среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 06.03.2020. у 20:00 Јована Рабреновић
ПРИВРЕДНИЦИ О УКИДАЊУ ТАКСА

Ако се договоримо о цени, почеће и сарадња

У Привредној комори упозоравају да још нису решена питања декларисања робе, међусобног признавања докумената, неусклађени су ветеринарски сертификати за месо и прерађевине, као и за млеко и млечне производе и конзумна јаја
Мост на Ибру (Фотодокументација „Политике”)

Према најавама, Приштина би крајем ове или следеће недеље требало да одлучи о укидању такса на робу из Србије, тако што ће до 15. марта укинути таксе на сировине и репроматеријал, а до 1. априла у потпуности. Већ је извесно да повратак на то тржиште неће бити ни брз ни лак, јер су у међувремену други пласирали робу, док смо ми претрпели губитак од око 44 милиона евра.

Привредници ипак нису песимисти. Дарко Маринковић, директор предузећа „Цмана” из Крњева, које је на Косову продавало меркантилну пшеницу и сточну храну, не верује да ће бити проблема с повратком на то тржиште ако се интереси купаца и њих добављача поклопе.

– Ако се усагласе цена и квалитет према тој цени, не видим да ће бити проблема да поново сарађујемо. Пре увођења такса, ми смо годишње продавали 7.000–8.000 тона меркантилне пшенице за тамошње млинове. Косово и Метохија су за нас интересантно тржиште зато што је близу – каже Маринковић.

У једној прехрамбеној индустрији у којој нису желели да јавно откривају планове, па су зато анонимни, кажу да су стари пословни партнери с КиМ с њима већ контактирали:

– Ми смо тамо продавали робу у вредности од 1,3 милиона евра годишње. Кад су уведeне таксе, нисмо преко ноћи могли да је продамо, нешто смо отписали, а нешто продали испод цене. Стара сарадња ће се реализовати ако се договоримо око цене пре свега и свих осталих ствари. Време ће показати какав ће бити пласман на то тржиште, јер је тамо мање становника, не може се говорити о тржишту од милион потрошача.

Александар Радовановић, руководилац Центра за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије (ПКС), каже да ће брзина повратка на косовско тржиште зависити у великој мери од атмосфере коју буде креирала политика, јер ће компанијама бити тешко да послују, нарочито уколико политички односи и даље буду затегнути.

– Када су у питању пословни фактори, брзина ће пре свега зависити од трајања и карактера потписаних уговора између косовских компанија и компанија које су заузеле наше позиције у периоду примене таксе. Верујемо да су наше компаније и даље конкурентније по цени и квалитету у односу на оне које су привремено замениле наше производе – каже Радовановић.

Подсећа да је на КиМ за време примене таксе од 100 одсто трајала изражена негативна кампања према производима из Србије, нарочито према производима из пољопривредно-прехрамбеног сектора. Поред тога, према локалним прописима (Закон о заштити потрошача, који се примењује од 1. јануара 2019), постоји обавеза да се на рафовима у продавницама робе широке потрошње, поред цене, постави и застава земље произвођача, иако је на декларацији већ назначено порекло производа.

Радовановић каже да престанком спровођења такса неће брзо престати проблеми привредника, јер постоје бројна питања која нису решена. То су декларисање робе, међусобно признавање докумената, неусклађеност ветеринарских сертификата за месо и месне прерађевине, као и за млеко и млечне производе и конзумна јаја, укидање нецаринских баријера (таксе на брашно и блоковску робу, обрачун транспортних трошкова), немогућност пласмана акцизних производа (алкохол, цигарете...), на којима треба заједнички да се ради.

Уколико овакве и сличне мере остану у оквиру косовских прописа, према његовим сазнањима, произвођачи сматрају да не би било могуће враћање на ранији ниво.

Штета за привреду, закључно са јануаром 2020. године, износи преко 440 милиона евра, и то мерено само нереализованим испорукама. Износ штете би био још већи ако би се урачунало да је пре увођења такса очекивани месечни раст нашег пласмана на косовско тржиште износио осам одсто. Толико су до увођења такса 2018. године испоруке расле просечно сваког месеца. Овде нису урачунати ни трошкови које су произвођачи имали услед преусмеравања робе намењене косовском тржишту на друга тржишта у региону или свету. Овим износима треба додати и штету због раније договорених послова који су због таксе остали неуговорени и нереализовани, појашњава Радовановић.

Анализа економске намене производа коју је урадила ПКС показује да је од укупне испоруке у 2017. години (439,5 милиона евра), учешће производа који се класификују као средства за рад износио 5,55 одсто, (24,4 милиона евра), учешће производа који се користе за даљу прераду, а то су репроматеријали, износи 58,8 одсто (258,7 милиона евра), док учешће робе која се директно пласира у малопродају износи 35,6 одсто (156,4 милиона евра).

– Треба истаћи да је сарадња српских и косовских компанија косовској привреди омогућила већу производњу финалних производа, која се базира на куповини репроматеријала, машина и технологије. Сходно томе може се закључити да су уведене таксе нанеле штету и нашим и косовским привредницима који се баве производном делатношћу, али и грађанима јер су утицали на раст малопродајних цена и инфлације на Косову – каже Радовановић.

Коментари1
c12ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

joca
zapad je uvodjenjem taksi postigao svoj cilj, potpuno ukidanje plasmana robe iz ostatka Srbije na Kosovo i Metohiju i dovodjenje svojih snadbevaca. rekao bih jos jedan primer odvajanja KiM. drugi su zauzeli trziste tako da ukidanje nece nista promeniti, osim da jestivo ulje tamo bude jeftinije nego u ostatku drzave , imali smo primer da je nase ulje jeftinije u USA nego ovde. za tu njihovu dobru volju samo cemo trpeti jos gore ucene. nase firme su se vec snasle za ovih godinu dana. nisu propale

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља