уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Милијардер близак Трампу смењује директора „Твитера”

Фонд „Елиот” купио је пакет акција ове друштвене мреже усред предизборне кампање, па му се приписују и политички мотиви, јер се шеф Беле куће жали на наводну цензуру
Аутор: Јелена Кавајапонедељак, 09.03.2020. у 17:25
Сатирична поставка „Библиотека твитова Доналда Трампа” (Фото: EPA/Justin Lane)

Скоро пет хиљада запослених у „Твитеру” широм света добили су поруку да због епидемије вируса корона раде од куће ако је то могуће. Чини се да их је од глобалне заразе више забринула вест да је познати инвеститор, симпатизер Доналда Трампа, купио знатан број акција ове компаније с намером да смени Џека Дорсија с места директора. Кренула је кампања под хаштагом #WeBackJack (подржавамо Џека), а неки чак кажу да ће дати отказ ако он оде.

Агенција Блумберг је објавила да је акције „Твитера” вредне милијарду долара купио Пол Сингер, први човек „Елиот менаџмента”, који спада у такозване активистичке (или лешинарске) фондове. Они, наиме, преузимају акције с идејом да унесу промене у пословање неке фирме и повећају себи профит. Сингер би наводно да смени Дорсија, кога често критикују због лоших финансијских резултата, и доведе некога ко би се стопостотно посветио „Твитеру”, јер 43-годишњи суоснивач компаније са логом птичице истовремено управља и финансијском фирмом „Сквер”.

Међутим, с обзиром на значај ове друштвене мреже у политичком дијалогу и честе критике конзервативаца да на њој трпе цензуру, овом пословном потезу у јеку кампање учитава се и политички мотив.

Сингер је један од републиканских мегадонатора. Иако на прошлим изборима није подржао Трампа, већ сенатора Марка Рубија, брзо је нашао заједнички језик с новим шефом Беле куће и донирао милион долара његовом инаугурационом комитету.

Трамп упорно тврди да „Твитер” фаворизује либерале, а потискује конзервативне гласове, иако нема доказа за то, осим гашења десничарских налога који шире мржњу и теорије завере. Прошлог априла председник се састао с Дорсијем и једна од главних тема разговора била је Трампова сумња да му намерно у тајности бришу пратиоце. Објашњење компаније је да с времена на време уклањају лажне налоге. Дорси jе крајем прошле године донео одлуку о забрани политичког оглашавања на тој мрежи. Председников штаб за реизбор је поновио мантру да је „циљ да се ућуткају Трамп и конзервативци”. Због свега тога вест о куповини акција дочекана је коментарима да Трамп хоће да преузме „Твитер” и да конзервативци хоће контролу над медијима. Десничари навијају за Пола Сингера и надају се „другачијој мрежи, која ће стварно бити платформа слободног говора”.

Фонд „Елиот” сада у „Твитеру” има акције вредне милијарду долара, што је приличан удео, али ни близу тога да буде довољан за контролу компаније. План им је да поставе четири директора у осмочланом управном одбору на годишњем састанку акционара у априлу и да преко њих изврше притисак. За разлику од већине компанија које имају разне класе акција како би оснивачима или члановима породица обезбедиле већу контролу, у „Твитеру” то није случај и Дорси је, са само два одсто обичних акција, у сасвим другој позицији од „Фејсбуковог” Марка Закерберга, који је практично необорив.

Директор „Твитера” од оснивања 2006. до 2008. године, Дорси се вратио на то место 2015. Нажалост, од тада је вредност акција пала за 6,2 одсто, док су „Фејсбукове” у исто време ојачале за 121 одсто. Његов нови мандат поклопио се с периодом у којем је Трамп постао један од најконтроверзнијих корисника. Често је трпео притиске да и на председника примењује политику да не сме бити злостављања и вређања, али је објашњење компаније да за истакнуте јавне личности постоје другачији стандарди јер је у интересу јавности да то види.

Одлука да укине политичко оглашавање у складу је са жељама Американаца, који у огромној већини не желе да их странке „гађају” политичким огласима на интернету. У најновијих анкети Галупа, 72 одсто је рекло да друштвене мреже не би требало да дају податке политичким кампањама да би их микротаргетирали.

Последице таквог циљања бирача биле су јасне 2016, када су актери повезани с руском владом, како су закључили амерички обавештајци, распиривали поделе међу Американцима кад је реч о раси, религији и другим политички запаљивим темама, бирајући прецизно државе и социјалне слојеве у којима треба пласирати одређене поруке. „Вашингтон пост” закључује да за четири године влада није направила никакав напредак ка увођењу јасноће у политичко оглашавање, па је и даље велики ризик од тога да стране владе, кандидати и разне интересне групе обману бираче.

Стручњаци за дигитални маркетинг кажу да је овог пута већа претња изнутра и да ће супротстављени табори у беспоштедној трци пласирати полуистине и безочне лажи на такав начин да људи тешко могу да их разоткрију. Закерберг је признао да се плаши „ерозије истине”, али је бранио одлуку „Фејсбука” да објављује огласе и када политичари у њима говоре лажи. Либерално оријентисани милијардер и филантроп Џорџ Сорос оптужио га је да, пристајући да објављује политичке огласе, ради за Трампов реизбор.

У недостатку федералних прописа, технолошки џинови кроје своја правила, а много политичког маркетинга остаје у мутним водама.

„Фејсбук” чува у архиви податке о томе колико су новца политичари потрошили и коју су поруку хтели да нагласе. Али, на пример, ту не спадају рекламе на „Инстаграму”, које су ових дана ишле у корист Мајкла Блумберга, јер је овај милијардер, који се бори за номинацију на председничким изборима у име демократа, заобишао компанију плативши утицајним корисницима „Твитера” да они шире његове поруке.


Коментари1
70b4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Los Angeles
Amerika ima Ustav koji cvrsto stiti prava gradjana. Ta prava kao sloboda govora su unistena pojavom interneta. Zna se da su najveci donatori Demokratske stranke uglavom bilioneri iz San Franciska koji su vlasnici tech kompanija. Sve da se siri propaganda, mrznja i ugrozava sloboda govora! Koliko puta su samo ukidali naloge onih koji ne misle isto kao i svi liberalni gradjani? Ne postoji vise civilizovan dijalog.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља