четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.03.2020. у 18:00 Др Божидар Травица

Гламурозно спиновање у мејнстриму…

(Срђан Печеничић)

Након дужег времена сам провео неколико месеци у Србији и изненадио се због неумерене употребе енглеских речи у масовним медијима. Енглеске туђице се потежу произвољно и када постоје одговарајуће српске речи. На пример, гламур (чар), мејнстрим (главни ток), фан (обожаватељ), имиџ (представа), лајковати (изразити допадање), ритернирати (узвратити тениски ударац), скор (резултат), едукација (образовање), фронтмен (првак), четовање (ћаскање), транспарентност (видљивост), спиновање (извртање)... Проверавајући успут да ли ове и овакве речи разумеју људи који не знају енглески, уверио сам се да ови обично немају појма о чему се говори.

Увозе се и цели изрази из енглеског говорног подручја. Отуд, политичари „гурају проблеме под тепих”; аналитичари постављају „милион-доларска питања”; ликови на ТВ-у изјављују „ово није моја шоља чаја”; разни процењивачи изјављују „ово је најбољи филм икада” или „најбољи гол икада”; трговци најављују „црни петак”...

А сви они започињу говор са „оно што хоћу да кажем је да...”. Све ово су директни преводи енглеских израза, који су нити неопходни за разумевање, нити доприносе обогаћивању српског језика и шире културе. Заправо, ствара се културолошка збрка. Рецимо, трговачки „црни петак” није онај баксузни петак 13. у српској култури, већ појам из америчке културе. Ради се о првом петку после Празника захвалности, када трговци распродајама маме купце, а ови неумереним возикањем од продавнице до продавнице проузрокују саобраћајну гужву и удесе, па тиме као да „зацрне” дан органима реда.

Неки од англицизама доводе у сумњу језичке способности говорника или писца када се увезене речи користе погрешно. На пример, енглеска реч „e-mail” (имејл) скраћена је на „мејл”, што значи „пошта” и изазива неспоразуме у општењу са рођеним говорницима енглеског. Слично је са речју „нет”, која означава било какву мрежу (рачунарску, рибарску), а не оно на шта се заправо мисли – „интернет”.

У масовним медијима се често помиње и реч „друштвена мрежа”. Али у енглеском говорном подручју обично се каже „друштвени медиј”, што је појмовно исправније. Не пример, „Фејсбук” је медиј путем којег се може створити лабава група (или више њих), коју социологија дефинише као друштвену мрежу.

Посебан случај је неправилно изговарање англицизама. На пример, интернет адреса „www.firma.com” изговорила би се као „ввв, тачка, фирма, тачка, ком”. У ствари, слово „дупло в” прочита се по српски, потрвши разлику између „w” и „в”, а „com” се прочита по енглески.

С овим у вези су и грешке приликом преноса енглеске латинице у ћирилицу. На пример, горњу интернет адресу рачунар претвара у „њњњ.фирма.цом” и тако се ова појављује у штампи. Ово су примери немарности према језику – и српском и енглеском.

Енглески се одавно студира и користи у Србији. Још од шездесетих година, то је био један од страних језика који се учио од основне школе до факултета. Прошао сам и ја кроз то школовање. И наравно да српски језик треба да прима речи из енглеског и других језика, који се брже развијају у областима науке, технологије, права, финансија, пословања. Али невоља је када се стране речи увозе мимо овог разлога, аљкаво и без бриге за очување сопствене културе.

Професор, Универзитет Манитобе, Канада

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари39
892c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Krajgor
Dobro bi bilo da neko «napokon «  napise ovakav clanak i o hrvatskoj « posasti «  u srpskom jeziku...ja sam « zatecena » jer ne znam sta je gore ! Tek jezik nam polako nestaje kao uostalom i mi !!!
Engleski kao laksi, "zaskocio" francuski
Nekada je Jugoslavija bila podrucje francuskog jezika ("frankofonsko" podrucje). Francuski jezik je tu, negdje, do 1970. godine bio kod nas glavni strani jezik. Francuski je bio glavni jezik u diplomatskim krugovima. Nas pisac Laza Kostic u svojim romanima napisao je i citave stranice na francuskom jeziku. Govoriti i pisati francuski bilo je - "nobl". Pocetkom 70-tih, engleski je "zaskocio" francuski cija je gramatika dozlaboga komplikovana. (Dj.Te., autor komentara "Razvod na balkanski nacin").
Механичар
Занимљиво је,да ником не смета у филмовима "превод на превод" .Па се тако здраво(Hello) "преводи" опет на "српски" ћао(Ciao), и тако у 90% филмова.
klut
Same strane reči nikada po sebi nisu bile problem. Govornici ih koriste u posebnim situacijama, posebno su konotirane i to neko ko prosto svrati iz Kanade ili neke druge zemlje, i pritom pristupa jeziku sa analizama sa početka pretprošlog veka, ne može da primeti shvati. Jezik zaista propada, ali ne zbog stranih reči, koje smo uvek primali, već zbog toga što je sve više zanimanja u kojima preovladava stanovište da je za poslovni uspeh dovoljno prevesti neku englesku frazu.
Нада
Пријатно ме је изненадио г. Травица јер је почео да се бави лингвистиком. То је стварно велики напредак јер га се сећам да је као студент овде проповедао марксизам. И онда мирне душе отишао у капитализам против кога се борио. Али се и повратио да нам одржи лекцију, као некад, овај пут о језику, а не о Марксу. Живели!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља