четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.03.2020. у 18:08 Дубравка Лакић
48. ФЕСТ

Свето је оно што је човек створио

Велики холивудски глумац и свестрани уметник Џон Малкович недавно је постао и нови папа, али и музички критичар чије зле критике „сахрањују” Шумана, Брамса, Дебисија, па и Алексеја Игудесмана, творца музичко-сценског перформанса којим се затвара београдски филмски фестивал
Плакат музичко-сценског реситала „Музички критичар” (Принтскрин)

Шуман себе сматра „композитором”, Брамс је „копиле без дара”, а Клод Дебиси је једноставно – ружан. Ово на сцени изговара славни позоришни и холивудски глумац, редитељ и продуцент Џон Малкович. Али не као Џон Малкович већ као зли музички критичар, који искрено верује да је музика Бетовена, Шопена и Прокофјева заморна и туробна, у истоименом музичко-сценском перформансу у којем је синоћ могла да ужива бечка, а вечерас би требало да ужива и београдска публика на свечаном затварању 48. Феста.

Овај славни глумац, свестрана, а многи кажу и права ренесансна личност, данас би требало да слети у Београд да би му на Фесту била уручена и награда „Београдски победник” за допринос филмској уметности и да нашу публику обрадује извођењем „Музичког критичара”, којег је написао и осмислио славни виолиниста и композитор и београдски знанац Алексеј Игудесман, „опремивши” ово своје дело неозбиљним пурпуром музичких увреда пробраних из отровних музичких критика које су су кроз векове писали зли критичари о неким од највећих музичких дела. Џон Малкович је овакав изазов радо прихватио и сада га на сцени можемо видети како просипа те своје „отровне” критичарске стреле, праћене калеидоскопом музике Баха, Моцарта, Шопена, Брамса, Шумана Дебисија, Прокофјева, Пјацоле и самог Игудесмана, да би се у великом финалу догодило и оно названо „Мука Малковича” – ужасан преглед Малковичевог рада који је Игудесман, уз музику, поставио на цинично-хуморни и наравно – „зао” начин.

С „Музичким критичарем” Малкович, Игудесман и група светски познатих музичара је на својој мини-европској турнеји на којој је једна од станица и Београд, док ће америчка турнеја почети у априлу. У међувремену Џон Малкович је још јесенас у Венецији, заједно с Паолом Сорентином и Џудом Лоуом, представио нови телевизијски серијал о младом папи, сада назван „Нови папа”. И то с разлогом. Тај нови папа је управо Џон Малкович, као Британац родом, који је на папском трону на час заменио младог америчког папу – лик који у оба серијала тумачи Британац Џуд Лоу.

Коментаришући за „Политику” овакав обрт у Сорентиновом (изврсном, духовитом и критичарском) „папском” серијалу, Џон Малкович је рекао:

– Да, то се догађа у нашем послу. Американци, додуше ретко, играју Енглезе, а Британци и Аустралијанци чешће играју Американце. Заправо, када ме је Сорентино, кога сматрам сјајним редитељем и чије филмове познајем, позвао на разговор, био сам изненађен када ми је рекао да ћу играти немачког папу који доста времена провео у Енглеској. Онда се ипак испоставило да ћу играти Енглеза. Допало ми се то, био сам отворен за све.

На питање шта је помислио када је прочитао сценарио Малкович је одговорио: – Прича ми се веома свидела, био сам задовољан улогом која ми је понуђена. Паоло Сорентино је генерално веома добар писац, мада мислим да оно што он напише на италијанском није лако превести на друге језике, јер се тада губе оне неке фине нити. Одгледао сам прву сезону серије и очекивао сам да ће сада ова нова прича бити и духовита и озбиљна у исто време. Сорентино је сада додао и понешто од чудног, свакако вештог, али је истовремено додао и пуно духовне потраге. Иако многи од ликова сматрају да им у Ватикану није место, чињеница је да нису у праву.

Џон Малкович у Сорентиновом „Новом папи”

А да ли би Џон Малкович могао себе да замисли као правог папу, када би којим случајем то могло стварно да се догоди?

– Када би ме кардинали изнебуха изабрали за папу, многи припадници Римокатоличке цркве би одбили да јој и даље припадају! Мислим да сам један од последњих којег би господ бог слушао, јер постоје многи други вреднији његове пажње. Нисам баш добар у слеђењу различитих ритуала, али можда бих и пристао да будем папа. Нисам религиозан, атеиста сам, па шта? Свако се од нас нада чуду. То што сам атеиста не значи да не разумем разлику између светитеља и профаних.

Шта је вама свето, питам Малковича, а он мирно каже: – Људски дух. Лепота природе. Људска прича. Знање стечено током трајања. Уметнички предмети, оно што је човек створио.

Има ли у тој његовој слици света и понечег божанског? На то Џон Малкович одговара:

– Да бисте живели без вере морате имати пуно среће. Морате бити толико благословени судбином да достигнете ниво узвишеног апсурда. Ја нисам таква особа. С друге стране, како можете да одбаците веру која вам никада није била потребна? Васпитаван сам с разумевањем да сам у овом животу одговоран за своје поступке. Нико други сем мене. Може се рећи да је и то вера. Никада не треба тражити да други буду попут тебе. Нажалост, нису сви људи способни да контролишу свој живот.

У разговору за „Политику” овај глумац и аутор раскошног талента још каже да градећи лик папе у Сорентиновом серијалу није пред собом имао прошлог, али ни садашњег челника Римокатоличке цркве.

– Нисам их лично упознао, а нерадо верујем у оно што пишу о њима јер сам из новинарске породице (и отац и мајка су му били новинари, прим. аут.), тако да не верујем шта пишу у новинама – каже Малкович додајући да није ствар „само у новинарима, већ и у самој пракси, када јавне личности пристају да одговарају на питања која нису у њиховој надлежности”.

Сличан став Малкович има и према друштвеним мрежама, каже: – Не бринем се за оно што не могу да контролишем. Добра је вест та демократизација ставова и гледишта, али ја не учествујем у друштвеним, већ у антидруштвеним мрежама. Ни старомодни медији ме нису занимали, па ме не занимају ни ови модерни. На све гледам скептично, али не у негативном смислу, већ верујем својим утисцима или утисцима људи које познајем и у чије погледе верујем више него у своје. Ако не познајем неке људе, зашто бих им веровао?

Познат по својој енигматској енергији, по својој ненаметљивости и шкртости на речима које би задирале у његову личну или породичну интиму, Џон Малкович припада оним ретким светским звездама о којима више говоре њихова дела него ли медијска или саморекламерска „наглабања”. Велики је то уметник, тај Џон Малкович. Широк је спектар његових уметничких интересовања – од позоришта, филма, телевизије, моде, музике, и свега чега се дотакао претварао је у вредност. Тако је било и с његовим улогама у филмовима „Поља смрти”, „Опасне везе”, „На линији ватре”, у саморефлектујућем „Бити Џон Малкович”, сада у серијалу „Нови папа”, а тако је и у овом необичном, разгаљујућем музичко-сценском реситалу „Музички критичар” који га коначно доводи у Београд.

Коментари1
eb9e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milance Lepotance
Odavno ga cenim, cak smatram da je u jednu ruku genije i to ne samo u svojoj profesiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља