субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.03.2020. у 16:16

Борба за равноправност не престаје

(Фото Танјуг)

Поводом међународног празника, Дана жена, у музеју књиге „Адлигат” отворен је Салон нобеловки уз присуство председнице Владе Ана Брнабић, амбасадора земаља добитница, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и шефа Делегације Европске уније у Србији Сема Фабриција.

Бранабић је овом приликом говорила о непрестаној борби за равноправност, као и великом доприносу жена у друштву.

„Борба за равноправност не престаје и можемо рећи да смо далеко догурали, али и да је много борбе пред нама. Данас смо изабрали тему која на својеврстан начин то и показује. Не само тема женског стваралаштва, него и тема Нобелове награде”, казала је председница Владе.

Она је истакла да је Нобелова награда показатељ тога колико су жене у свету још увек у подређеном полажају и указала на чињеницу да је свега 15 добитница овог признања. „Од шведске књижевнице Селме Лагерлоф, прве нобеловке прошло је 110 година, а од тада до сада добило их је само 15. Охрабрујуће је да се број повећава последњих 30 година”, казала је Брнабић, преноси Танјуг.

Нобелову награду за физику, како је додала, пре две године је након 55 година додељено тек трећој научници, а актуелна нобеловка за економију је друга жена до сада. „Једина област у којој је већи број жена у односу на књижевност је Нобелова награда за мир, што говори колико жене имају да дају разума и памети овом свету”, истакла је председница Владе.

С обзиром да Србија још увек нема нобеловку за књижевност, Брнабић је издвојила неколико жена које су у Србији женама „показале правац и утрле пут за родну равноправност.„

Подсетивши на богату и бурну историју прве жене архитекте Јелисавете Начић, она је казала да је њен необичан живот увек био вођен личним уверењима и слободи без страха.

„Одважна и неустрашива жена је инспирисала многе друге да се баве професијама које су биле резервисане до тада за мушкарце, али и да пре свега живе слободно и раде оно што воле”, казала је и поменула и Катарину Ивановић, прву сликарку и академика, Марију Магу Магазиновић, модерну балерину и новинарку, Драгу Љочић, прву жену лекара, Милену Марић Ајнштајн, научницу, Милунку Савић, хероину ратницу и многе друге.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да су Салон нобеловки направили са жељом да представе јединствену поставку која се састоји од типичних столица држава из којих Нобеловке долазе и њихових књига, фотографија, и уз неке од њих одређених вредних докумената и артефаката које су амбасадори донели из својих земаља.

„Имамо изложених осам столица за осам нобеловки, а жеља нам је да у наредном периоду израдимо и свих 15. Симболично смо оставили и једну празну како бисмо призвали ускоро Нобеловку из Србије”, казала је Јанковић.

Она је указала на то да би требало да је борба за равноправност у 21. веку иза нас и да су се жене избориле за сва права, али нажалост, како је истакла, не може да се не примети да се суочавамо са репатријархализацијом и продубљивањем предсрасуда и стереотипа према женама, а да су неки токови још јачи.

„Без обзира што смо се у Србији избориле да смо једнаке пред законом, и још много тога, нажалост остала је неравноправност у култури и уметности. Женско стваралаштво је много веће него што имамо прилике да видимо, често је непризнато и запостављено”, казала је повереница.

Јанковић је додала да су нобеловке знале да се боре и да се свака на свој начин и борила за достојанство и истинску равноправност и једнакост, оставивши нама залог да и ми идемо њиховим стопама за боји свет у којем сви имају иста права.

Седам нобеловки представили су амбасадори држава у којима су оне живеле и радиле: Јан Лундин (Шведска), Арне Санес Бјорнстант (Норвешка), Ентони Годфри (САД), Кети Чаба (Канада), Томас Шиб (Немачке) и заменице амбасадора Аустрије и Велике Британије.

Сви су се сложили да светска књижевност не би била иста без жена као што су Сигрид Ундсет, Пеарл С. Буцк, Неллy Саћс, Тони Моррисон, Елфриеде Јелинек, Дорис Лешинг, Херта Муллер, Алице Мунро и поменуте прве жене добитнице Нобелове награде за књижевност Селме Лагерлоф.

Коментари0
68f5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља