недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08
ПРВИ ПОГЛЕД НА ДОКУМЕНТА ИЗ ПЕРИОДА ПАПЕ ПИЈА ДВАНАЕСТОГ

Југославија у 130 фасцикли

Велики број докумената говори о верском стању у НДХ, а посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 09.03.2020. у 22:55
Ми­ло­сав Ђо­ко­вић испред Пећке патријаршије (Фото Д. С. Танасијевић)

После дуго очекиваног отварања ватиканских архива из периода понтификата папе Пија Дванаестог (1939–1958), прошлог понедељка прилику да међу првима погледа документа која су заинтригирала велики део научне јавности имао је и један млади стручњак из Србије, др Милосав Ђоковић.

– Фасцинантан је број докумената која се налазе у првом делу фонда Конгрегације за изванредне црквене послове (1939–1948) у серији „Југославија” која броји 130 фасцикли. Посебно је интересантна кореспонденција загребачког надбискупа Степинца са Светом столицом, као и дописи апостолског визитатора у Загребу опата Марконеа. Ништа мање није занимљива и кореспонденција југословенске амбасаде при Светој столици с Државним секретаријатом, као и дописи из Београда нунција Феличеа и надбискупа Ујчића. Велики број докумената говори о верском стању у НДХ, а има и о окупираној Србији. Највећим делом документа су писана на италијанском језику, као и на латинском и француском. Пред истраживачима је велики изазов и напоран рад, јер сва ова документа треба да буду пажљиво и детаљно проучена, како би се многе недоумице и питања који су остали отворени и нерешени коначно појаснили и решили – каже Ђоковић. 

Овај рођени Севојничанин је после завршеног Православног богословског факултета (2009) магистрирао (2014), а потом и докторирао (2019) на Факултету источних црквених наука Понтификалног оријенталног института у Риму. Још током припреме докторске дисертације користио је и документа из неколико ватиканских архива. Прошлог понедељка позван је да заузме унапред одобрено место у Архиву Државног секретаријата, једном од, како каже у разговору за „Политику”, за нас најзанимљивијих од неколико ватиканских архива.

Описујући како изгледа рад, он додаје да је 25. фебруара уведен нови правилник тако да се захтев за резервисање места врши преко интернета. Ђоковић објашњава да дневно у Архиву Државног секретаријата, који је отворен четири сата, може да уђе 20 истраживача, а да је архив отворен до 15. јула и затворен је за истраживаче до 15. септембра.

– Архивска грађа од 1939. може се користи само у дигиталном формату, тако да сви истраживачи могу у исто време да консултују сва дигитализована документа – наводи Ђоковић.

Сваки од ватиканских архива има своје правилнике по којима се управљају сви истраживачи, објашњава наш саговорник.

– Свако ко жели да добије пропусницу за архив мора да поседује адекватно високо образовање. Када је Апостолски архив први пут отворен 1881. просечан број истраживача је био око десетак дневно да би у мају и јуну 2016. достигао 100 истраживача. Због тога је од јануара 2018. године на снази одлука да 60 истраживача може дневно да консултује архивску грађу, и место у архиву се резервише путем интернета. Добијена дозвола важи до краја јуна, и онда се од половине септембра може обновити – додаје наш саговорник.

Ђоковић наглашава да истраживање у неком од ватиканских архива почиње од консултовања инвентара и протокола, а поред великог броја инвентара истраживачима су доступни и речници, енциклопедије, серије објављених докумената...

– У Апостолском архиву, који је највећи и најпознатији, дневно могу да се консултују три архивске јединице, и ако се заврши консултација тих докумената до 12.30, онда се могу тражити још две архивске јединице за по подне. Интересовање за истраживање у ватиканским архивима је велико, јер се у њима чува велики број докумената без којих није могуће дати потпуну слику многих историјских догађаја и личности – истиче Ђоковић.

Док чекамо прве резултате истраживања ових докумената, с Милосавом Ђоковићем разговарали смо и о његовом претходном раду чији је плод одбрањена докторска дисертација у Риму на тему односа Србије и Свете столице од 1878. до 1918.

– Нашао сам велики број докумената која представљају прворазредни извор за проблематику односа Србије и Свете столице, од којих су многа у мом раду први пут објављена, међу којима и преписка српских владара из династије Обреновић, краљева Милана и Александра, као и краљице Наталије, с папом Лавом XIII. Приликом истраживања посебну пажњу су ми привукле и личности чија се имена могу срести веома често на страницама докумената везаних за Србију и Југославију као нпр. двојице делегата српске владе при Светој столици, Михаила Гавриловића и Луја Бакотића, као и дугогодишњег нунција у Београду Ерменеђилда Пелегринетија, који је оставио много занимљивих запажања како о дешавањима у Југославији, тако и о многим личностима на политичкој и црквеној сцени између два светска рата – каже Ђоковић.

20.000 архивских јединица

Сређивање, класификовање и спремање грађе архива из периода понтификата папе Пија XII почело је још од 2006, објашњава наш саговорник.

– Ватикански апостолски архив је у сарадњи с осталим архивима Свете столице 21. фебруара на Институту Аугустинијанум у Риму организовао студијски дан посвећен фондовима и серијама које ти архиви чувају. Апостолски архив је, на пример, припремио инвентаре за сваки фонд и архивску серију, тако да ти инвентари укупно броје 15.000 страница. Предочени су и фондови који се у њему чувају: архиви апостолских нунцијатура и делегација (међу којима је и Југославија, која броји око 40 кутија), фондови разних конгрегација, Државног секретаријата, заоставштине кардинала и других званичника Римске курије и други фондови који имају преко 20.000 архивских јединица – каже Ђоковић.

Михаило Гавриловић међу првим истраживачима

Ватикански апостолски архив први пут је отворен за стручну и научну јавност 1881. године по одлуци папе Лава XIII, подсећа Ђоковић.

– Тада су могла да се консултују документа до 1815. Временом је сваки од папа постепено отварао архиве својих ранијих претходника. У периоду до првог наредног отварања, које је било 1921, међу истраживачима је био и Михаило Гавриловић, први директор Архива Србије и први делегат српске владе при Светој столици (1915–1917). Његова молба се чува међу документима Ватиканског архива. Последње отварање, пре овога које је било 2. марта ове године, било је 2006. од стране папе Бенедикта XVI, када су за истраживање отворени архиви из периода папе Пија XI (1922–1939) – каже наш саговорник.


Коментари4
ed146
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milovan
Vatikan nije lud.Zar ce oni da objave nesto sto njima ide na stetu. Oni su to procistili vec sto puta.Nebrinite.
Dragan Pik-lon
@Vladan,imate pravo.No,Stepinac i bratija su vise baratali ciframa nego recima.Tako da ce i mala deca lako ukapirati o cemu se tu radi.
Vladan - vladavina nežnošću
Potrebno je najpre izvrsiti ozbiljnu, dubinsku i tachnu FILOLOSKUanalizu svakog dokumenta ponaosob, pa tek onda pristupiti analizi historijske gradje. Poznato je koliko su latinski i iz njega proistekli romanski jezici klizav teren za moguće neprecizne prevode iz kojih mogu da nastanu greške u analizi i zaključivanju.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Treba pogledati dosije Krunislava Draganovica.Pre rata uradio je doctorsku tezu za Univerzitet u Gracu o popisu Srpskog stanovnista u Hrvatskoj i Bosni sa podatkom gde svaki Srbin zivi. Taj spisak je kasnije koriscen od Ustasa da Srbe sprovedu u logor Jasenovac. Draganovic je posle rata naso skloniste u Vatikanu. Vracen je natrag u Jugoslaviju pod uslovom da mu nece biti sudjeno. O njemu sam napisao knjigu RAKI ( Konopac ).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља