понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.03.2020. у 18:18 Дубравка Лакић
48. ФЕСТ

Аутор филмова који буде и враћају наду

(Фо­то 48. Фест)

Историја београдског Феста памти како је на њему 1974. године, у Чолићево „златно доба”, Коста Гаврас био више домаћин него само гост на конференцији за новинаре, најпосећенијој од свих одржаних на нашем фестивалу. Легендарни грчки редитељ поново је гост Феста, сада са узбудљивим, али и духовитим филмом „Понашајте се као одрасли” („The Adults In The Room”) – са причом о људима ухваћеним у нехуману мрежу моћи, демонстрирану иза затворених врата на европском нивоу, са катастрофалним последицама по грчки народ – пред чију ће пројекцију вечерас (19.30, Комбанк дворана) примити награду „Београдски победник” за изузетан допринос филмској уметности.

А тај допринос Гавраса – којем су и Грчка и Француска домовине (рођен је у Атини 1933. од мајке Гркиње и оца Руса), а филмска планета његов свет окружен и добијеним Оскарима, „Палмама”, „Златним медведима”, наградама за животно дело, признањима добијеним за оперске и музичке пројекте и доприносе раду Асоцијације филмских редитеља и Француске кинотеке чији је председник дуго био – огроман је. Овај неуморни аутор ангажованих филмова о угњетавању, политичком милитантизму и историјским странпутицама, мајстор у жанру политичког трилера оставио нам је свима у наслеђе филмове као што су: „Зед” „Опсадно стање” , „Преки суд”, „Хана К.”, „Полудели град”, „Амен”, „Нестао”, „Музичка кутија”, „Мој пуковник” и друге, са којима нас је будио из учмалости и летаргије, подсећајући нас да смо и сами политичка бића са правом на мишљење и глас.

Како Гаврасови филмови утичу на гледаоца можда је најбоље јесенас описао Алберто Барбера, челник Венецијанског фестивала, уручујући му тада награду „Слава уметнику” („Jaeger-LeCoultre Glory”), која се иначе додељује филмским ауторима који су на посебан начин обележили светску кинематографију. Барбера је у једном тренутку изговорио: „Ако смо заспали, филмови Косте Гавраса нас буде; ако смо изгубили наду, његови филмови је поново враћају нама.” И то је тако тачно.

Коста Гаврас је велики редитељ и у прошлом и у овом веку јер је увек у стању да политику претвори у фасцинантну филмску тему попут сваке друге и да тиме дотакне филмску јавност. Он је одувек сматрао да су сви филмови политички.

– Филмови су политички или је политика у свим филмовима, а можемо их и анализирати политички. Мишљења сам да је политика и оно како се понашамо у свакодневном животу. Ако се лоше понашам према својој жени, у неку руку и то је политички став. Могуће је да сам ја у свему томе за разлику од неких мојих колега из француског „новог таласа”, био увек директнији и прецизнији – рекао је у својим бројним интервјуима за „Политику” Коста Гаврас.

Мирно, а одлучно увек је исказивао своју искрену демократску веру у ту врсту филма, због којег ће гледалац и размишљати, и питати се, и имати дубоке емоције. А баш тако ће бити и током гледања „Понашајте се као одрасли”, филма заснованог на кризно-искуственој, исповедној прози бившег министра финансија Грчке Јаниса Варуфакиса у периоду најжешће грчке економске кризе, у којем је толико тога речено и показано, а толико и блиско и српским искуствима на том нашем путу за „недођију” – Европску унију.

Животом и радом најчвршће везан управо за Европу, Гаврас у њој примећује и пораст популизма и екстремне деснице. „Верујем да је то одговорност Европске уније која није испунила обећања својих твораца, као и лидера који су дошли након тога. Европа је постала супермаркет у којем влада велики проблем са новцем и економијом. Захваљујући тим политичарима имамо све више и више сиромашних људи, а култура и образовање заузимају веома мали део европске политике”, изјавио је он за „Политику”.

Гаврасу никад није био проблем да у филмовима покаже, а и јасно каже како се „у име демократије догађају многа насиља и бруталности”, како се то често може тумачити и „резултатом сопственог страха”, а да треба увек имати у виду и то „колико је насилно увожење демократије увек било штетно, а често се обијало о главу и самим ’увозницима’...”

– Није прихватљиво ни да се култура једне, мења културом друге земље, а свакодневно смо сведоци и својеврсне културне окупације у име економских циљева. Погледајте само колико је америчких филмова свакодневно и у вашим биоскопима – изјавио је још Гаврас, додајући да је свестан и свих промена у филму 21. века.

– Нове околности и сва та нова, покретна филмска технологија, њена лака употреба, учинила је да престане да постоји митологија филма. Утицај филма није исти као што је некада био. То је можда најгора ствар која му се догодила. С друге стране, млади људи могу много лакше да снимају филмове, да показују различите ствари и свет око себе, онако како га они виде, како у њему живе, и то много искреније.

У част Косте Гавраса у Југословенској кинотеци пред почетак овогодишњег Феста, у програму Великани светског филма, Константину Кости Гаврасу била је приређена и мини ретроспектива са избором његових најпознатијих филмова.

Коментари0
b12be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља