петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
ИЗ УГЛА ПСИХОЛОГА

Средње дете – миротворац

Успех оних који имају и старијег и млађег брата или сестру, често су последица изразите потребе да се доказују, а редослед рођења игра битну улогу у формирању личности, баш попут пола и генетике
Аутор: Александра Мијалковићнедеља, 08.03.2020. у 10:10
(Фотографије Пиксабеј)

Осим славе и успеха, необична чињеница повезује Линколна, Черчила, Џона Кенедија и Доналда Трампа, али и Џенифер Лопез, Била Гејтса и Стива Форбса. Сви они су рођени као средње дете у породици.

Управо томе могу добрим делом да захвале свом успеху. Наиме, како су утврдили психолози, родитељи најчешће занемаре своје другорођено дете, па је оно принуђено да се више труди да би било запажено, а онда је и у каснијем животу амбициозније и постиже више.

Новинарка „Индипендента” Рејчел Хоси, и сама средње дете у породици, пише да, иако родитељи заиста понекад запоставе средње дете, то може да га ојача и боље припреми за стварни живот, да га подстакне да се више труди да би се доказало. Та амбиција га на крају доведе да заиста буде боље и постигне више.

Између две ватре

„То што смо рано навикли да изражавамо и говоримо оно што нам треба, да би нас родитељи приметили, од помоћи нам је кад одрастемо. Зато хвала мами и тати што су нас занемаривали, игнорисали, што нису чинили да се осећамо посебно, јер нас је та битка, случајно, направила сјајним људима”, наводи Рејчел.

Средње дете ће наћи савезника у оном родитељу који је и сам заузимао такав положај у породици. С друге стране, родитељ рођен као последњи у низу биће попустљивији према хировима најмлађег детета, док ће онај прворођени подржавати перфекционизам и самосталност најстаријег детета.

У психолошкој литератури се доста говори о „синдрому средњег детета”, многе студије се баве овом темом, покушавајући да објасне шта је то што оне рођене „у средини” чини тако специфичним.

„Урбани речник” поменути синдром тумачи тако да „најстарије дете добије све награде, најмлађе сву љубав, а средње – ништа”. Ово ипак није сасвим тачно, сматра психолог Лин Грифин. Она тврди да, осим самосталности изграђене у недостатку родитељске пажње, средње дете има и више саосећања, и способност да мисли изван оквира јер је под мањим притиском да се негде уклопи. Често је веома успешно у преговарању и уме да постигне компромис.

Психолози, који су и сами средње дете, указују да су научили да се одређују не према ономе што јесу, него – према ономе што нису. Зато ће готово засигурно бити супротни прворођеном брату или сестри. Не осећају да имају неко посебно место у својој породици, па се окружују пријатељима који играју важну улогу у њиховом животу.

Због тога што су се нашли између двоје друге деце, „између две ватре”, неретко постају несхваћени „паметњаковићи”, отпадници, неуклопљени, борци за „праведне ствари” попут заштитника људских права, животне средине, животиња... Прави пример је Лиза, средње дете у култном цртаном филму „Симпсонови”.

Љубомора као покретач

Редослед рођења игра битну улогу у формирању личности, баш попут пола и генетике, указују нека истраживања. Како се родитељи другачије понашају према сваком свом детету и карактер деце је другачији. А пре свега зависи од улоге у породичном распореду: за средње дете је то она коју старије није већ заузело.

У породици у којој је велика разлика у узрасту између деце, рецимо осам и више година дели другорођено од првенца, кад пристигне нова беба, средње дете често преузме улогу прворођеног, указују психолози.

Да бисмо разумели позицију средњег детета, које се налази „стешњено” између најстаријег и најмлађег, потребно је разумети однос дететовог узраста и љубоморе, истиче др Зоран Миливојевић, психотерапеут.

Када се роди млађе дете, старијем се по правилу учини да губи родитељску љубав, јер не уме да разликује љубав од пажње. Осећа се одбаченим и невољеним и сматра да му је млађе дете одузело љубав на коју је имало ексклузивно право. Љубомора млађег детета према старијем се појављује тек када оно постане свесно разлике између њих, почиње да увиђа да су старији брат или сестра у многим стварима способнији од њега, и хоће да постигне да „овде и сада” буде исто као старије дете или још боље од њега. Млађа деца често траже потврду у областима за које старије, успешније дете није заинтересовано.

– Посебност положаја средњег детета је у томе што може имати обе дечје љубоморе, и према млађем и према старијем, а самим тим и двоструки разлог да се осећа мање вредним. То захтева повећану родитељску пажњу – сматра др Миливојевић.

Слаба тачка

Студија спроведена у САД поредила је самопоуздање средње деце у зависности од тога да ли су истог или различитог пола у односу на прво и треће. Показало се да, ако је у питању девојчица између два дечака, или дечак између две девојчице, имаће већи степен самопоуздања него у случају да је то девојчица која има бар једну сестру, или дечак с барем једним братом.

То пружа могућност лакшег позиционирања у породици, јер управо је то слаба тачка средњег детета – не знају где тачно припадају, која је њихова улога, ко су у односу на браћу и сестре.

Њима је можда најпотребнија подршка родитеља, искрен разговор, охрабривање, уважавање онога што раде и како се осећају да би изградили сопствени идентитет и осетили се сигурно и вољено. 

Никад размажено

У студији Градског колеџа у Њујорку, од испитаника је тражено да одаберу речи којима ће најбоље описати најстарије, најмлађе и средње дете у породици. Позитивни атрибути као „брижан” и „амбициозан” употребљени су у сва три случаја, али једино су за средње дете рекли да је „збуњено” и „занемарено”, и једино њега никад нису описали као „размажено”.

Особине које се најчешће везују за средње дете су: друштвено (има много пријатеља), прилагодљиво (удовољава људима) и помирљиво (нису склони бунтовништву). Сматра се да су сналажљивији, самосталнији, спремнији да прихвате ризик (отуда међу њима велики број успешних предузетника), али и толерантнији и способнији да сагледају сваку ситуацију из више углова, баш зато што су одрастали између старије и млађе браће и сестара па су морали да пазе какав ће став заузети у њиховим свађама. Зато су и прави мајстори компромиса.

Често дипломате и уметници

Статистика је показала да се процентуално највећи број извршних директора, лекара и правника може наћи међу прворођеном децом, да је највише комедијаната међу најмлађима у породици, док средње дете – захваљујући својим сјајним посредничким вештинама, стрпљењу и трагању за сопственим, оригиналним изразом – бира дипломатску или уметничку каријеру, подстиче иновације и промене.

С троје деце у Србији 7,8 одсто породица

Како се, у послератном периоду, током деценија смањивао број породица с троје и више деце, тако је и синдром средњег детета постајао мање релевантан. Према студији коју је недавно објавио познати амерички истраживачки центар „Пју”, у САД је 1976. године 65 одсто мајки између 40 и 44 године имало троје или више деце, док их је данас испод трећине. У Србији је проценат таквих породица још мањи: свега 7,8 одсто, према подацима из последњег пописа (2011).


Коментари0
7242d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља