субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.03.2020. у 22:00 Дубравка Лакић
48. ФЕСТ

Мале тајне ефикасног приповедања

Ми у Канади јесмо нека врста експеримента, али смо стабилни. Можда смо и најбољи пример једнакости и отворености за друге и другачије, рекао је недавно за „Политику” Атом Егојан
Из филма „Врба” (Фото: 48. Фест)
Атом Егојан, гост Београда (Фото: Д. Лакић)

Атом Егојан, филмски, позоришни и оперски редитељ, писац и продуцент јерменског порекла (рођен у Каиру), аутор награђиваних филмова попут: „Егзотике”, „Клои”, „Слатка сутрашњица” (две номинације за Оскара), „Фелицијино путовање”, „Обожавање”, „Арарат”, „Запамтити” и „Почасни гост” са којим се синоћ поклонио пред публиком београдског Феста, спада у култне канадске редитеље и један је од најзанимљивијих и најзначајнијих аутора данашњице у и изван своје земље.

У његову част у Амбасади Канаде синоћ је био приређен пријем са којег су гости, заједно са Егојаном, отишли на свечану пројекцију „Почасног госта”, филма који је светску премијеру имао јесенас на Венецијанском фестивалу. Они који су синоћ гледали филм сигурно су приметили како се у једном тренутку у њему чује и сочна псовка изговорена на српском језику. Изговара је разјарени власник киоска брзе хране, када му главни филмски јунак – санитарни инспектор (у изврсном тумачењу Дејвида Тевлиса) одузима дозволу за рад. Оно што је много занимљивије, инспекторова ћерка, надарена композиторка и диригент, професорка музике у средњој школи (Лајсла де Оливеира), на концертима са својим школским оркестром изводи и модерну обраду Мокрањчевих композиција. Ништа то не треба да чуди, Егојан живи и ствара у мултиетничкој и мултикултуралној средини, и јерменски језик је саставни део овог његовог филма, а сударање различитих култура и обичаја које са својим пореклом доносе у ову земљу њени становници, на плану уметности, па и самог живота ствара многа добра. А једно од тих добара је и „Почасни гост”, филм у којем се Егојан враћа на свој познати терен – у окриље вишеслојних, мудро исписаних филмских прича о породичним тајнама и успоменама и породичним односима оптерећеним трагичним догађајима.

Егојан је ефикасни филмски приповедач, он је и мајстор нелинеарног приповедања, а у случају овог новог његовог филма са јунаком – санитарни инспектор – који је неуобичајен за експлоатацију на великом екрану, покзује како се вештим повезивањем различитих наративних тачака долази до откривања истине и до краја расветљава ова прича о родитељској љубави и неспоразуму у односу отац–ћерка.

Упитан недавно да за „Политику” одговори може ли се у светлу толиких различитости унутар кинематографије његове земље говорити о јединственом канадском идентитету, Атом Егојан је рекао и следеће:

– Канадски филм је производ толико много различитих филмских компанија и аутора и толико много различитих филмских узора, језика и култура. Срећом, постоји нешто што се зове добро организован систем који дозвољава изражавање различитости. Долазимо из међусобно различитих окружења, али сви радимо унутар оквира унифицираног система. Оно што чини наш идентитет је управо различитост. Тако једноставно. Ми у Канади јесмо нека врста експеримента, али смо стабилни. Можда смо и најбољи пример једнакости и отворености за друге и другачије.

С обзиром на то да се његови филмови награђују на фестивалима свугде у свету и приказују у биоскопима широм планете, да ли се за њега може рећи и да је представник онога што се зове канадски мејнстрим? На ово питање, уз искрен осмех, Егојан је одговорио:

– Мене сигурно не можете тако дефинисати, али свакако можете Џејмса Камерона. Он је мејнстрим! У истој години (1997, прим. аут.) били смо номиновани за Оскара, он за холивудски ја за канадски филм. Помислио сам како је то сјајно – два Канађанина међу номинованима. Два чудака, од којих је један рођен у малом канадском месту а снимио је блокбастер, а други је Канађанин јерменског порекла рођен у Египту, са малим филмом о трагедији школског аутобуса сурваног у језеро. Тада ми је Камерон рекао да смо он и ја веома слични у начину и стилу рада, чак и да су нам филмови слични. Када сам га изненађен упитао на шта тачно мисли, одговорио ми је: „И ти и ја смо снимили филмове у којима је велике металне објекте тотално скршио лед!” Тако је духовито алудирао на свој филм „Титаник” и на мој далеко мање скуп и захтеван „Слатка сутрашњица”...

„Врба” Милча Манчевског

Синоћ је на Фесту, у оквиру Главног такмичарског програма, премијерно био приказан и „Врба”, најновији филм славног македонског редитеља Милча Манчевског.

Реч је о визуелно раскошном филму од три горке, међусобно суочене, приче (једна средњовековна и две савремене), кроз које овај аутор истражује теме љубави, поверења и мајчинства, суочивши своје хероине са питањима трудноће, усвајања деце, оданости и контроле над сопственим телом...

Коментари1
1d821
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Fotka žene sa srpom na žitnom polju, mogla bi biti odlično sikarsko umetničko delo, ako bi fotograf dao blagoslov.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља