среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.03.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Омиљено дете

Постоје родитељи који нису свесни да праве велику разлику у показивању љубави према деци, или су свесни, али у томе не виде никакав проблем, али има и оних који заиста имају различита осећања према потомцима, али се труде да то они не примете
(Срђан Печеничић)

Сви који имају двоје или више деце знају колико је велики проблем љубомора између деце. Што је деци лакше да се међусобно упоређују, то су љубоморнија. Из тога произлази да када су деца истог пола и што је разлика у годинама између два детета мања, то је њихова љубомора више изражена. У почетку је то љубомора старијег детета према млађем које реагује на то што мора да дели родитељску пажњу и љубав с млађим дететом. Касније, када млађе дете мало порасте, оно постаје љубоморно на старије дете које је у многим стварима способније од њега.

Када родитељ комуницира с једним дететом, друго дете то гледа и упоређује с комуникацијом тог родитеља према њему. Ако види неку битну разлику, тада помишља да родитељ „више воли” друго дете, што подгрева његову љубомору. Родитељи су свесни да је њихово понашање према једном детету под присмотром другог детета, тако да се труде да имају изједначен приступ, а да оне разлике у односу које се појављују због различитог узраста, објасне љубоморном детету као нужне, разуверавајући га да нису знак „веће љубави” према другом детету.

Неправда с последицама

Није тако ретко да родитељ више деце неко од њих доживљава као омиљено дете, љубимца према којем осећа већу наклоност. Разлози за то могу бити разноразни. Некада се прво дете „десило” онда када родитељ није био потпуно спреман за улогу родитеља, тако да је у почетку имао према њему амбивалентан однос, док је друго дете било жељено. Некада је једно дете оног пола који је родитељу био омиљен, а друго дете „погрешног” пола. Када родитељ има децу с различитим особама, онда може показивати различит однос према неком од њих. Било да му је омиљено ново дете, било да осећа кривицу што старије дете не живи с биолошким родитељем, па га доживљава као жртву којој треба већа наклоност. Некада је једно дете једноставно умиљатије или послушније, па је зато омиљеније.

Родитељи који имају своје омиљено дете могу се поделити у две групе. Једни су они који нису свесни да праве велику разлику у показивању љубави према деци или јесу свесни, али у томе не виде никакав проблем. Други су они који су свесни да различито осећају према деци и који се свесно труде да деца то не примете.

Родитељи који праве такву разлику у односу према деци да се једно дете осећа мање вољеним, и зато мање вредним, подгревају његову љубомору. Не само да дете то осећа као дубоку неправду, него може закључити да није довољно вредно да би заслужило било чију љубав, што је закључак који га може пратити до краја живота и битно утицати на све његове односе, посебно љубавне. Када такво дете уђе у адолесценцију, његов однос према омиљеном детету може прерасти у презир или мржњу. Не заборавимо да је у Библији убиство брата, Авеља од стране Каина, „други грех”, заправо последица различитог односа Бога (симбола родитеља) према њиховим даровима. Љубоморна реакција овог детета не долази из његове фантазије о невољености, него заиста има подлогу у стварном поступању родитеља. Зато се често то негативно одражава у одраслој доби на однос тог детета према родитељу који је био неправедан.

Некада родитељи „нивелишу” ову разлику према деци тако да један родитељ више изражава наклоност према једном детету, а други родитељ према другом. У том случају у породици је „мамино дете” и „татино дете”, што је некакво полурешење.

Родитељска кривица

Родитељ који је свестан својих различитих осећања према деци, често због тога осећа кривицу јер сматра да није добар родитељ. Некада због овог осећања кривице родитељ иде у другу крајност, тако се понаша супротно од онога што осећа и већу наклоност показује оном детету према којем се осећа кривим.

Иако је идеално да родитељ осећа исту љубав према свој деци, на доживљај да је једно дете омиљено утичу бројни фактори од којих су многи несвесни. Да би се приближио идеалу, овакав родитељ би морао да се подвргне психоанализи како би освестио своје несвесне процесе. Уместо тога родитељ треба да свој емотивни однос према деци схвати као нешто природно, дакле нешто због чега не треба да се осећа кривим. Људи нису криви за оно што осећају, већ за оно што чине. Родитељска кривица припада онима који праве велику разлику у исказивању љубави према деци.

Коментари13
31c7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anna Anna
Dozivela, licno, od samog rodjenja, jer sam se rodila kao zensko dete!Brat je bio neprikosnoven! Musko! Njemu se kupovalo sve, gradila velika kuca! On je uvek bio u pravu i kad nije! Mene bi majka abortirala da je u ono vreme bio ultra-zvuk! Kao majka sam pazila da ne napravim gresku sa decom, kao sto je ona sa mnom...
Kатарина
"Родитељи који праве такву разлику у односу према деци да се једно дете осећа мање вољеним, и зато мање вредним, подгревају његову љубомору. Не само да дете то осећа као дубоку неправду, него може закључити да није довољно вредно да би заслужило било чију љубав, што је закључак који га може пратити до краја живота и битно утицати на све његове односе, посебно љубавне." Све је објашњено и сагледано... Хвала
Olga
Hvala
Dragan Pik-lon
Rec-krzljavo u srpskom Jeziku ne znaci hendikepirano(sa posebnim potrebama).Uporediti decu sa psenicom je uzviseno.Svaki paor radja decu zbog susne potrebe a ne zbog licnog zadovoljstva.Zato nece pojesti svoju decu-vec pogacu.Simbol tela Isusa Krista dok mu je vino simbol krvi.Cudi me da priuceni psiholozi ne znaju te pojmove.Ovde ne mislim na gospodina Milivojevica iz cijeg teksta sam dosta naucio.
Simonida Levi
Poruka kolegi koji je pisao tekst ili pomagao pri pisanju istoga -POTPIŠI SE. Možda neko i dođe kod tebe na terapiju na koju si pozvao roditelje...
Marishka
Zar ne vidite ime autora? Pogledajte na slici, u gornjem levom uglu. Ruzno je sto napadate ovako maliciozno, a vi sami ste napravili propust. Ovo je bas veliki blam vas! Elem, kao i uvek tema je pogodjena skroz i konacno mi je dala uvid u nesto sto je mene dugo opsedalo, a to je - zavist! Kao starije, zdravije dete bila sam zapostavljena od roditelja i podrazumevalo se da sve mogu sama, te da se oko mene i ne trebaju truditi. To mi je proizvelo napade panike, koje sam se oslobodila uspesno.
Редовни читалац
Као и у сваком Политикином чланку, аутор је потписан у врху странице, одмах испод наслова.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља