понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.03.2020. у 22:00 Миленија Симић-Миладиновић

Наставници преписивали задатке од колега

Поједини радови полазника током стручног усавршавања наставника у оквиру пројекта „Дигитална учионица” су плагијати, потврдио Завод за унапређивање образовања
Срђан Печеничић

Кад наставници на обавезним семинарима професионалног усавршавања плагирају радове, преписујући од својих колега, како очекују од ученика да ревносно сами пишу домаће задатке? Управо такав парадокс, да поједини наставници преписују домаће задатке, потврдили су стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), проверавајући наводе са друштвених мрежа да су одређени радови полазника обуке у оквиру пројекта „Дигитална учионица” – плагијати.

„Прозивка” је кренула онлајн. У бази наставничких радова, аутори су препознали дела свог труда и стеченог знања, али потписана неким другим именом и презименом. Потом су то почели и да објављују у групама које на интернету окупљају наставнике, директоре школа и родитеље ђака заинтересоване за дигиталне иновације у настави.

Примера ради, наставница Основне школе „Јован Грчић Миленко” из Беочина у једној таквој групи на „Фејсбуку” уверава да је њену комплетну презентацију „ИКТ уређаји, јединство хардвера и софтвера” без икакве измене и додатака присвојио као свој домаћи задатак колега из крушевачке осмолетке „Доситеј Обрадовић”. Обраћајући му се, револтирано је написала и: „Колега, није лепо! Могли сте бар изменити позадину и прекуцати ћирилицом.” Као тему за нови домаћи, задала му је: „Ауторска права! Рок неограничен!”

Ова и сличне објаве нису прошле без коментара. „Плагиране дипломе у високом образовању нису санкционисане, а ови домаћи задаци су далеко ситнији прекршај од тога”, „Плагијатори нека се замисле хоће ли ризиковати овакву срамоту”, „Требало би да се плагијатори јаве, ако имају шта да кажу, или да администратори уклоне поменуте радове”, само су неке од реакција онлајн публике.

– Након неколико притужби које су се појавиле на друштвеним мрежама да су одређени домаћи задаци полазника стручног усавршавања у оквиру пројекта „Дигитална учионица” плагијати, саветници координатори су проверили те наводе и утврдили да су тачни у два случаја. Плагирани радови биће уклоњени из наше базе наставничких припрема за дигиталне часове које су ментори оценили као најуспешније – објашњава за „Политику” Иван Савић, руководилац Центра за професионални развој запослених у образовању ЗУОВ-а, иначе задужен за обуке у оквиру пројекта „Дигитална учионица”.

То што се испоставља да ће „Дигиталној учионици” убудуће, можда, добро доћи софтвер за детектовање плагијата, може да се тумачи и као потврда да су чак и наставници који се не либе да присвоје туђи рад овладали дигиталним вештинама. Очигледно су у мору извора на интернету успели да пронађу примере из праксе које ментори сврставају међу најбоље, не сумњајући да се у дигиталну умешала „преписивачка” школа.

– То није пропуст водитеља обука, јер то су наставници који долазе из различитих школа и крајева Србије да држе предавања колегама. Они немају увид у радове свих полазника обука широм републике, већ само у учинак колега које обучавају. Немају ни могућност да домаће задатке наставника које прегледају упореде са најразличитијим и многобројним изворима на интернету – разјашњава Савић.

Он оштро осуђује све видове кршења ауторских права и позива да, уколико постоје сумње да има још плагијата, то буде пријављено у електронској форми на адреси: https://zuov.gov.rs/pomoc/. Осим брисања плагијата из онлајн базе, надлежни могу да захтевају да „ухваћени” преписивачи поново, сами, ураде задати домаћи. Уверење да су прошли обуку не може им се одузети јер су на тродневном семинару, донекле, унапредили дигиталне вештине, иако су преписивањем срозали васпитну улогу наставника. Важно је имати у виду да овде није реч о изборном него обавезном професионалном усавршавању запослених у просвети у сарадњи са ресорним Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Владом Србије.

Хиљаду примера добре праксе

Само у току прошле године 250 водитеља обука подучило је око 10.000 просветних радника да припреми и у настави користи дигиталне образовне садржаје. Трећег дана, од три дана такве обуке, полазници, међу којима су учитељи и наставници различитих предмета, добију домаћи задатак да ураде припрему дигиталног часа.

Задатак сваког водитеља обуке јесте да прегледа радове својих полазника и међу њима одабере најуспешније, према задатим критеријума за реализацију дигиталне наставе. Најбољи домаћи задаци потом се објављују на сајту пројекта „Дигитална учионица”. У тој онлајн бази тренутно је око 1.000 најбољих радова наставника који би требало да послуже као примери добре праксе.

Коментари18
88997
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Objektivnost!
Ove sulude komentare mogu shvatim samo kao kuknjavu, nadam se, malog broja neznalica i lezilebovica u našem prosvetnom sistemu ili ljudi koji apsolutno ne vole to čime se bave. Kriminal je biti nastavnik, a ne biti sposoban da napraviš svoj, autentični, seminarski rad od deset ili manje strana. Jako, jako žalosno i, naravno, za svu osudu!
Polaznik
Istina je da je seminar o digitalnim udžbenicima bio, zapravo, prelistavanje običnih knjiga, identičnih onim u knjižari, koje su izdavači postavili na svoje portale... Apsolutno nikome nije potrebna dvodnevna obuka da prelista knjigu! A zadatak je bio da se, nakon dva dana provedena u gubljenju vremena, osmisli čas na kome će se koristiti dostupni digitalni sadržaji. Ljudi su ih koristili i to je sasvim ok. Izvori su se navodili u nekom formularu koji je išao uz prezentaciju. Dakle, zadatak i ni
Majstor
Мислим да коначно сви просветни радници треба да устану у заштиту својих права и да коначно кажу доста бирократији и папирологији и разним измишљотинама које им се намећу свакодневно. Наиме, како коме падне на памет нека анкета, пројекат, дигитализација, или нека друга безвезарија наметну јадним просветним радницима као обавезу.
милица
Просветни радници растрзани између стварности и маштовите замисли каква школа треба да буде.Стварност је да деца много изостају,не пишу на часу,не прате наставу,не уче код куће,а што би кад је школа обавезна и сви ће је завршити шта год (не)радили.Просветари залуђени компетенцијама,стандардима,корелацијама са предметима које никада нису учили,огледним и угледним часовима,пројектном наставом...Какву дигиталну учионицу да замисле кад нема интернет конекције у свакој учионици ни за дневник?
Крем и асне
Требало би да одговорни у држави седну и замисле се докле треба да иде формализам, бирократија и недостатак здравог разума. Шта се постиже тиме што се наставнику предмета "х" задаје домаћи задатак да пише есеј о јединству хардвера и софтвера?! Какво обавезно стручно усавршавање, какви бакрачи, која је корист од свега тога - да ли се тиме стварају квалитетнији наставници, паметнији, способнији да пренесу знање? Ако је одговор да, молићу лепо и научне доказе за то.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља