среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.03.2020. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: Марко Јанкетић, глумац

Ми глумци не радимо за плате, ми смо мисионари

Велики је изазов ново читање „Шопаловића”. Ми сада причамо о мраку нашег друштва, али када погледате, читав свет је у мраку
Марко Јанкетић (Фотографије принтскрин Јутјуб)

„Шопаловићи” су ода глумцима, и не само њима. То су људи који су пионири овога што ми радимо данас. Обожавам поезију, самим тим и Симовићев стих и није ме било тешко наговорити да радим ово дело, открива мотиве учешћа на овој представи у разговору за „Политику” глумац Марко Јанкетић који тумачи Филипа Трнавца у новој поставци Симовићевог дела „Путујуће позориште Шопаловић”. Млади Јанкетић има и додатни, снажан лични „разлог”: у првој поставци „Шопаловића” лик Благоја тумачио је његов отац Михаило Миша Јанкетић.

Миша је био интелектуалац. За себе то не могу да кажем, зато непрестано радим на себи

„Путујуће позориште Шопаловић” Љубомира Симовића многи сматрају најлепшом драмом у којој је главни лик театар, у Југословенском драмском позоришту режира га Јагош Марковић. Премијера је 8. марта 2020. на сцени „Љуба Тадић”.

–„Шопаловићи” се не тичу само глумаца. Сетимо се речи Филипа Трнавца: „Дрвеним ћу мачем поћи на аждају, освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу. Деци која цвиле, мајкама што плачу донећу слободу на дрвеном мачу.” Дакле, коментар на рације, убиства, рат, тугу, лешеве, миграције, општи хаос. А глумци су ту да људима понуде мало лепоте кроз литературу, кроз позориште и онда се тако здружени боре против тог мрака.

Василије Шопаловић, Јелисавета Протић, Филип Трнавац, под сенком црних застава у окупираном Ужицу желе да одиграју Шилерове „Разбојнике”. Где налазите копчу са садашњим временом, будући да је праизведба ове драме била 1985. године?

Праизведба коју је режирао Дејан Мијач била је јако успешна. Велики је изазов после таквог успеха радити ново читање „Шопаловића”. Ми сада причамо о мраку нашег друштва, али када погледате, читав свет је у мраку. Како то „бележи” Симовић: „Кроз мрачне земље што са ланца лају, са дрвеним мачем ћу поћи на аждају.” Свет пролази кроз период који помало личи на предапокалиптично стање. Све ово ми мирише на период у којем је свет био пред Други светски рат: популизам, национализам, ратови, мржња, болести. Вероватно је тога било и раније, али данас су нам информације доступне, са њима се индукујемо. И наравно, глумци беже у позориште, иза кулиса, ту имају своје сапатнике у публици која такође бежи у театар и делимо неку чаролију, како је Мира Ступица дивно рекла: „Ту је нека свечана сала и и ви у сат и по времена имате један живот који почиње, има своју средину и крај.”

Колико вам муке задаје Филип Трнавац будући да се кроз ликове бавите и сами собом? Са каквим уверењем играте Филипа?

Филип ми је јако близак. То је млад човек који не жели да поверује у ову стварност, па тражи излаз у позоришту, у литератури. На први поглед делује као да је скренуо са ума, као да није психички уравнотежен. Међутим он све то  свесно ради и одлази у уметност, у лепоту. Он је избеглица у театру, у литератури, у књигама тражи стварност, а када му Јелисавета Протић каже: „Знам, али ти стално бежиш у то. Буди мало овде са нама”, Филип јој одговара: „Ја у ту стварност не могу да уђем сам. Могу да уђем једино са својом уметношћу којој припадам.”

Зашто тврдите да је глумачка игра понекад истинитија од живота?

Зато што глумац тражи ту врсту узбуђења, племените, лепе истине, која има духовну сатисфакцију и може да вас обогати, која вас подстиче да дате нешто и да вам се то нешто врати, а што није материјално. Ми глумци не радимо за плате, ми смо мисионари. Позориште је сублимат разних уметности – књижевности, музике, ликовне уметности, глуме… Дакле, то су све уметности за себе, али треба наћи пут до човека. За мене је музика најснажнији правац. Ништа тако брзо, интензивно не допре до вас као музика.

Љубав према театру наследили сте од родитеља. Али и љубав према поезији? Које се мудрости, поуке Мише Јанкетића држите? Који стих вас прати?

„Још могу понеки осмех да слажем, понеку срећу да одглумим, још могу понешто лепо да кажем, сваком осим себи”, овај стих Витомира Николића ми је један од омиљених. Волим Мику Антића, Брану Петровића, Милену Марковић, Марка Томаша… Миша је био интелектуалац. За себе то не могу да кажем, зато непрестано радим на себи. Глумци су данас полуинтелектуалци, то је горе него да нисте интелектуалац. Знају о свему помало, а некада су глумци били образовани, начитани појединци који су неговали себе кроз читање. Када је мој отац био млад, причао нам је како се њих десетак пријатеља нађу у некој кафани, скупе новац да купе књигу која буде по два дана код свакога од њих, па се после поново окупе да учествују у анализи тог дела. Тако су радили на себи, а тога данас више нема. Врлина на коју ми је посебно указивао Миша, а која је тако заборављена код нас јесте: доброта. Код нас је добар глуп. Нисам увек добар, али се трудим да истрајем на том путу.

Који је то циљ који оправдава средства

У филму „Дара из Јасеновца” Предрага Антонијевића тумачите Вјекослава Максу Лубурића, управника логора у Јасеновцу. Које дилеме и питања вам овај лик намеће?

Како неко из уверења може да учини такве стравичне злочине? Који је то циљ који оправдава средства? То питање се нуди и у роману „Злочин и казна”. Која је то идеја због које бих убио? Мени се чини ниједна. Не могу да поверујем у мисао да убијем било ког човека. И не само то. Проучавајући Лубурића имао сам обиље докумената, његов живот, све што су историчари бележили. Најјачи утисак на мене оставио је аудио-снимак његовог говора у Шпанији из 1968, годину дана пре него што ће га држана безбедност Југославије убити. Тај снимак сведочи много о Лубурићу који је говорио неколико језика, био заводљив, привлачан женама. Али, злочине, какве је он починио, може да уради само психопата. Психопата користи пријатељство, глуми емпатију и то фантастично. Када оствари свој циљ тог свог пријатеља уништи, прекрижи, убије. А Лубурић је синоним свега тога.

Коментари9
05017
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišić
Ako je misionar i ne radi za pare, kojih se konkretno honorara odrekao? Marko Janketić je dobar glumac ali to nije razlog da prodaje demagogiju, nepotrebno je, normalno je da čovek svoj posao radi za novac.
toplotna proba
Kako olako izrecen stav, nicim opravdan, kakva gruba generalizacija od nekoga ko Marka sigurno nije ni video u pozoristu, a ko se samo na tv-u obrazuje - zakinut je jer je povrsan, a misli da nesto zna. I u ,,Ubicama'' je veoma ubedljiv, a u ,,Pod žrvnjem'' potresan. Plus - sa pijanim drustvom ga sretoh, zvali ga da se slikamo, pozitivan i predusretljiv, a sigurno smo bili naporni.
Marina
Sjajan mladi covek, veliki umetnik, decko koji obecava. Ono kad si dete velikih ljudi, maestralnih umetnika, kad ti je zivot satkan od emocija, uspeha... Postaje upravo ka Marko. Bravo decko samo napred.
Miki
Imali smo najbolje glumce, sada imamo decu glumaca, koja nemaju dara, osim za poneku urbanu priču.Stvarnim talentima je onemogućen pristup. Ovog lika sam gledao u Ubicama, prosečan,poprilično loš (moje mišljenje).
Ranka Vidovic
Postovani gospodine Miki: prvo i prvo, osnovni gradjanski red je da ako vec kritikujete nekog, i jos vise ako je ta kritika negativna, da ne krijete lice ni identitet, to je sramno kukavicki; drugo, budite tako ljubazni pa nam recite da li ste pozorisni i filmski kriticar, i ko Vas je akreditirao da iznosite svoj kriticki sud o necem sto zahtijeva un strog kriticki pristup zasnovan na ustanovljenim kriterijima; trece, ukoliko vec tvrdite nesto, argumentujte isto, komentari ad hominem ne vaze.
Marina Dodić
Naravno da imate pravo na svoje misljenje ali bi ovog mladog, divnog, skromnog glumca obavezno trebalo gledati u predstavama koje su na repertoaru pozorišta JDP (Tako je ako Vam se tako čini, Vrat od stakla,Lorencačo.... Šopalovići) ostvario je maestralne uloge. Naravno nemam zamerku i na njegovu ulogu u Ubicama.
Прикажи још одговора
Miki Andrejevic
Imao si od koga uciti Marko! Misa je bio gromada od coveka i glumca.
Dragan
"Gromada od coveka" je do kraja zivota podrzavao Mila

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља