недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Како је одбачен први „октроисани” устав у историји СПЦ

Запањујуће је што је измењени, допуњени и прекрштени устав одштампан и пре него што је уопште дошао на дневни ред јулског сабора, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић, говорећи о изменама кровног документа српске цркве у Северној и Јужној Америци
Аутор: Јелена Чалијауторак, 03.03.2020. у 22:55
Патријарх стиже на сабор у Клирвотеру (Фото СПЦ)

Устав „Српских православних епархија у САД” дефинитивно је стављен ван снаге одлуком Црквеног сабора Српске православне цркве у Северној, Средњој и Јужној Америци.

Сабор у Клирвотеру у Флориди имао је очекиван исход: усвојена је одлука Светог архијерејског Синода којом су стављене ван снаге све одлуке Црквеног сабора које се тичу устројства српских православних епархија на том подручју из јула прошле године. Ради се о изменама Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци, којима је и сам документ преименован, а уз неке друге измене највише је пала у очи управо ова о увођењу у назив „српске православне епархије”, уместо Српске православне цркве.

Једнодневном заседању председавао је патријарх српски Иринеј, који је, уочи почетка васкршњег поста, на Флориду допутовао право са заседања делегација православних цркава у Аману. Посећујући више парохија у САД, он је говорио о неопходности јединства, којем је посвећена и прва одлука сабора на Флориди: СПЦ у Северној, Средњој и Јужној Америци, „ради уклањања неспоразума, поново потврђује своје унутарње јединство и наглашава да је саставни део аутокефалне СПЦ”. Потребу да се нагласи, практично, да нема раскола у Америци, условио је вероватно начин на који су рађене измене кровног документа српске цркве на овом континенту. То је рађено без знања двојице „америчких” епископа (владике буеносајреског Кирила и канадског Митрофана) организовањем јулског сабора под председавањем тројице епископа (новограчанички Лонгин, источноамерички Иринеј и западноамерички Максим) од петоро чланова Епископског савета и примењивањем новог назива „Српске православне епархије у САД” на званичном сајту и службеним документима и пре него што је сабор одобрио измене устава.

У разговору за „Политику”, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, стручњак за црквено право, сумира да су измене, допуне, преименовање и неблагословена примена тзв. устава Српских православних епархија у САД изазвале бројне и озбиљне неспоразуме у САД и шире. Како додаје, позлеђене су старе и отворене нове ране тим чином за који је Синод донео одлуку да се стави ван снаге.

– Легитимна је брига о правној заштити епархија СПЦ у САД, али то се не може чинити на начин који је демонстриран у јулу 2019. године у Чикагу. Устав или било који други општи правни акт није Свето писмо и може се мењати. Али, мора се поштовати процедура, што није био случај у САД прошле године. Катастрофални правни пропусти су накнадно објашњавани наводом „да то и није нови устав”. Спорно је, уз много шта друго, и то што је то устав „прекрштен” до еклисиолошке непрепознатљивости. Један од аутора измена, допуна и прекрштавања устава јавно је поставио питање зашто би један исти устав важио у САД, Бразилу и Канади. По тој логици, сутра неко други може да постави питање и зашто би један устав важио у Београду, Чикагу, Лесковцу и Бањалуци. То, у сваком случају, није добар приступ, јер ствара простор за манипулације са великим последицама – истиче протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Он додаје да га је запањило што су организатори и председавајући одштампали измењени, допуњени и прекрштени устав и пре него што је уопште дошао на дневни ред.

– То ни Броз није радио! То је први „октроисани” црквени устав у историји СПЦ! У земљи слободе говора ускраћено је право часницима Црквеног сабора да дискутују и гласају иако је Свети архијерејски Сабор у мају 2018. године изричито навео чл. 33 Устава СПЦ за Северну и Јужну Америку, којим је прописано да се уставне измене врше позитивним гласањем најмање три четвртине чланова Црквеног сабора. Једном речју, тај акт је споран и са формалноправне и са материјалноправне стране и зато је данас у депоу црквеноправне историје као пример како се не ради – каже Џомић.

Како наводи, и он лично се сусрео са безакоњем, како их назива, „уставних” креатора и „подаритеља”, јер су његово име и презиме, без његовог знања и сагласности, „из ко зна којих разлога” злоупотребили и неовлашћено ставили међу имена чланова „законодавног одбора”. О тој „беспризорној злоупотреби”, обавестио је Синод и патријарха Иринеја.

Питањем општег црквеноправног акта, по тумачењу одлуке ванредног Црквеног сабора у Клирвотеру, које нам је дао наш саговорник, треба да се бави постојећи Епископски савет СПЦ у Северној и Јужној Америци, а не само тројица епископа из САД.

– Мислим да је потребно да свака епархија са седиштем у једној савезној држави у САД има свој статут и ништа више од тога. Ти статути морају бити у сагласности са канонима и Уставом СПЦ. Немају пролаза приче које се лансирају из САД о јерархијском уређењу цркве када су у питању материјално и финансијско пословање. Јерархијска власт је важна и непорецива, али у нашој цркви постоји и црквено-самоуправна власт. Црквена имовина није ничија бабовина. Довољно је да се види како је Свети Мардарије управљао црквеном имовином – наводи Џомић.

Тешко стање у Митрополији аустралијско-новозеландској

Један устав треба да важи за читаву СПЦ, сматра протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

– Због специфичних прилика и аутономног статуса, Православна охридска архиепископија треба да задржи свој устав који је одобрио Свети архијерејски Сабор. Под хитно у ранг статута треба спустити Устав митрополије аустралијско-новозеландске, чија је примена оживела старе ране раскола, довела до братских сукоба, а епархију до финансијског колапса. Надам се да наши саборски оци неће дозволити репризу аустралијског случаја у Америци – закључује Џомић.


Коментари10
7df71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Путеви Господњи су често непредвидљиви
Из овог текста је врло тешко проникнути ко је заправо наметнуо тај такав уставни акт американским епископима? Кад црквена имовина већ није ничија бабовина на који начин је пензионисани канадски владика Георгије отуђио и присвојио 1:1 део манастирског имања у Милтону ? Таман се завршила ова црквена афера а највљен је нов расплет догађаја у Аустралији и Новом Зеланду. Финансисјки колапс и могући братски сукоби? Нека је нама Србима Бог на помоћи док се не појави неки нови Патријарх Павле.
др Милан Лекић
Као коаутор првог "октроисаног" "Устава „Српских православних епархија у САД” наведен је и отац Џомић, зато што је то тражио Митрополит СПЦ у ЦГ. Тај Митропиолит је и аутор документа Критског сабора (О начину стицања аутономије-аутокефалије) који је он објавио и пре почетка Сабора (2016), а исти је резултат екуменске платформе Другог Ватиканског сабора (декрети О екуменизму, О Источним црквама), као и Равенског акта и Одговора. Аутор свих ових текстова је кардинал Рацингер (папа Бенедикт XVI).
др Милан Лекић
Тврдње "Теолога СПЦ" су у супротности са написаним у великој монографији "Свеправославни сабор - богословски допринос СПЦ", издатој пре почетка Критског сабора са благословом "Архиепископа цетињског" Г. Амфилохија, председника Саборске комисије СПЦ за питање Светог сабора Православне цркве (мај 2016). О историји текста "Аутономија и начин њеног проглашавања" (Шамбези 2009., 2015), који ће бити усвојен на Криту, и његовим ауторима, међу њима и ЊВП Амфилохија, видети стр. 47-51 монографије.
Препоручујем 1
Теолог СПЦ
Опет неистине. Као прво, митрополит Амфилохије није учествовао у изради аката, већ искључиво елинофони епископи. Акта Критског сабора, који по свом формату није био велики, а камоли васељенски, ни за кога нису обавезујућа. Под тим називима нас називају искључиво Грци, јер они никоме ништа не признају. Од реформе Устава СПЦ се одустало, јер је тако одлучено на заседању Сабора СПЦ. До промена назива није дошло, већ је СПЦ природно наставила да постоји у својим епархијама под устаљеним називима.
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Решетар
Јесу ли земаљска блага у питању?
@ Јован
ако мислите на цркву Светог Архангела Михала питање њене својине није нимало једноставно као што то Ви тумачите. Та црква је саграђена у време раскола иземђу СПЦ и Слободне Православне Српске Цркве од 1984. г до 1991. г када је Патријарху Павлу пошло за руком да помири ове две цркве. Нажалост то помирење није свуда ишло глатко. Апелациони суд америчке државе Илиноис је 2013. године изрекао пресуду по којој Новограчаничка Митрополија и даље постоји, и да је независна и самостална црквена установ
Препоручујем 2
Јован
Нису у питању земаљска блага да их Црква тражи себи, већ да сачува за вернике који су створили оно што њиховој деци треба. Проблем праве неверници који нису давали у цркву али се увлаче у црквене одборе да би управљали црквеним имањима, објектима и новцем. То је нажалост успело једној групици која је у срцу Торонта присвојила храм и иступили из СПЦ. Новац су већ потрошили, сада им остаје да нађу модус како да продају цркву и ставе новац себи у џепове.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља