понедељак, 03.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.03.2020. у 21:00 Димитрије Буквић

Житељи Врмџе у борби против МХЕ

Мештани једног од малобројних села у Србији које бележи пораст броја становника и процват пољопривреде и туризма противе се изградњи акумулационог језера и мини-хидроелектране
Панорама Врмџе (Фото Илија Травар)

На прсте једне руке се могу набројати села у Србији која расту и развијају се. Међу њима је и Врмџа подно Ртња, у општини Сокобања. Нетакнута природа последњих година привлачи досељенике који купују имања и гаје здраву храну, али и туристе жељне планинарења и питке воде с овдашњих извора. Управо за ту воду, али и читаву животну средину, страхују житељи овог места и околних села. Разлог за њихову стрепњу је Просторни план општине Сокобања, који предвиђа изградњу 16 мини-хидроелектрана на подручју ове локалне самоуправе. Две су већ изграђене, на рекама Изгари и Моравици, недалеко од Врмџе, а мештани кажу да је то довело до несагледивих еколошких последица.

Како би спречили да се подигне преосталих 14 МХЕ – при чему би једна од њих требало да буде и на Врмџанској реци – житељи су покренули иницијативу за забрану њихове изградње. Иако из локалне самоуправе најављују да ће будућим изменама, пошто их усвоји Скупштина општине Сокобања, из Просторног плана бити обрисане све локације за МХЕ, мештане брине то што ће у овом документу остати предвиђена изградња осам акумулационих језера у овом крају, на којима се као потенцијална намена наводи и производња одрживе енергије. Тиме се, сматрају, оставља могућност да МХЕ једног дана ипак „никну” на овим стајаћим водама, што би угрозило животну средину читавог краја, па и Врмџе, која захваљујући „досељеницима” годинама бележи пораст броја становника.Један од њих је и четрдесетчетворогодишњи Београђанин Илија Травар, који је после 15 година рада у Министарству спољних послова одлучио да се бави здравом пољопривредом. Купио је 2011. имање у Врмџи и покренуо органску производњу. Прави зачине од биља и шумских гљива с Ртња.

Река Изгара пре и после изградње МХЕ  (Фото Сокобањско еколошко друштво)

„Дошао сам у Врмџу иако чак и не потичем из овог краја. Већ тада, у селу је постојала ’екипа’ од петнаестак људи из Београда, Новог Сада и других градова који су се овде доселили, а прошле године још петоро-шесторо њих је овде купило имања”, говори Травар за „Политику”.

Према његовим речима, туристе у ово место привлаче природне лепоте, које би изградњом МХЕ и акумулационог језера биле нарушене.

„Предвиђено језеро у Врмџи би се простирало на 36 хектара, а градило би се тобоже због наводњавања земљишта. Али овде нема тако великих плантажа које би то захтевале. Зато стрепимо да би се на то језеро ’накачио’ неки приватни инвеститор с неком врстом МХЕ”, истиче Травар.

Весна Ђурђевић, мештанка која је староседелац Врмџе, каже да се као намена за акумулационо језеро наводи и производна делатност, што укључује и производњу струје.

„Већ смо видели како то изгледа на примеру две МХЕ које су изграђене. Обе је подигао исти инвеститор, који је на два места пресекао речни ток и ставио цев у корито. Противзаконитом изградњом клисура Изгаре је упропашћена”, наводи она за наш лист.

Страдање природе документовало је и Сокобањско еколошко друштво (СЕД). Ова организација је установила да је после изградње две МХЕ дошло до девастације клисуре и фрагментације токова река, при чему се у време ниског водостаја живи свет у води, попут поточних ракова и рибље млађи, „гуши” у локвама пуним барских алги, а такође су се активирала и клизишта.

„Управо зато, када је крајем прошле године покренута измена Просторног плана општине, за време јавног увида смо из тог документа, између осталог, затражили и брисање локација за изградњу МХЕ. Према нашим незваничним сазнањима, општинска Комисија за планове је захтев прихватила, а урбанистичкој служби локалне самоуправе је упућено упутство да се не издају локацијски услови и грађевинске дозволе за МХЕ. Ипак, измена плана још није усвојена у Скупштини општине Сокобања, а како нам је најављено, то би могло да се деси у наредна два месеца, кад се размотре све сугестије с јавног увида”, каже за наш лист Владан Димитријевић из СЕД-а.

Насупрот томе, додаје он, захтев СЕД-а да се заједно са МХЕ избришу и локације за будуће акумулације није усвојен, јер је план за њихову изградњу у надлежности републике, а не локалне самоуправе. Због тога, житељи овог краја страхују да им тек предстоји друго полувреме борбе за чисту воду и очување природе.

Пре усвајања потребна сагласност министарстава

Да ће изменом Просторног плана општине Сокобања из тог документа бити избрисане локације за изградњу мини-хидроелектрана, за „Политику” је потврдио и председник те општине Исидор Крстић. Он додаје да не може тачно да се прецизира датум када ће се то озваничити, јер усвајање измењеног плана у Скупштини општине Сокобања „зависи од више ствари које нису у надлежности јединице локалне самоуправе”.

„Измена Просторног плана је прошла процедуру јавног увида. Потребно је још једно заседање Комисије за планове општине Сокобања, на којој ће се одлучити о још неким нерешеним питањима и приговорима. Уколико не буде потребе за поновљеним јавним увидом, план ће ући у процедуру усвајања, која подразумева и прибављање сагласности надлежних министарстава пре изјашњавања на Скупштини општине Сокобања”, наводи Крстић.

Према његовим речима, приговор којим се захтева брисање локација за МХЕ из овог документа упутили су управо општински органи у току јавног увида, а Комисија за планове га је усвојила.

Коментари7
08522
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Borba protiv izgradnje MHE ne prestaje! Ponekad izgleda da investitor lakše dolazi do dozvole za gradnju, nego što udruženja mogu da ospore odobrenje nadležnih institucija za izgradnju MHE derivacionog tipa koje devastiraju životnu sredinu i ostavljaju stanovnike seoskih naselja bez vode!
Max Max
Ljudi su potpuno un pravu, možda i više od toga. Male hidroelektrane su mala korist i velika šteta. Mala korist jer ukupnom elektroenergetskom bilansu daju zanemarljivo mali doprinos i velika šteta jer devastiraju i narušavaju rukom prirode uspostavljeni poredak stvari. Tužno je videti betonom okovane prelepe vodotoka a bašte i voćnjake bez vode za zalivanje tokom dugih letnjih suša. I sve to zarad zarade i profita pojedinaca na uštrb i štetu hiljada drugih marljivih i poštenih ljudi i društva.
Боривоје Банковић
Прибранске електране са акумулационим језерима су нешто сасвим друго од проточних. Код њих се река не смешта у цев. Иако имају и негативних утицаја, оне подижу ниво подземних вода, обезбеђују резерве воде за наводњавање и пиће, спречавају настајање бујица, подстичу стварање флоре и фауне, позитивно мењају микроклиму, могу донети приход од рибарства и туризма. Ја све ово нисам знао, али када су покренути протести, информисао сам се, па сада знам. А ако сам могао ја, могу и сви остали.
Draskone
Borba protiv MHE nikada nije prenaglašena. Mislim da čelnici vlasti ćute zbog uhlebljenja nekoliko stotina svojih ljudi. Isto čine kad god neko dirne u interese vrha vlasti u bilo kojoj sferi. Ekološka kratkovidost onih koji odlučuju je zadivljujuća, naspram minorne koristi i dalekosežnih posledica. Da li ćemo biti ekološka kolonija svesno trgujući budućnošću svojih potomaka ostaje da se čeka. Većinski, Srbi i onako nemaju neki osećaj za ekologiju. A oni koji prave ekološke brljotine to koriste.
Pavle
Vrmdža je zbog pejzaža na slici trenutno pomalo bizarno mesto puno "alternativnih" pridošlica iz većih gradova. Zbog "energije", "vibracija" itd., kao Rtanj pre par godina. U suštini je seoce u senci Soko Banje. Da ne nabrajam sve argumente u prilog MHE i one prenaglašene protiv. Kad moda prođe, ostaće na žalost najverovatnije pasivno iako simpatično mestašce sa kozama i livadama. Sve je tu trenutno prenaglašeno.
Даниел
Паки.. не ваља ти то. Нису те добро научили.
katarina
Prenaglašen broj puta upotrebljena rec "prenaglaseno" u komentaru bez validnih argumenata

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља