недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.03.2020. у 19:19 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Повратак Бога у руски устав

Свештеник у Москви благосиља колаче и јаја на Ускрс (Фото: EPA-EFE/Yuri Kochetkov)

Бог се враћа у животе Руса. После деценија својеврсног „изгнанства” након победе социјалистичке револуције новембра 1917, Свевишњи поново заузима место које му је кроз векове обезбедио религијски и духовни развој дотадашње моћне царевине. Укратко, Бог се враћа у Устав Руске Федерације.

У изменама Устава РФ које је најавио шеф државе Владимир Путин, помиње се и – Бог. „Руска Федерација, обједињена хиљадугодишњом историјом, чувајући сећање на претке који су нам преносили идеале и веру у Бога, као и континуитет развоја руске државе, препознају њено историјско јединство”, пише у Путиновом амандману који је прочитао председавајући Доњег дома руског парламента Вјачеслав Володин.

Руси се никада нису у потпуности одрекли Творца. Чак ни „безбожна петолетка” (1932–1937), спровођена под паролом „заборавити и само име Бога”, није дала озбиљније резултате. Иако је у том периоду на територији СССР-а затворено 95 одсто цркава и похапшени су скоро сви архијереји, према резултатима пописа из 1937, који чак није био анониман, трећина градског и две трећине сеоског становништва изјаснили су се као – православци.

Од тада до данас велика држава је прошла кроз много турбуленција. Кад је било најтеже, позив цркви да да свој допринос заједничкој борби и изласку из мука није изостајао. Показало се то и у ноћи између 4. и 5. септембра 1943, када је Јосиф Висарионович Стаљин, 25 година након раскида с црквом, први и последњи пут у свом животу примио у Кремљу највише представнике руске цркве, с будућим патријархом, тада митрополитом московским и коломенским Сергејем Староградским. Да ли се генералисимус у најтежим тренуцима по земљу покајао, или је схватио да огроман простор, до тада ослобођен од немачких завојевача, у недостатку локалних власти може истински да контролише само црква, никада није обелодањено. Као ни то о чему се у Кремљу разговарало до дубоко у ноћ.

Пре тога, 4. априла 1942, на Ускрс, у Москви је први пут од почетка рата укинут полицијски час, тако да су стотине хиљада житеља совјетске престонице могле да присуствују богослужењу. Пуних 25 година по „укидању Бога” људи су могли без страха да оду у цркву и помоле се за добробит своју, својих најближих и земље коју бране.

Пре неколико дана огласио се и Генадиј Зјуганов, председавајући Централног комитета Комунистичке партије Руске Федерације. По његовом мишљењу, „лик Божији одговара основним моралним и духовним вредностима руске државе”, и нема препрека томе да се он уврсти у устав земље. Овај став изазвао је салву негодовања међу чланством КПРФ и припадницима других левих партија, док су неки Зјуганова чак назвали – кукавицом.

Али, како пише Михаил Тјуренков, ни тврдња да је све комунисте из времена Великог отаџбинског рата могуће сматрати „безбожницима” нема право упориште. На архивским филмским снимцима из тог доба забележене су сцене у којима се виде совјетски официри како се моле у црквама. Познато је и да је међу високим партијским чиновницима било таквих који су тајно крстили своју децу или склапали бракове пред олтаром. Аутор наводи и да му је Андреј Брежњев, унук совјетског председника Леонида Брежњева, причао како су се у њиховој породици на сваки Ускрс фарбала јаја и пекли ускршњи колачи.

Укратко, Бог није стран никоме у Русији. Помињу га и у химни. „Мислим да у томе нема ничега погрешног. Сумњам да постоји ико ко би при извођењу свечане песме био на било који начин погођен тиме што се у њој помиње Бог”, пренео је портал „Њуз” речи Валерија Фадејева, председавајућег председничког Савета за права човека.

Предлог за повратак Бога у руски Устав изнео је прошлог месеца и први човек Руске православне цркве, патријарх московски и целе Русије Кирил: „Молимо се, радимо на томе да се у нашем основном закону спомене и Бог. Јер, већина руских грађана верује у Бога. Не мислим само на православне, мислим и на муслимане и многе, многе друге. Ако у химни стоји ’штићена Богом, рођена земљо’, нема разлога да то исто не буде забележено и у Уставу”.

Коментари22
53ed8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Поштовани саговорници, да се не лажемо, комунизам је био врло привлачан за народне масе јер је експлоатација радника била сурова до крајности. Наднице су биле толико мале да су чак и деца силзила у руднике да би се породице прехрањивале. Препоручујем да прочитате Е. Золу, Дикенса, Игоа, Горког, Достојевског, Ремарка....ецтр. Ово време, либералног капитализма, све нас полако враћа у та смутна времена - краја 18. и сердине 19. века тешког сиромаштва и дужничког ропства.
Леон Давидович
У време када се Маркс почео бавити комунистичком идеологијом он се за религију није ни занимао јер је био атеиста, за разлику од Енгелса који је од младих година био непријатељски распоожен према религијама. Основно што је занимало марксистичку идеологију било је одузимање приватног власништва, а све остало је било од споредне важности. Међутим многи су управо та споредна питања узели за главна па тако су и бољшевици 1917. једни били да се удари на цркву, а други против.Победили су противниц
Dusan
Ko je oterao Boga iz ustava , pa se sad vraca??Mislim da su to sve isti ljudi.Igraju se sa Bogom bez trunke sramote.
ВлаДо
Бог је одувек био у животу Руса,чак и у власти бољшевика.Да се подсетимо чињеница.КП СССР-а је имала мање чланова него КПЈ.Руски комунисти су постали они који ни пре комунизма нису били верници а то су били анархисти и нихилисти.У првом саставу ЦК КПССР-а 1917 год. од 180 чланова није био ниједан Рус све Финци ,Литванци,Јевреји итд.Када је у Москви срушен храм Христа Спаситеља и на његовом месту саграђен јавни нужник ,залутали ретки туристи су се чудили што Руси не користе тај нужник.
Леон Давидович
@ Neda На почетку 1917, бољшевика није било ни 20000. Сасвим друга ствар је када се освоји власт и када се онда многи због власти прикључују партији на власти.
Neda
U Sovjetskom Savezu je bilo oko 19 miliona clanova komunisticke partije, a u Jugoslaviji nesto preko milion.
Прикажи још одговора
ateista
Nek im je bog na pomoci
Милош Милић
И теби.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља