уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.03.2020. у 22:55 Драгана Јокић-Стаменковић

Мораћемо још да подигнемо квалитет високог образовања

Србији није враћен пре две године изгубљени статус пуноправног члана у европском удружењу агенција за акредитовање факултета и универзитета, што, по речима министра просвете, неће утицати на валидност наших диплома у иностранству
Сваки студент жели да добије диплому са којом ће свуда бити добродошао (Фото EPA/Manuel Bruque)

Националном телу за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) није враћен прижељкивани и пре две године изгубљени статус пуноправног члана у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању, потврдио је „Политици” проф. др Сима Аврамовић, председник Управног одбора НАТ-а. То значи да ће српски центар из кога долазе акредитације за све наше високе школе, факултете и универзитете наредне две године имати статус придруженог члана у поменутом удружењу европских агенција за акредитовање и проверу квалитета рада академских установа. Оваква одлука је донета на седници Управног одбора Европске асоцијације за обезбеђење квалитета 20. фебруара, сазнајемо у саопштењу НАТ-а, а најважнија примедба када је у питању домаће високо образовање тиче се независности рада НАТ-а приликом доношења акредитационих одлука. Та замерка се односила на члан 23 Закона о високом образовању, према коме факултет којем НАТ није дао акредитацију може да се жали Националном савету за високо образовање, који онда може да промени одлуку овог независног тела.

– Оцењено је да је тиме угрожена независност доношења акредитационих одлука НАТ-а и да није испуњен ЕСГ стандард, који се односи на независност агенција. Отклањање те примедбе, имајући у виду да је у питању процедура предвиђена законом, није било могуће без његове промене. Због тога је НАТ покренуо иницијативу за измену и допуну Закона о високом образовању у том делу, што је и документовао члановима рецензентске комисије Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у октобру 2019. године – истакнуто је на сајту НАТ-а. Остале примедбе су, како наводе у НАТ-у, углавном биле формалног карактера.

Професор Аврамовић за наш лист подсећа да је Србија статус пуноправног члана у европској асоцијацији изгубила још у фебруару 2018. године, када је претходна Комисија за акредитацију и проверу квалитета, због неусаглашености са поменутим ЕСГ стандардима, преведена у такозвано чланство под надгледањем. Дат је двогодишњи рок за исправљање мањкавости. У међувремену је Законом о високом образовању, у јулу 2018. године, конституисан НАТ као потпуно ново акредитационо тело у Србији. Оно је имало нешто више од годину дана да уклони све мањкавости у овдашњем академском образовању. Већ у октобру 2019. године у Београд је стигао четворочлани тим експерата Европске асоцијације за обезбеђење квалитета да оцени напредак.

– Времена је било изузетно мало, али много тога је урађено. Знајући да Европска асоцијација за обезбеђење квалитета статус „под надгледањем” по правилу не продужава, очекивао сам само два могућа исхода: или да нам обнове пуноправно чланство, или да пређемо у категорију придружених чланова. Наравно да сам прижељкивао ово прво, јер сам имао у виду да је НАТ за мало више од годину дана урадио изузетан посао. Увели смо потпуно нове процедуре у поступак акредитације и спољашње провере квалитета академских установа. Оне су сада знатно објективније, потпуно у складу с европским стандардима, јер уместо ранија два, високошколске установе сада посећује и оцењује пет рецензената: три професора, привредник и студент, уз страног рецензента за докторске студије – објашњава наш саговорник.

– Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању у кратком року је створило потпуно нову нормативу, обезбедило институционалну и финансијску сaмосталност и, што је најважније, успело да отклони највећи део примедби из 2018. године, а то се јасно казује у новом извештају Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању. С друге стране, био сам свестан да европска асоцијација по правилу захтева испуњавање свих стандарда. Уз све похвале које смо добили од четворочланог тима европске асоцијације, у неколико наврата су казали да је њихова посета преурањена. Из тога се могло наслутити да неће бити никаквог „праштања” – открива проф. Аврамовић најаве које су се, нажалост, и оствариле.

Он истиче да то што Србија није враћена међу пуноправне чланове европске асоцијације ни у ком случају не може утицати на валидност српских факултетских диплома у иностранству, јер их нострификују такозвани ENIC/NARIC центри, који немају везе с европском асоцијацијом. Додаје и да неке чланице Европске уније, попут Чешке, Словачке, Шведске, нису пуноправни чланови Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању.

– Страни студенти који размишљају о доласку на овдашње факултете такође о томе не воде рачуна, већ више гледају рангирање универзитета на листама попут Шангајске. Факултетска диплома се не вреднује према земљи порекла, већ према престижу универзитета на коме је стечена – истиче професор Аврамовић и додаје да ће за две године Србија поново затражити да европска асоцијација сагледа какав је напредак остварен у високом образовању и да ће дотад отклонити и недостатке за чију елиминацију није било времена.

Део академске јавности тврди да је одлука Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању „цена за толеранцију коју су приватни и државни универзитети показали за сумњиве дипломе политичара” и подсећа да је НАТ недавно поприлично повећао цене акредитација, уз оправдање да је неопходно више новца за испуњење услова које пред њих поставља европска асоцијација.

Шарчевић: Добри српски факултети су и даље добри

Младен Шарчевић, министар просвете, који је у више наврата за наш лист истицао важност враћања међу пуноправне чланове Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању, јуче је нагласио да најновија одлука неће утицати на било шта у нашем високом образовању, јер смо у овом статусу, фактички, и били.

– Добри српски факултети су и даље добри, НАТ је независно тело. Постоји напредак у домаћем високом образовању, али мора још много да се ради на праћењу квалитета у њему – каже Шарчевић.

Неопходна независност НАТ-а у одлучивању

Ни проф. др Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду, не очекује да ова одлука негативно утиче на валидност наших диплома и прилив страних студената, али истиче да „треба добро да ослушнемо шта нам препоручује врхунско професионално удружење као што је Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању”.

– Нисам изненађена одлуком. Уз добру вољу, изменом Закона о високом образовању и уз опредељеност за унапређење квалитета рада, мислим да је могуће поправити наш статус. Верујем да је члан 23 Закона о високом образовању био одлучујући при разматрању нашег статуса у Европској асоцијацији за обезбеђење квалитета у високом образовању. Морамо кроз важећа законска акта показати да је рад НАТ-а организован тако да ово тело има независност у раду на свим нивоима одлучивања – изричита је Поповићева.

Коментари14
19b82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lola
Ukida se Bolonja?
Stefan Savić
Primedbe su mnogo ozbiljnije nego što g. Avramović kaže. Netransparentnost na primer. Odluke o davanju akreditacije fakultetima nisu dostupne javnosti. Tako mi gradjani ne znamo koje kriterijume su ispumjili ti "fakulteti". U ovoj zemlji je sve tajno i mi to trpimo, ali kod evropskih institucija to ne prolazi uvek.
zoran
Obrazovanje je 30 g poslednja rupa na svirali, zašto? Zato što politička elita misli da su granice, SPC, sport, estrada, primarni za očuvanje nacije. Privreda, koje ne može biti ako nema znanja, ako nema sposobnih građana, je za njih sporedno. Zbog Univerzijade skratili nastavu i ispite na BU i niko to ne spominje, pokazuje našta liči ne samo vlast nego i fakulteti koji su se srozali jer je 30 g na delu ideologija: VAŽNO JE DA SE POSLOVI OBAVLJAJU BILO KAKO , ŠTAPOM i KANAPOM, PRIVID....
Mara
Postoje dve strane te situacije: nasa i njihova. Sa njihove strane je to ovako: koliko predavaca poznaje i kakav software koristi. Koliko su strucnjaci za koriscenje softverskih aplikacija i kako se snalaze sa stalno usavrsavanim i azuriranim aplikacijama ili da li uopste prate sta se tu desava ( kao sto je kod njih ). Sa nase strane je to ovako: mi imamo dosta doktora nauka i magistara i sta je sad tu problem ? Pa problem je sto nema ko da cita ovakav tekst.
Mateja
Zašto ne pišete o tome da na Pravnom i Ekonomskom fiktivno navode imena profesora u dokumemtaciji za akreditaciju? Zašto ne pišete da profesori na tim fakultetima imaju 4000 evra platu?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља