марина. А упркос његовој креативности, од последња четири Звездина гола у Лиги шампиона, само један је постигао нападач, Боаћи за 3:1 против Олимпијакоса (остала два тада задњи везни Вулић и штопер Милуновић, у децембру 2018. против Пари Сен Жермена стрелац десни бек Гобељић).

На тренерском дебију новог тренера Дејана Станковића против Партизана, на којем је поставка Звезди одузела и нападачки допринос најбољег појединца са старта пролећне полусезоне Марка Гобељића (најзапаженији потез на противничкој половини је фаул којим је спречио контранапад Суме у почетку меча) почетни навални квартет је био збирне вредности 7,5 милиона евра и ни после измена износ није бивао већи. Менаџери можда утичу и на Трансфермаркет, али са оваквом кадровском политиком гледаоци могу да се врате оној песми са фудбалских трибина, „Дај го’, било ко”…